Količina gasa, cena i sigurnost snabdevanja, su tri najvažnije teme za predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred najavljen razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Najavljen telefonski razgovor srpskog i ruskog predsednika o novom gasnom aranžmanu dolazi nakon što je u decembru 2021. istekao prethodni desetogodišnji ugovor.
U međuvremenu, Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu, zbog čega se, između ostalih, na udaru sankcija Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) našao i ruski energetski sektor.
Srbija dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, a monopol na tržištu nafte i gasa drži rusko preduzeće Gasprom (Gazprom).
Ova kompanija, direktno ili kroz svoje podružnice, je većinski vlasnik nekadašnjeg domaćeg giganta Naftne industrije Srbije. Ujedno je i jedini dobavljač gasa Srbiji i većinski vlasnik oba gasovoda kojim se gas iz Rusije doprema do domaćinstava i industrije u Srbiji.
Osim toga, Gasprom je kroz mrežu svojih firmi godinama unazad aktivan i kao sponzor sportskim klubovima, poput Fudbalskog kluba Crvena zvezda i Košarkaškog kluba Partizan, a učestvuje i u finansiranju muzičkih festivala i kulturnih događaja.
Kako u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi Igor Novaković iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) te aktivnosti Gasproma deo su "efektivne kampanje koja slavi srpsko-ruske odnose".
"Tu su, to je moj utisak, targetirani simboli koji imaju veliki uticaj na percepciju građana", kaže Novaković.
'Prijateljstvo' Gasproma i FK Crvena zvezda
Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma, je generalni sponzor fudbalskog kluba (FK) Crvena Zvezda od 2010. godine.
Sponzorstvo je obnovljeno 2015. a čelnici beogradskog fudbalskog kluba tada su ugovor sa ruskom kompanijom najavili kao "najveći ikad u jugoistočnoj Evropi" iako finansijski detalji nisu saopšteni.
"Ovo je više od sponzorstva. To je strateško partnerstvo između najvećeg ruskog privrednog brenda i najvećeg srpskog sportskog brenda koje će doneti mnogo uspeha i Gaspromnjeftu, i Crvenoj zvezdi", izjavio je tadašnji predsednik tog sportskog društva Vladan Lukić.
Sedam godina kasnije Gaspromnjeft je i dalje generalni sponzor FK Crvena zvezda.
Četiri dana nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, Evropska fudbalska federacija (UEFA) je odlučila da prekine partnerstvo s Gaspromom u svim takmičenjima, koje datira od 2012. godine.
Istog dana, odluku da raskine saradnju sa Gaspromom i skine logo ruske kompanije sa dresova igrača doneo je i nemački drugoligaški fudbalski klub Šalke 04 (Schalke 04). Takođe, na klupskom stadionu su uklonjene sve zastave Gasproma.
Početkom marta generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić izjavio je da na klub nije vršen pritisak da skine logo Gasproma i da se nada da do toga neće doći.
"Nismo dobili zahtev da skinemo logo i iskreno se nadam da do toga neće doći. To bi bio sulud zahtev. Kompanija Gasprom je uz Crvenu zvezdu od 2010. godine. Bila je uz klub i kada je pretio 'ključ u bravu'", rekao je Terzić 1. marta gostujući na TV K1.
"To između Zvezde i Gasproma nije samo puki sponzorski ugovor, već prijateljstvo", rekao je tada Terzić.
Sponzorski ugovor Zvezde sa Gaspromnjeftom traje do sredine 2022. godine.
'Prijateljstvo' NIS-a i KK Partizan
Naftna industrija Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta od 2013. je generalni sponzor Košarkaškog kluba "Partizan".
Tada je prema pisanju beogradskih medija taj klub "izbegao gašenje" upravo zahvaljujući finansijskoj injekciji Gaspromnjefta.
Sponzorski ugovor ruske kompanije i beogradskog košarkaškog kluba više puta je obnavljan, poslednji put u novembru 2021. godine.
"Ono što je zajedničko NIS-u i košarkašima 'Partizana' jesu spremnost na izazove, šampionski i timski duh i činjenica da smo najjači kad je najteže. Zato smo tako dugo prijatelji i zato ne odustajemo od podrške", izjavio je na potpisivanju jednog od ugovora 23. septembra 2020. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, prenela je kompanija na zvaničnom sajtu.
Predsednik Košarkaškog kluba "Partizan" Ostoja Mijailović tada je izjavio:
"Prošli smo zajedno i lepa i teška vremena, ali smo ostali zajedno."
Vrednost sponzorskog ugovora nije zvanično saopštena.
Sportski klubovi u Srbiji, osim sponzorskih ugovora, dobijaju finansijska sredstva od države. Njihova privatizacija je tema o kojoj se godinama unazad govorilo, ali ta ideja do danas nije realizovana.
Šta je još finansirao NIS Gapromnjeft?
