Vrhovni sud SAD je u utorak, 3. maja, potvrdio da je nacrt presude da bi sud mogao da poništi veoma važnu odluku "Ro protiv Vejda" (Roe v. Wade) iz 1973. o legalizaciji abortus u celoj zemlji autentičan, nakon što je procurela vest u medijima koja je izazvala buru u javnosti, a predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) obećao da će pokušati da zaštiti pravo na abortus.
On je rekao da "elementarna pravičnost i stabilnost zakonskog sistema zahtevaju" da Vrhovni sud SAD ne poništi taj slučaj koji je legalizovao abortus širom SAD.
Bajden je rekao da će raditi na tome da pravo na abortus posatne savezni zakon SAD.
Sud je saopštio da će pokrenuti istragu o tome kako je nacrt ovog akta procureo do portala "Politiko". Dodaje se da dokument - čiji je autor konzervativni sudija Semjuel (Samuel) Alito - ne predstavlja "konačnu poziciju bilo kog člana" ovog suda.
"Naložio sam pokretanje istrage o izvoru curenja informacija", rekao je glavni sudija Džon Roberts (John Roberts), nazvavši to "kolosalnim kršenjem" poverenja.
Bajden: To će uticati i na druga prava
Demokrate na državnom i saveznom nivou i aktivisti koji se zalažu za pravo na abortus, tražili su način da spreče ogromnu društvenu promenu koju su dugo tražili republikanci i verski konzervativci.
"To je fundamentalna promena u američkoj pravnoj nauci", rekao je Bajden, tvrdeći da bi takva presuda dovela u pitanje druga prava, uključujući istopolne brakove, koja je sud priznao 2015. godine.
"To daleko prevazilazi brigu o tome da li postoji pravo na izbor ili ne", dodao je Bajden, misleći na pravo na abortus. "To utiče i na druga osnovna prava – pravo na brak, pravo na određivanje čitavog niza stvari," rekao je američki predsednik.
On je istakao da će birači morati da izaberu više članova Kongresa koji podržavaju prava na abortus kako bi mogli da donesu zakon kojim će Roe protiv Vejda postati obavezujući akt u zemlji. Presuda Ro priznala je da pravo na privatnost prema Ustavu SAD, što je omogućavalo ženama da prekinu trudnoću.
"Na saveznom nivou, biće nam potrebno više senatora koji podržavaju izbor i većina u Predstavničkom domu za usvajanje zakona koji kodifikuje Ro, a ja ću raditi na usvajanju i potpisivanju zakona", rekao je Bajden.
Zakoni koje podržavaju demokrate sa ciljem zaštite prava na abortus na nacionalnom nivou, nisu ove godine prošli u Kongresu pošto njihova tanka većina nije bila dovoljna da se zaobiđe pravilo u Senatu koje nalaže supervećinu za usvajanje većine akata. Demokrate u osnovi podržavaju pravo na abortus, dok se republikanci suprostavljaju.
Guverner Kalifornije Gevin Njusom (Gavin Newsom), nakon što je “Politiko” kasno u ponedeljak izvestio o nacrtu odluke, rekao je da će najmnogoljudnija američka država predložiti amandman na svoj ustav kako bi se "zaštitilo pravo na izbor", što znači abortus.
"Ne možemo da verujemo SCOTUS-u (Vrhovni sud) da će štititi pravo na abortus, pa ćemo to sami uraditi", napisao je Njusom na Tviteru.
"Učinite nešto, demokrate", uzvikivali su demonstranti koji se zalažu za pravo na abortus dok su se okupljali ispred suda u jutarnjim časovima protiv te odluke, što bi bio trijumf za republikance koji su decenijama gradili sadašnju konzervativnu većinu od 6-3 u sudu.
"Ako je izveštaj tačan, Vrhovni sud je spreman da uvede najveće ograničenje prava u poslednjih 50 godina – ne samo ženama već i svim Amerikancima", navodi se u zajedničkom saopštenju vodećih demokrata u Kongresu-predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi (Nancy Pelosi) i lidera većine u Senatu Čaka Šumera (Chuck Schumer).
Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) osudio je curenje kao "bezakonito delovanje" koje treba "istražiti i kazniti što je moguće potpunije". Mekonel je rekao da Ministarstvo pravde mora da podnese krivične prijave ako je moguće.
