"Ne znam da li uopšte vredi više diskutovati", kratko kaže Imer Fejzulahu (Ymer Fejzullahu), zamoljen za komentar činjenice da sever Kosova, većinski naseljen građanima srpske nacionalnosti, dve decenije ne plaća potrošenu električnu energiju.
Fejzulahu je predsednik Upravnog odbora Regulatornog ureda za energetiku Kosova, a trenutno je u poziciji onog ko objašnjava razloge zbog kojih cena električne energije raste svuda, osim u četiri opštine severno od reke Ibar.
"To je politički problem već dvadeset godina, koji Regulatorni ured za energetiku ne može da reši. Želeli bismo da se taj proces može rešiti danas ali već nekoliko godina se o tom pitanju raspravlja na nivou dijaloga u Briselu, i nadamo se da će ono ubrzo biti rešeno", izjavio je Fejzulahu.
Međutim, rešenje se ne nazire. Iza Kosova i Srbije je Sporazum o energetnici potpisan još 2013. godine, do danas nerealizovan. Sredinom januara je stiglo i pismo američkog državnog sekretara Antonija (Antony) Blinkena, kosovskom premijeru Aljbinu (Albin) Kurtiju. Blinken je pomenuo i pitanje enrgetike i izrazio nadu da će to pitanje uskoro biti rešeno.
"U interesu Kosova je da se ova pitanja reše i da dođe do kompromisnog rešenja u kratkom roku", poručio je.
Kako je trebalo da se reši problem?
Sa druge strane, Kosovo se u poslednjih nekoliko meseci suočava sa energetskom krizom zbog poskupljenja gasa na svetskom nivou, a imajući u vidu da ne proizvodi dovoljno električne enrgije prinuđeno je da uvozi struju po skupljoj uvoznoj ceni.
Zbog toga je za neke kategorije potrošača struja poskupela i za 50 odsto ako se potroši više od 800kWh.
Kompanija "Elektrosever", koja je prema Sprazumu iz Brisela trebala da dostavlja i vrši naplatu računa građanima na severu, gde većinu čine građani srpske nacionalnosti, još uvek nije dobila ni licencu.
Iz kosovskog Regulatornog ureda za energetiku (ZRRE), u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), navode da je licenca za formiranje ove kompanije zatražena krajem decembra 2020. godine ali da još uvek nije odobrena jer "mora biti u skladu sa Sporazumom i Zaključima, što prema ZRRE to do sada nije ostvareno".
Iz ZRRE-a nije precizirano šta je konkretno sporno u dokumentaciji za dobijanje licence.
Nakon potpisivanja prvog sporazuma o enrgetici (2013.), Kosovo i Srbija su usaglasili zaključke o implementaciji ovog sporazuma 2015. godine u kome se, pored ostalog, navodi da će kompanija Elektrosever "podneti zahtev Regulatornom uredu za energetiku za potrebnu licencu za snabdevanje potrošača, kupovinu i prodaju električne energije na otvorenom tržištu, te uvoz i izvoz električne energije".
Ta licenca bi trebalo da bude izdata u skladu sa pravnim i regulatornim okvirom koji važi na Kosovu.
Koliki su gubici?
Iz Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSTT) navode da su gubici samo za 2021. godinu dostigli iznos od 40 miliona evra.
"KOSTT je zatražio od Regulatornog ureda za energetiku da hitno ukloni obavezu pokrivanja gubitaka za sever od strane licenciranog operatera prenosnog sistema ili da pronađe drugi mehanizam za pokrivanje ovih troškova", navodi se u pisanom odgovoru za RSE iz Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije.
Međutim, iz ZRRE napominju da nema drugog načina da se nadoknade troškovi za utrošenu električnu energiju u opštinama na severu jer je Ustavni sud Kosova zabranio da se građanima južno od Ibra uvećavaju računi i na taj način nadoknade gubici.
"Od tada (2017.) pa do danas potrošnju električne energije u opštinama na severu Kosova se plaća KOSTT, odnosno Vlade Republike Kosova", objašnjavaju iz Regulatornog ureda za energetiku.
Od 1999. do 2017. godine, dug za sever Kosova su paušalno plaćali građani Kosova iz ostalih opština južno od Ibra, tako što su im računi bili veći za 3,5 odsto.
Međutim nakon brojnih žalbi, Apelacioni sud je krajem 2017. godine odlučio da suspenduje ovu praksu jer je bila nezakonita. Tu odluku je potom potvrdio i Ustavni sud Kosova.
Ko blokira Sporazum o energetici?