Prema podacima sa sajta NIS Gaspromnjeft-a, ta kompanija finansijski je, osim sportskih klubova podržala, između ostalog Festival nauke, Istraživačku stanicu Petnica, beogradsko pozorište Atelje 212 i druge ustanove.
U 2020. kompanija je bila generalni sponzor Beogradskog festivala igre.
NIS Gaspromnjeft je donirao sredstva za kabinete za učenje ruskog jezika u dve škole u Srbiji. U Osnovnoj školi "Sveti Sava" u Beogradu u junu 2021. je renoviran kabinet za učenje ruskog, dok je u novembru 2019. u Srednjoj stručnoj školi "4. juli" u Vrbasu u Vojvodini otvoren kabinet.
Oba projekta su realizovana, kako se navodi, u saradnji sa Ambasadom Rusije u Beogradu.
NIS Gaspromnjeft je tokom godina podržavao u određenom periodu i muzički festival Egzit, filmski i muzički festival "Kustendorf", filmski festival FEST u Beogradu i Dragačevski sabor trubača u Guči.
Logo NIS Gaspromnjefta nalazi se i na sajtu manifestacije "Novi Sad – Evropska prestonica kulture" u delu "sponzori".
Međunarodni filmski i muzički festival "Kustendorf" je 2007. pokrenuo srpski reditelj Emir Kusturica. On je ujedno osnivač i direktor festivala.
U svojim javnim nastupima Kusturica ne krije naklonost Rusiji i njenom predsedniku Vladimiru Putinu.
Više puta je isticao svoj stav da je ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. "uvek bio deo Rusije".
U Jalti, gradu na Krimu na obali Crnog mora boravio je 2017. i 2018. gde je održao koncert sa svojim bendom.
Festival "Kustendorf" godinama unazad finansijski pomaže i država.
Gaspromnjeft je takođe finansirao dekorisanje unutrašnjosti Hrama Svetog Save u Beogradu. U tu svrhu izdvojeno je ukupno deset miliona evra, a na ukrašavanju su angažovani ruski slikari.
Prvi ugovor o donaciji vredan četiri miliona evra 2017. sa čelnicima ruskog Gaspromnjefta potpisali su tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i nekadašnji poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej.
Drugi ugovor vredan šest miliona evra sa Gaspromnjeftom potpisan je 2019. godine.
"Ovim krunišemo našu dosadašnju istoriju i našu dosadašnju kulturu, koja je u mnogo čemu bila, jeste i ostaje zajednička", izjavio je prilikom potpisivanja ugovora 23. marta 2019. nekadašnji poglavar SPC patrijarh Irinej.
NIS u sport i projekte u Srbiji uložio oko 35 miliona evra
Rukovodstvo NIS-a u pisanom odgovoru na upit RSE navodi da je ta kompanija od 2009. u "društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu" uložila više od 4,1 milijarde dinara (34,8 miliona evra).
Takođe su naveli da će nastaviti sa tom vrstom podrške.
"U 2021. godini, NIS je u društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu uložio više od 315 miliona dinara (2,7 miliona evra). I u narednom periodu, NIS će nastaviti da ulaže u zajednicu i ostati pouzdan partner svojim saradnicima", navode u toj kompaniji.
Dodaju da odluku o inicijativama koje dolaze do kompanije donose u skladu sa "jasno definisanom politikom i strategijom u oblasti društveno odgovornog poslovanja", kao i da su "podrška mladima, obrazovanju i zajednici u kojoj kompanija posluje jedan od strateških prioriteta NIS-a".
Gasprom do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE u vezi sa sponzorstvima i donacijama u Srbiji.
'Jeftina i efektivna kampanja'
Igor Novaković iz beogradskog nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je preko Gasproma u poslednjih desetak godina vođena kampanja koja je imala za cilj promociju srpsko-ruskih odnosa.
"Od bilborda na auto-putu koji su veoma vidljivi u okolini Beograda, u okolini Novog Sada, koji slave srpsko-rusko prijateljstvo do sponzorstava (sportskih klubova i kulturnih manifestacija)", ilustruje Novaković i dodaje da je ta kampanja bila "veoma efektivna".
"To je, rekao bih, za razliku od onoga što neke druge države rade, pa i Evropska unija, prilično jeftina i prilično efektivna kampanja zato što su tu, to je moj utisak, targetirani simboli koji imaju veliki uticaj na percepciju građana", pojašnjava Novaković.
Bilbord na kome su isprepletane srpska i ruska zastava uz logo Gasproma i NIS-a uz natpis "Partnerstvo za budućnost" komentarisao je 2017. nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel.
"Ne može biti da, na primer u Srbiji, velika većina stanovništva još uvek veruje da je Rusija ta koja pruža najveću finansijsku pomoć. Ne razumem zašto nekoga na putu od aerodroma ka centru Beograda pozdravlja veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu, dok su žuta i plava boja Evropske unije potpuno nevidljive", naveo je Gabrijel na konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope 2. juna 2017.
