Postoji velika želja svih strana da papa poseti Srbiju, ali to nije moguće ostvariti tako brzo, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) nadbiskup Beogradske nadbiskupije Katoličke crkve Stanislav Hočevar.
"Između ostalog, i zbog toga što je izabran novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC). On se mora susresti sa svojim kolegama patrijarsima da bi mogao biti uključen jače u čitav svet pravoslavlja i tu dati svoj veći doprinos. Želja je svih da se više radi na tome da se pronađe najbolji trenutak kako bi ta poseta mogla svima da donese korist. Ja sam lično optimista", kaže Hočevar.
U poslednjih nekoliko godina organizovano je više susreta zvaničnika Srbije i Vatikana, a 8. februara održan je sastanak predstavnika parlamentaraca Srbije sa predstavnicima Katoličke crkve.
Susreti zvaničnika Vatikana i Srbije za nadbiskupa Hočevara su razumljivi, s obzirom na to da su diplomatski odnosi dveju zemalja uspostavljeni još 1920. godine, u vreme Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koja je bila preteča Jugoslavije.
Hočevar kaže da, ukoliko Srbija želi da iskoristi ceo potencijal svojih mogućnosti na evropskom kontinentu, ona nužno mora biti država većeg dijaloga.
"A to znači i dijaloga sa Svetom Stolicom, koja ima najstariju diplomatiju i najviše zastupa univerzalne vrednosti", kaže Hočevar.
Miloš Vulić, doktorant na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i istraživač papske diplomatije u Vatikanu, kaže za RSE da je intenziviranje susreta vatikanskih i srpskih zvaničnika plod diplomatskih aktivnosti dveju država. On podseća da je Vatikan za svog aktuelnog ambasadora u Srbiji postavio monsenjora Lučijana Surijanija (Luciano Suriani), koji je bio visoko rangiran u Državnom sekretarijatu Vatikana.
"To njegovo postavljenje je bila poruka Srbiji na koji način Vatikan gleda na srpsku politiku i Srpsku pravoslavnu crkvu", kaže Vulić.
Vatikan je jedna od evropskih država koja nije priznala nezavisnost Kosova, čiju nezavisnost ne priznaje ni zvanični Beograd. Stav Vatikana je da rešenje u odnosima Beograda i Prištine treba da bude definisano u dijalogu koje dve strane vode uz posredovanje Evropske unije (EU).
Međutim, između Svete Stolice i zvaničnog Beograda postoji istorijsko-politički jaz, u vezi sa odnosom Vatikana i katoličkog klera prema takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), kvislinškoj tvorevini koja je tokom Drugog svetskog rata sistematski ubijala i proganjala Srbe, Jevreje i Rome.
Bivši poglavar SPC Irinej je još 2012. godine izjavio da papin put do Srbije vodi preko Jasenovca, ustaškog logora u kojem je, prema istoriografskim podacima, ubijeno oko 90.000 ljudi, mahom srpske nacionalnosti.
"Možda bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bila gesta koja bi ulila nadu da se tako nešto više nikad neće ponoviti”, rekao je tadašnji patrijarh za nedeljnik NIN.
Taj stav Irinej je ponovio i 2016. godine, u intervjuu za agenciju Beta.
"S obzirom da u Srbiji živi veliki broj izbeglica iz Hrvatske koji još nose traume i rane progona i druge posledice tog progona, možda nije još došlo vreme da do papine posete dođe", rekao je Irinej.
S druge strane, ambasador Vatikana u Srbiji Lučijano Surijani je u intervjuu za "Politiku" juna 2020. godine izjavio da je papa Franja "u više prilika pokazao svoju naklonost prema patrijarhu Irineju i ovoj zemlji, ne skrivajući svoju želju da je poseti".
"Želeo bih da vreme za papinu posetu, za koje neki smatraju da nije zrelo, što pre sazri", rekao je Surijani.
Još jedna prepreka na papinom putu ka Srbiji je i pokušaj Katoličke crkve da proglasi za sveca Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa tokom Drugog svetskog rata, koji je posle rata osuđen na 16 godina kućnog pritvora zbog političke saradnje s nacističkim okupatorom i ustašama, prisilnog prevođenja pravoslavaca na katolicizam, i pomaganja ustaškoj emigraciji da se vrate u Jugoslaviju i oružano bore protiv novih vlasti.
Za SPC je sporna ideja o Stepinčevoj kanonizaciji, zbog toga što se nije značajnije usprotivio politici NDH.
Uprkos istorijskim okolnostima koje opterećuju odnose Srbije i Vatikana, Miloš Vulić naglašava da je Sveta Stolica povukla nekoliko pozitivnih poteza koji se mogu tumačiti kao znak dobre volje da se zatvore sporna pitanja. Vulić podseća da je papa Franja inicirao formiranje katoličke i pravoslavne komisije kako bi se ispitala uloga Alojzija Stepinca u NDH, te da je poglavar Katoličke crkve 2020. otvorio vatikanske arhive.
Mešovita katoličko-pravoslavna komisija formirana je na inicijativu pape Franje 2015. godine. Nakon više sastanaka koji su se odvijali daleko od očiju javnosti, Stepinac ipak nije kanonizovan u sveca.
Dvojaka uloga pape
Papa ima ulogu verskog poglavara, ali i zvaničnika vatikanske države, stoga njegova poseta ima i religijski i politički karakter. Miloš Vulić podseća da su zvaničnici Srbije u nekoliko navrata uputili papi poziv za dolazak, ali napominje da Vatikan u svojim nepisanim pravilima ima uslov da saglasnost mora dobiti i od većinske verske zajednice zemlje koju bi posetio.
To pitanje je, dodaje on, vrlo kompleksno, pošto takvu odluku ne donosi jedna osoba u SPC, već se o njoj odlučuje na Saboru SPC.
