Naftna industrija Srbije (NIS) osmu godinu zaredom ne može da uzima kredite od zapadnih banaka usled sankcija Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pokazuju finansijski izveštaji kompanije.
EU i SAD su 2014. stavili na svoju crnu listu Gasprom Njeft (Gazprom Neft), koji je većinski vlasnik nekadašnjeg srpskog giganta.
Poslovni izveštaji NIS-a navode da je kompanija od polovine septembra 2014. izložena riziku „ograničenih mogućnosti eksternog finansiranja, zbog uvođenja sektorskih sankcija od strane EU i SAD prema najvećim energetskim kompanijama u ruskom vlasništvu, kao i njihovim zavisnim društvima, osnovanim van EU“.
Zbog toga je, kako se navodi, NIS bio prinuđen da pregovara i ugovara kredite sa srpskim, ruskim i arapskim bankama.
„U cilju pribavljanja neophodnih finansijskih sredstava za naredni period Društvo (NIS) je u toku prethodne dve godine (2020. i 2019) pregovaralo/ugovorilo preko 700 miliona evra novih kreditnih linija sa srpskim, ruskim i arapskim bankama, za finansiranje neograničenih namena“, navodi se u poslednjem izveštaju NIS-a koji se odnosi na 2020. godinu.
Izveštaj za poslovanje u 2021. godini još uvek nije dostupan.
Dodaje se i da su indirektne posledice sankcija „potencijalne nemogućnosti nabavke materijala, opreme i usluga od inostranih dobavljača“.
Šta kažu u NIS-u?
U Naftnoj industriji Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđuju da su se zbog sankcija susreli sa ograničenjima.
„Kada je konkretno reč o sankcijama, od njihovog uvođenja 2014. godine, NIS se susreće sa ograničenjima koja se odnose na dugoročno finansiranje na rok duži od 30 dana“, navodi ova kompanija u pisanom odgovoru na upit RSE.
Situaciji su se, kako kažu, prilagodili tako što su saradnju proširili na banke van Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
„Kroz proširivanje saradnje na banke koje ne pripadaju bankarskim grupacijama iz EU i SAD, kao i kroz korišćenje izuzetaka predviđenih sankcionim režimom i okretanjem ka poslovanju sa EU dobavljačima, NIS je uspeo da pronađe model za dugoročni razvoj i nesmetano finansiranje svog operativnog i investicionog poslovanja“, navodi NIS.
Ističu da sankcije nisu imale „veće posledice po finansijsku stabilnost“ kompanije.
Međutim, kako se navodi na zvaničnom sajtu tog preduzeća, NIS je 2020. zabeležio gubitak od oko 64,4 miliona evra. Kao glavni razlozi za pad u poslovanju navedeni su pandemija COVID-19 i pad cena nafte na svetskom tržištu.
Kakve su posledice?
Ekspert za pitanja energetike i jedan od autora analize energetskih politika zemalja Balkana, koju je objavila Međunarodna agencija za energiju, Aleksandar Kovačević smatra da je ovakav sistem finansiranja NIS-a na duži rok neodrživ.
„Pristup međunarodnom finansijkom tržištu i međunarodnom tržištu najmodernijih tehnologija je kritičan ako se želi restruktuiranje preduzeća u pravcu održive energije i drugih modernih industrijskih delatnosti“, navodi Kovačević za RSE.
Dodaje i da investicione odluke koje se sada donose mogu imati dalekosežne posledice po NIS.
„Na primer, NIS nije bio u prilici da izabere najbolju raspoloživu tehnologiju za novu elektranu u rafineriji Pančevo. Kada ta elektrana uđe u pogon za nekoliko meseci, očekuje se da ona radi narednih 25 godina. To međutim neće biti moguće uz promene koje se dešavaju na energetskom tržištu“, pojašnjava on.
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ukazuje u razgovoru za RSE da je u kontekstu sankcija EU i SAD prema Gasprom Njeftu, za NIS ozbiljniji problem nabavka opreme od kredita.
„Mnogo ozbiljnija stvar je tu svakako nabavka opreme i delova, pošto je to ne samo problem za NIS kao takav, već je problem i za sam Gasprom. Naime, nabavka tehnologije je ključna stvar za uspešnu eksploataciju energenata“, pojašnjava Novaković.