Percepciju javnog mnjenja u Srbiji o Rusiji kao "prijatelju", što pokazuju istraživanja godinama unazad, Novaković vidi kao proizvod onoga što se u medijskom prostoru dešavalo od 2007. godine, a u čemu su ulogu imali i zvaničnici Srbije.
"Tada je uspostavljen jedan nekritički odnos prema Rusiji i slavljenje međusobnog odnosa. To nije slučajno. Već tada je započeta promocija trgovinske saradnje sa Rusijom, mit o tržištu Rusije kao velikoj šansi za srpske izvoznike", navodi Novaković.
Sve to, ukazuje Novaković uprkos realnim ekonomskim pokazateljima, prema kojima su države EU glavni trgovinski partner Srbije.
Slavljenju srpsko-ruskih odnosa, smatra Novaković, u značajnoj meri doprinosi i pitanje Kosova, koje je 2008, proglasilo nezavisnost.
Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova a u tome računa na podršku Rusije, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN.
"Mislim da je ključ u stvari za sve to stalna tenzija oko pitanja Kosova i činjenica da je Rusija na svoj način pružala podršku zvaničnim naporima Beograda za sprečavanje daljih priznavanja nezavisnosti, za ulazak Prištine u međunarodne organizacije, kao i podrška za kampanju povlačenja priznavanja Kosova", zaključuje Novaković.
NIS od državnog giganta do ruskog monopola
Nekadašnji državni naftni gigant NIS koji je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjefta, drži monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji, a poslednjih godina NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište.
Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gaspromnjeft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije.
Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.
Tadić i Medevedev bili su potpisnici takozvane "predsedničke izjave" i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Gasni aranžman naišao je na kritike stručne javnosti, pre svega zbog niske cene po kojoj je Rusiji prodat domaći naftni gigant.
Tadašnja vlast ovaj potez opravdavala je čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda "Južni tok", čime bi Srbija rešila pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomsku korist.
Nakon što je Rusija odustala od gradnje „Južnog toka“ zbog toga što nije mogla da ispuni evropsku regulativu po kojoj jedna kompanija ne može biti vlasnica i gasa i gasovoda, Srbija je prema rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, štetu merila stotinama miliona evra.
Gasovod "Južni tok" zamenjen je "Turskim tokom" kojim se gas iz Rusije doprema preko Turske i dalje kroz teritoriju Bugarske i Srbije do Mađarske.
Srbija se na taj gasovod priključila prvog dana 2021.
Deonicu kroz Srbiju izgradilo je i finansiralo mešovito rusko-srpsko preduzeće "Gastrans", u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.
Podzemno skladište gasa Banatski dvor, koje je bilo deo energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom, otvoreno je u novembru 2011. godine.
Prepreke usled sankcija EU i SAD
Gaspromnjeft danas poseduje 56,15 odsto vlasništva u toj kompaniji, država Srbija 29,87 odsto, dok 13,98 odsto drže manjinski akcionari.
Ta kompanija je pod sankcijama EU i SAD od 2014. godine zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Usled sankcija, kako su ranije potvrdili za Radio Slobodna Evropa (RSE), NIS se suočavao sa poteškoćama u poslovanju koje su se pre svega odnosile na nemogućnost uzimanja kredita od zapadnih banaka.
Situaciji su se, kako su tada naveli, prilagodili tako što su saradnju proširili na banke van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država – srpske, ruske i arapske.
Ruska invazija na Ukrajinu i pooštrene sankcije Zapada koje su usledile, a kojima je u značajnoj meri obuhvaćen ruski energetski sektor stavio je Srbiju pred nove izazove, uzimajući u obzir njenu zavisnost od Rusije.
Početkom maja meseca šest odsto udela u Naftnoj industriji Srbije promenilo je vlasnika. To je 6. maja potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je objasnio da je šest odsto udela Gaspromnjefta prodato ruskoj kompaniji Gasprom. Takođe je potvrdio i da Rusija i dalje drži većinski udeo u vlasništvu u NIS-u i pojasnio da je to učinjeno zbog sankcija, odnosno da kompanija Gasprom nije pod sankcijama, dok Gaspromnjeft jeste.
Srbija i Rusija su u pregovorima oko novog gasnog aranžmana od novembra 2021. Tada je, kako je sam izjavio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom dogovorio da cena gasa ostane nepromenjena u narednih šest meseci.
Kremlj je, pak saopštio da je Putin Vučiću rekao da će biti nađeno "prihvatljivo rešenje" za cenu ruskog gasa za Srbiju.
Uoči tog sastanka Vučić je davao izjave da je Rusija predlagala tri puta veću cenu gasa u odnosu na onu koju je Srbija plaćala po prethodnom sporazumu.
Iako je podržala rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracije EU u kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Zvaničnici Srbije taj stav pravdaju "zaštitom vitalnih interesa zemlje".