Različiti propisi o abortusu u saveznim državama
U nedostatku akcije na federalnom nivou, savezne države su donele niz zakona u vezi sa abortusom. Države koje predvode republikanci brzo su reagovale, usvojivši ove godine nova ograničenja u šest država. Tri države predvođene demokratama ove godine su donele mere za zaštitu prava na abortus.
Abortus je jedno od pitanja koja izazivaju najveće podele u američkoj politici i traje skoro pola veka. Anketa istraživačkog Pju (Pew) centra iz 2021. pokazala je da 59 odsto odraslih u SAD veruje da bi to trebalo da bude legalno u svim ili većini slučajeva, dok 39 procenata smatra da treba da bude proglašeno nelegalnim u većini ili svim slučajevima.
Presuda o abortusu, koja bi trebalo da bude dostavljena do kraja juna, bila bi najveća sudska odluka od kada je bivši predsednik Donald Tramp (Trump) uspeo da imenuje troje konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu - Nila Gorsača (Neil Gorsuch), Breta Kavanoa (Brett Kavanaugh) i Ejmi Koni Baret (Amy Coney Barrett).
Do sada, sud je dozvoljavao saveznim državama da regulišu ali ne i da zabrane abortus, u periodu do 24 nedelje.
Dvadeset šest država će verovatno zabraniti abortus ukoliko se ova odluka usvoji, prema Gutmaher institutu. Od njih, 22 republike već imaju totalnu ili skoro totalnu zabranu pobačaja.
Za razliku od njih, 16 država i Distrikt Kolumbija imaju zakonom zaštićen pristup abortusu.
Grupa protiv abortusa Suzan B. Entoni List (Susan B. Anthony) pozdravila je tu vest.
"Ako Ro zaista bude oboren, naš posao će biti da izgradimo konsenzus za najjaču moguću zaštitu nerođene dece i žena u svakom zakonodavnom telu", rekla je predsednica ove grupe Mardžori Danenfelser (Marjorie Dannenfelser).
Većina sudija podržava ograničenja abortusa
Rešavanje slučaja "Ro protiv Vejda je pogrešno od početka", piše u nacrtu koji je potpisao sudija Semjuel Alito, jedan od šestorice konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu. Troje sudija je liberalno.
U nacrtu piše da, suštinski, ne postoji Ustavom garantovano pravo na abortus, te da će savezne države imati više ovlašćenja da tu oblast same regulišu, odnosno i da zabrane abortus.
"Smatramo da presuda Ro protiv Vejda treba da bude poništena", pišu sudije pozivajući se na presudu iz 1992. kojom se potvrđuje da je pravo na abortus ustavno pravo, ali se državama delimično dozvoljava da uvode i restrikcije.
"Vreme je da uvažimo Ustav i da odlučivanje o abortusu vratimo narodnim predstavnicima", navodi se u nacrtu.
Dokument je označen kao "prva verzija", u slučaju koji pokušava da poništi zabranu abortusa nakon 15 nedelja u Misisipiju, u slučaju poznatom kao "Dobbs v. Jackson Women’s Health Organization".
Na osnovu Alitovog mišljenja, sud bi zaključio da je odluka Ro protiv Vejda koja je dozvolila abortuse koji se obavljaju pre fetusa van materice - između 24. i 28. nedelje trudnoće - pogrešno doneta jer Ustav ne pominje posebno prava na abortus.
"Abortus predstavlja duboko moralno pitanje. Ustav ne zabranjuje građanima svake države da regulišu ili zabranjuju abortus", rekao je Alito, prema dokumentu koji je procurio.
Vest je objavljena u susret izborima u novembru na kojima će biti odlučeno da li će demokrate sačuvati tanku većinu u američkom Kongresu u naredne dve godine Bajdenovog mandata.
U izveštaju “Politika” se navodi da je sudska većina sklona da podrži zabranu abortusa i da bi pet sudija moglo biti za poništavanje presude Ro protiv Vejda.
Četvorica drugih sudija koje su imenovali republikanci – Klarens Tomas (Clarence Thomas) i trojica koje je predložio Tramp – glasali su sa Alitom na internom sastanku, dodaje se u izveštaju ovog portala.
Ako Ro bude oboren, abortus će verovatno ostati legalan u liberalnim državama. Više od deset država ima zakone koji štite prava na abortus. Brojne države koje predvode republikanci donele su razna ograničenja za abortuse uprkos presudi Ro.
Izvor: Reuters, AP