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak je 3. februara na svom Twiter nalogu napisao da je sa šefom srpske delgacije za dijalog na tehničkom nivou, Petrom Petkovićem, razgovarao o pitanju energetike. ali nije dao nikakve druge detalje.
RSE se obratio Evropskoj uniji, koja posreduje u dijalogu, sa upitom dokle se stiglo sa realizacijom Sporazuma o energetici i da li se dogovaraju neki novi detalji, imajući u vidu da Sporazum iz 2013. i 2015. ne daje rezultata.
Precizan odgovor nije stigao već se navodi da se "dijalog nastavlja sa ciljem postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji bi doneo trajno rešenje za sva otvorena pitanja jednom zauvek".
- Dijalog Kosova i Srbije 'zamrznut' na tehničkom nivou
- Tekstovi sporazuma Kosova i Srbije o telekomu i energiji
Napominje se da EU i njene države članice očekuju od Srbije i Kosova da pokažu posvećenost dijalogu, imajući u vidu direktnu vezu između sveobuhvatne normalizacije odnosa i konkretnih izgleda za njihove evrointegracije.
Ni iz Vlade Kosova niko nije odgovorio na upit RSE dokle se stiglo sa realizacijom Sporazuma o energetici, šta je sporno oko njegove primene i da li se dogovoraju neki novi detalji.
Ista pitanja su upućena i Kancelariji za Kosovo Vlade Srbije, na čijem je čelu Petar Petković, glavni pregovarač u dijalogu na tehničkom nivou, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nismo dobili.
Ko snabdeva sever strujom?
Predstavnici Kosova i Srbije su u nekoliko navrata iznosili oprečne izjave oko toga ko snabdeva strujom građane na severu Kosova.
Iz KOSTT–a tvrde da snabdevanje električnom energijom svih građana Kosova "vrši i vršiće licencirani operateri od strane Regulatornog ureda za energetiku, u skladu sa zakonskim i regulatornim okvirom Kosova".
"Do 14. decembra 2020. godine, kada je KOSTT funkcionisao u okviru SMM Bloka (Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora), dnevni izveštaji o nominacijama električne energije u KOSTT od strane kupaca i dobavljača i na osnovu izveštaja SMM bloka, je dokazano da sever Kosova nije sanbdevala Srbija", navode u toj instituciji.
Sa druge strane, zvanični Beograd tvrdi suprotno.
Direktor Kancelarije za Kosovo Petar Petković je krajem januara rekao da nje tačno da struja koju potroše Srbi na severu Kosova nije plaćena.
On navodi da je "apsolutno svaki kilovat potrošene električne energije svih ovih godina unazad uredno plaćen jer su Beograd i EPS (Elektroprivreda Srbije) do početka 2021. godine plaćali struju koja je preko prenosnih sistema EMS-a (Elektromreža Srbije) stizala u četiri opštine na severu Кosova".
A iz KOSTT-a kažu da SvissGrid izveštaj (Koordinacijski centar za kontinentalnu Evropu u okviru ENTSO-E) pokazuje da Kosovo snabdeva potrošače na celoj teritoriji, uključujući sever.
"Građani Republike Kosovo dobijaju struju od strane licenciranih snbdevača ZRRE, dok trenutno gubitke za potrošnju struje koju koriste, a ne plaćaju građani na severu, pokriva KOSTT", navode u pisanom odgovoru za RSE.
Kolika su poskupljenja?
Regulatorni ured za energetiku (ZRRE) na Kosovu je 8. februara odobrio nove tarife, prema kojima će svi oni koji na mesečnom nivou potroše više od 800 kilovat sati plaćati uvećane račune za struju.
Kako je saopšteno oko 20 odsto potrošača troši više od 800 kWh električne energije.
Cena struje za ovu kategoriju će biti 12,5 centi po dodatnom utrošenom kilovatu, dok će jeftina tarifa iznositi 5,9 centi.
Za one koji ne troše više od 800 kilovata, cena električne energije se ne menja, odnosno oni će i dalje plaćati 7 centi po kilovatu za skuplju struju, a 3 centa za jeftinu.
Nove tarife stupaju na snagu u sredu, 9. februara i važiće do 31. marta 2023. godine
Jeftina tarifa za utrošenu električnu energiju na Kosovu je u upotrebi od 1. oktobra do 31. marta u periodu od 22 časova naveče do 7 sati ujutru. A od 1. aprila do 30. septembra jeftina struja može da se koristi od 23 časova naveče do 8 časova ujutru.
Opozicione stranke, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova se oštro protive poskupljenju struje.