"Moje mišljenje je da SPC ima kapaciteta da shvati realnost u kojoj živimo. Međutim, ono što je ključno za Crkvu jeste reakcija koju bi to izazvalo kod vernika SPC", smatra Vulić.
On dodaje da u istoriji nije bilo boljeg trenutka od ovog da se to dogodi.
"Pre svega zbog ličnosti pape Franje i velikih iskoraka koje je napravio", kaže Miloš Vulić.
Prethodne posete zvaničnika Svete Stolice
Novembra 2021. godine nadbiskup Pol Ričard Galager (Paul Richard Gallagher), sekretar Svete Stolice za odnose sa državama, je na odvojenim sastancima u Beogradu razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. U saopštenju koje je objavilo Predsedništvo Srbije se navodi da je vatikanski zvaničnik poručio da Zapadni Balkan ostaje prioritet za Svetu Stolicu.
Uoči doslaka, sekretar Svete Stolice je, na pitanje da li će papa Franja doći u Srbiju, rekao da papa uvek želi da pruži pozitivan doprinos svakoj zemlji koju poseti i da je zbog toga potrebno da postoji generalni konsenzus među različitim elementima društva da bi poseta bila pozitivna i pružila doprinos.
Osim sa državnim vrhom Srbije, Galager je prošle godine razgovarao i sa prvim čovekom Srpske pravoslavne crkve patrijarhom Porfirijem koji je izrazio radost zbog posete gosta iz Vatikana.
"Mi smo naravno razgovarali o svim izazovima sa kojima se suočavaju naše Crkve, a to su izazovi modernog čoveka, kao i o potrebi zajedničkog svedočenja Jevanđelja modernom svetu", istakao je Porfirije nakon sastanka.
Polovinom 2018. godine prethodni patrijarh Irinej se sastao sa državnim sekretarom Vatikana Pjetrom Parolinom (Pietro) u Beogradu.
Maja 2015. godine Srbiju je posetio kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog saveta za unapređenje hrišćanskog jedinstva, koji se tom prilikom sastao i sa gradskim čelnicima Subotice, grada na krajnjem severu Srbije, u kojem živi značajan broj građana katoličke veroispovesti.
Iz SPC i Ambasade Vatikana u Beogradu nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa ovom temom.
Hočevar: Sve bolji odnosi Katoličke crkve i SPC
Dok se o eventualnoj poseti poglavara Katoličke crkve još uvek govori samo kao o mogućnosti, Stanislav Hočevar u razgovoru za RSE ocenjuje da su odnosi Beogradske nadbiskupije i SPC sve bolji i da se u saradnji sa patrijarhom Porfirijem radi na osmišljavanju platoforme na kojoj bi se uspostavio "stalni strukturalni dijalog".
"Postoji veoma dobra klima. Njegova svetost patrijarh Porfirije, kao i svi novoimenovani episkopi imaju integralniji, pozitivniji odnos i mi se često viđamo, bilo na liturgijama ili u nekim drugim prilikama, tako da su ti odnosi u usponu", kaže Hočevar.
Hočevar dodaje da Beogradska nadbiskupija nastoji da kroz dijalog sa predstavnicima vlasti u Srbiji reši neka od otvorenih pitanja u radu te verske zajednice. Prema njegovim rečima, Katolička crkva ima dobru saradnju sa Upravom za odnose sa crkvama i verskim zajednicama, ali dodaje da je šteta što ne postoji kontinuirani dijalog.
"Pre svega jer u samoj državi Srbiji postoji relativno veliki procenat manjina – nacionalnih ili konfesionalnih – i još nismo došli do zajedničkog stava o dijalogu između svih crkvava i verskih zajednica, između države kao takve i manjina. Potrebno je osnažiti taj dijalog na svim razinama", smatra Hočevar.
On kaže da će tek nakon aprilskih izbora u Srbiji i konstituisanja novog saziva parlamenta biti nastavljen dijalog.
Hočevar napominje da je istorija srpskog naroda prilično kompleksna, što, prema njegovom mišljenju, utiče i na današnji odnos države Srbije i Katoličke crkve. Zbog toga, dodaje on, postoje različite interpretacije istorijskih događaja, a odnosi sa Katoličkom crkvom se "prečesto svode isključivo na konflikte".
"U samoj zemlji, po mom skromnom sudu, ima previše selektivnog pristupa istoriji. Dok se neki događaji jako naglašavaju, drugi se često ni ne spominju. Recimo, nećete u udžbenicima naći objektivan opis prisutnosti Katoličke crkve tokom istorije. Premalo je razgovora i studija o prošlosti", kaže Hočevar.
Hočevar navodi da je u pravnom smislu uloga Katoličke crkve jasno precizirana, ali da to baš nije tako na razini društvenog i političkog života, te na razini različitih nivoa praktičnog života.
Prema njegovim rečima, Katolička crkva u Srbiji očekuje da država prizna crkvenu organizaciju "Karitas" kao tipičnu crkvenu službu. Ta katolička humanitarna organizacija u Srbiji ima status udruženja građana.
"Poznato je na svetskoj razini da je to tipična institucija Katoličke crkve i očekujemo da će kao takva biti registrovana od strane države, kao što su registrovane neke monaške zajednice, biskupije ili župe – parohije", kaže Hočevar.
Prema podacima Beogradske nadbiskupije, u Srbiji se trenutno nešto više od 385.000 ljudi izjašnjava da pripada katoličkoj konfesiji. Stanislav Hočevar kaže da se u javnosti često Katolička crkva identifikuje samo sa hrvatskom zajednicom, iako brojne druge nacionalne manjine pripadaju toj konfesiji.
Facebook Forum