Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je politička pozicija Srbije "nikad teža" kao i da je "dodatno komplikovana" izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina.
Predsednik Srbije nije precizirao na koje izjave Putina se to odnosi, međutim ruski predsednik je 26. aprila uporedio Kosovo sa dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjeckom i Luganskom, poznatijih kao Donbas.
Na sastanku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Antoniom Guterešom (Antonio Guterres) u Kremlju, Putin je rekao da "ako postoji presedan, republike Donbasa mogu da učine isto”. Rusija, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova.
Vučić je posle sastanka sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok u Berlinu 5. maja, rekao da je situacija u kojoj se Srbija nalazi s obzirom na krizu u Ukrajini, "gotovo nemoguća".
"Mi smo trećeg dana napada na Ukrajinu saopštili naše strateške stavove. Srbija je već 71 dan na istoj poziciji. Nisam ni juče tokom razgovora sa kancelarom Šolcom skrivao našu poziciju", kazao je Vučić u obraćanju novinarima.
Premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su se 4. maja u Berlinu sastali sa nemačkim kancelarom Olafom Scholtzem (Šolc).
'Srbija će dati sve da bude pouzdan saveznik Nemačke'
Vučić je posle sastanka sa ministarkom odbrane Nemačke Kristin Lambreht 5. maja u Beogradu rekao da će Srbija "dati sve od sebe da bude pouzdan saveznik Nemačke i da uvek bude stabilizujući faktor na Zapadnom Balkanu", ali je i zatražio da joj se ne brani pravo na sopstveno mišljenje po određenim pitanjima.
Vučić je rekao da "zna šta je politika sile" i koliko je Srbija mala zemlja, ali da se nalazi na evropskom putu i da ima pravo da "iskaže rezerve po određenim pitanjima".
Naveo je da je nemačkoj ministarki "rekao da će Srbija da čuva mir i stabilnost", da je to "trajno opredeljenje" Beograda i dodao da je "pružio lične i političke garancije da će se tako ponašati".
Vučić je naveo da je sa Lambreht "postigao saglasnost po pitanju pravne i političke prirode sukoba" u Ukrajini i dodao da Srbija "ima određene rezerve" po pitanju uvođenja sankcija Rusiji jer je i sama bila pod sankcijama.
"Gospođa Lambreht mi je prenela, na izuzetno učtiv način, očekivanja i zahteve Nemačke i EU oko ponašanja Srbije u budućnosti. Važno je da razgovaramo, važno je da razgovaramo otvoreno i da budemo fer i pošteni jedni prema drugima", dodao je Vučić.
Predsednik Srbije se prethodno 5. maja u Berlinu sastao sa nemačkom šeficom diplomatije.
Govoreći o Kosovu, Vučić je u obraćanju novinara naveo da je razgovor sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem 4. maja u Berlinu bio "mnogo težak" i najavio da će tehnički dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen 13. maja u Briselu.
"(Direktor kancelarije za Kosovo Vlade Srbije) Petar Petković ide u Brisel 13. maja da pokušamo nešto da dogovorimo. Neki odbijaju da uopšte govore o Zajednici srpskih opština ali za mene je važno da su nemački predstavnici govorili da ono što je potpisano mora da bude sprovedeno u delo", rekao je predsednik Srbije.
Nemački kancelar je nakon razgovora 4. maja izjavio da je i priznanje nezavisnosti Kosova deo dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
On je naveo da je napredak u dijalogu od "ogromnog" značaja kako za mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, tako i za evrointegracije obe zemlje.
Osvrćući se na budući sporazum između Prištine i Beograda, nemački kancelar je rekao da će dokument imati mnogo detalja, ali da će se tu naći i priznanje Kosova.
Kosovski premijer Albin Kurti je na konferenciji za novinare sa Šolcom takođe naglasio da "međusobno priznanje treba da bude u centru, a ne na kraju procesa" pregovora sa Srbijom.
Vučić je tom prilikom u odvojenoj izjavio rekao da će Srbija "dati sve od sebe da se ide ka kompromisnom rešenju".
Pregovori sa Rusima o gasu posle 10. maja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i da će pregovori o ceni gasa sa Rusijom početi posle 10. maja.
Srbija stopostotno zavisi od ruskog gasa, a ugovor sa ruskom kompanijom, kojom je definisana cena tog energenta ističe, zbog čega su najavljeni novi pregovori.
Vučić je pojasnio da Srbija iz Rusije uvozi 60 procenata nafte, te da trenutno ne može da se govori o diverzifikaciji u snabdevanju gasom.
"O kakvoj diverzifikaciji da govorimo? Mi ćemo tek za dve godine imati mogućnost da nešto dodje do Srbije od nekud, ali pitanje je šta da dodje. Mi tek radimo bugarski interkonektor, a Bugari tek treba da raspišu tender narednih dana, pa onda još najmanje 300 dana da ga izgrade sa svoje strane. Šta da dovedemo? Odakle? To ne pada s neba", rekao je Vučić novinarima u Berlinu posle sastanka sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok.
Prema njegovim rečima, poslednjih mesec dana Srbija kupuje 60 odsto ruske nafte umesto iračke, jer je ruska jeftinija i ona dolazi preko Jadranskog naftovoda.
Vučić je kazao da je trenutno nemoguće da se dobija nafta preko Crnog mora.
