Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će formiranje Regionalne radne grupe, koja je deo Platforme EU za kupovinu energije, doprineti smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača i uticati na povećanje energetske bezbednosti regiona.
Mihajlović je 5. maja boravila u Sofiji, gde je učestvovala na sastanku ministara energetike "Jugoistočna energetska tranzicija – regionalna saradnja za energetsku bezbednost, diverzifikaciju i tranziciju".
Ona je, kako se navodi u saopštenju za medije, navela da je cilj Srbije, koja stopostotno zavisi od ruskog gasa, da obezbedi više snabdevača gasom, jer je to jedini način da bude energetski bezbedna.
"Danas smo imali prvu radnu grupu u kojoj su sve države partneri koje žele da smanje zavisnost od jednog dobavljača, u našem slučaju je to zavisnost od Ruske Federacije. Da smo ranije radili na diverzifikaciji ne samo ruta, već i dobavljača, bilo bi jednostavnije", rekla je Mihajlović, a navodi se u saopštenju.
Kako je istakla, krajnje je vreme da se učini sve kako bi Srbija imala više dobavljača.
"Znamo šta znače ratovi i kriza i zato je posebno važno da nastupimo zajedno i obezbedimo dovoljne količine energije. Povećanje energetske bezbednosti i diverzifikacija u mnogim zemljama Evrope trebalo je da se dese ranije, a ne da čekamo krizu i shvatimo koliko je loše zavisiti od jednog dobavljača, koji god bio", rekla je Mihajlović, objavilo je ministarstvo.
Regionalna radna grupa deo je Platforme EU za kupovinu energije i predlozi će biti deo pripremnih scenarija EК za sprovodjenje zajedničkog plana za pristupačniju, sigurniju i održiviju energiju (REPowerEU), koji će biti predstavljen sredinom maja.
"Važno je da ovaj sastanak pošalje i poruku soliradnosti i zajedništva, jer su neke stvari iznad politike", kazala je Mihajlović na skupu na kome pored Srbije i domaćina Bugarske, učestvuju i Rumunija, Severna Makedonija, Grčka, Ukrajina, Turska i Azerbejdžan, kao i direktorka Direktorata EК za energetiku i predstavnici Sekretarijata Energetske zajednice.
Ona je istakla da su diverzifikacija u gasnom sektoru i rad na zajedničkim strateškim rezervama ovog energenta ključni za regionalnu bezbednost i da je za Srbiju prioritet završetak gasne interkonekcije sa Bugarskom.
Mihajlović je u Sofiji razgovarala i sa zamenikom turskog ministra energetike o slobodnim kapacitetima za Srbiju u Turskom toku, kao i sa azerbejdžanskim ministrom i o snabdevanju gasom iz te zemlje, ali i o razvoju novih tehnologija, pre svega kada je reč o vodoniku.
"Na sastanku smo razgovarali o punjenju skladišta pre početka zimske sezone i ubrzanju dekarbonizacije energetskog sektora, kao i o potrebi za zajedničkim reagovanjem u slučaju dodatnih poremećaja, saradnji i solidarnosti", rekla je Mihajlović.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) sastao se u grčkoj luci Aleksandropolis 3. maja sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i liderima Bugarske, Severne Makedonije i Srbije.
Oni su tom prilikom obišli objekte za tečni prirodni gas koji se grade u severnoj Grčkoj kako bi se odgovorilo energetskoj dominaciji Rusije u regionu. Srbija će taj gas dobijati preko Bugarske, sa kojom gradi interkonektor sa rokom završetka sledeće godine.
Sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je govorio pohvalno o tom projektu, izjavio je 5. maja da trenutno ne može da se govori o diverzifikaciji u snabdevanju gasom.
"Mi ćemo tek za dve godine imati mogućnost da nešto dodje do Srbije od nekud, ali pitanje je šta da dodje. Mi tek radimo bugarski interkonektor, a Bugari tek treba da raspišu tender narednih dana, pa onda još najmanje 300 dana da ga izgrade sa svoje strane. Šta da dovedemo? Odakle? To ne pada s neba", rekao je Vučić novinarima u Berlinu posle sastanka sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok.
Srbija stopostotno zavisi od ruskog gasa, a ugovor sa ruskom kompanijom Gaspromom, kojom je definisana cena tog energenta ističe, zbog čega su u maju najavljeni novi pregovori.