Međutim, on ukazuje i na to da kompaniji trenutno na ruku ide aktuelna situacija i povećana potražnja za energentima usled energetske krize.
NIS u ruskom vlasništvu
Srbija je 2008. prodala 51 odsto akcija srpske državne naftne kompanije NIS ruskoj kompaniji Gasprom Njeft bez tendera, za 400 miliona evra, u okviru naftno-gasnog aranžmana između Srbije i Ruske Federacije.
Taj sporazum su sklopili tadašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Dmitrij Medvedev.
Tadić i Medevedev bili su potpisnici takozvane „predsedničke izjave“ i krovnog sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Ruske Federacije, koji je trebalo da bude garant za izgradnju gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Gasni aranžman naišao je na kritike stručne javnosti, pre svega zbog niske cene po kojoj je Rusiji prodat domaći naftni gigant.
Tadašnja vlast ovaj potez opravdavala je čvrstim garancijama da će Srbija biti na trasi gasovoda „Južni tok“, čime bi Srbija rešila pitanje sigurnosti snabdevanja i ostvarila ekonomsku korist.
Nakon što je Rusija odustala od gradnje „Južnog toka“ zbog toga što nije mogla da ispuni evropsku regulativu po kojoj jedna kompanija ne može biti vlasnica i gasa i gasovoda, Srbija je prema rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, štetu merila stotinama miliona evra.
Gasovod „Južni tok“ zamenjen je „Turskim tokom“ kojim se gas iz Rusije doprema preko Turske i dalje kroz teritoriju Bugarske i Srbije do Mađarske.
Srbija se na taj gasovod priključila prvog dana 2021.
Deonicu kroz Srbiju izgradilo je i finansiralo mešovito rusko-srpsko preduzeće „Gastrans“, u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.
Podzemno skladište gasa Banatski dvor, koje je bilo deo energetskog aranžmana Srbije sa Rusijom, otvoreno je u novembru 2011. godine.
Ko je pod sankcijama EU i SAD?
EU je sankcije protiv Rusije uvela u martu 2014. nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krima.
Ekonomske sankcije podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine na teritoriji EU kao i zabranu poslovanja evropskim kompanijama sa pojedincima i kompanijama pod sankcijama.
Pet meseci kasnije, u septembru 2014. pod sankcije su stavljeni najveći ruski proizvođači nafte, kompanije Gasprom Njeft, Rosnjeft i Transnjeft zbog, kako je navedeno u odluci EU „njihovog učešća u previranjima u Ukrajini“.
Njima je onemogućen pristup finansijskim transakcijama i pristup tržištu EU.
U istom periodu su sankcije protiv ruskih energetskih kompanija uvele i SAD.
Koji su benefiti pozicije između EU i Rusije?
Srbija, iako kandidat za članstvo u EU, do sada nije uskladila svoju spoljnu politiku sa blokom i nije uvela sankcije Rusiji.
To što još nije u obavezi da u potpunosti primenjuje evropsku regulativu ostavlja prostor za nesmetanu saradnju sa Rusijom.
Međutim, to za sobom povlači političku štetu na ervopskom putu Srbije, pojašnjava Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
„Ono gde je veća politička šteta je oko samog procesa pristupanja Srbije EU i kakav doživljaj Srbija ostavlja kod pojedinih zapadnih partnera“, kaže Novaković.
Dodaje da zvaničnici Srbije na proces evropskih integracija „više gledaju kao na jedan dugoročni i dugotrajni proces, nego na stvar koja će biti uskoro rešena“.
„I onda se oni u tom kontekstu ponašaju na jedan način, koji bi recimo pre deset godina bio prilično čudan, odnosno EU ga ne bi baš tako lako prihvatala“, zaključuje on.
Kako ima sporazume o slobodnoj trgovini i sa EU i sa Rusijom kroz sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju prevodi Rusija, Srbija se nudi i kao odskočna daska za ruske kompanije ka tržištu EU, o čemu je RSE ranije pisao.
"Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina", izjavio je 4. oktobra u Beogradu na otvaranju Srpsko-ruskog poslovnog foruma ministar u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.
Ruski monopol na srpskom energetskom tržištu
Srbija u sektoru energetike u potpunosti zavisi od Rusije.
NIS u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta drži monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji, a poslednjih godina NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište.
