Dostupni linkovi

Pale akcije Rio Tinta nakon odluke Srbije da okonča projekat Jadar


Pilot fabrika za preradu litijuma bila je spakovana je u kontejner za otpremu za litijumski projekat Jadar u Srbiji, u istraživačko-razvojnom centru Rio Tinto na periferiji Melburna, Australija, 30. jula 2021.
Pilot fabrika za preradu litijuma bila je spakovana je u kontejner za otpremu za litijumski projekat Jadar u Srbiji, u istraživačko-razvojnom centru Rio Tinto na periferiji Melburna, Australija, 30. jula 2021.

Akcije Rio Tinta 21. januara beleže pad nakon odluke Srbije da povuče dozvole toj kompaniji za istraživanje litijuma, preneo je Rojters (Reuters).

Akcije te australijsko-britanske kompanije u Australiji su pale za 4,1 odsto, posle pada od čak 5,1 odsto na australijskoj berzi, što je najgori dnevni rezultat od avgusta 2021, javila je ta međunarodna novinska agencija, referentni indeks završio je u padu od 2,3 odsto, dok su u Londonu njene akcije pale za više od tri odsto.

Odluka srpske Vlade da otkaže projekat Jadar za eksploataciju litijuma kod Loznice na zapadu zemlje, koji je vodila ta globalna rudarska kompanija, dogodila se 20. januara uoči opštih izbora u Srbiji u aprilu i neposredno nakon što su se odnosi Beograda i Kanbere pogoršali zbog deportacije tenisera Srbije Novaka Đokovića iz Australije pred turnir u Melburnu. Deportaciju je diskrecionom odlukom naložio australijski ministar za imigraciona pitanja Aleksa Houk (Alex Hawke) obrazloživši je interesom za javno zdravlje tokom pandemije korona virusa.

Kako dodaje Rojters, odluka srpskih vlasti da prekine poslovanje sa Rio Tintom je veliki udarac za tu kompaniju koja je projekat Jadar posmatrala u sklopu ambicije da postane najveći evropski i jedan od deset najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija za vozila na električni pogon i mobilnih telefona.

Agencija podseća da je Rio Tinto u decembru najavio kupovinu rudnika Rinkon u Argentini za 825 miliona dolara. Nakon što je zakonodavstvo argentinske pokrajine Čubut odobrilo novi Zakon o zoniranju, za koji tamošnji aktivisti za ekologiju tvrde da je put ka odobrenju za veliko rudarenje koje će uticati na životu sredinu, usledili su masovni protesti građana u provinciji Roson gde su demonstranti upali u pokrajinsku vladu zahtevajući da se obustave najavljeni eksploatacioni projekti.

Kako prenosi Rojters, projekat Jadar Rio Tinta u Srbiji vredan je 2,4 milijarde dolara sa planiranom proizvodnjom 50.000 tona litijum karbonata od 2027. godine, a sa ugovorom u Argentini ta anglo-australijska grupa trebalo je da ima potencijalnu produkciju od 100.000 tona godišnje.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić saopštila je na 20. januara na konferenciji za novinare u Beogradu da je država odlučila da prekine saradnju sa Rio Tintom zbog zahteva više ekoloških organizacija da se to učini ali i netransparentnosti i loše komunikacije te kompanije u vezi sa projektom koji je bio u toku.

Rio Sava (Rio Sava Exploration Beograd), ćerka firma Rio Tinta, saopštio je 20. januara da je izuzetno zabrinut zbog izjave premijerke da je ukinut prostorni plan za Jadar i da se poništavaju svi upravni akti u vezi sa tim projektom.

„Rio Tinto razmatra pravne osnove za donošenje ove odluke i implikacije koje ona može imati na naše aktivnosti u Srbiji“, saopštila je ta firma i dodala da je tokom rada na projektu Jadar poštovala zakone Srbije.

Ekološke organizacije podržane građanima koji se protive eksploataciji litijuma u Srbiji od novembra su bile u protestima i blokadama saobraćaja širom zemlje zahtevajući od Vlade da ukine uredbu o prostornom planu koji predviđa sprovođenje rudarskog projekta Jadar i objavljivanje dokumenata potpisanih sa Rio Tintom.

Čelnici ekoloških organizacija koje vode proteste više puta su saopštili da je cilj da se trajno stavi zabrana na eksploataciju litijuma i slične minerale u dolini Jadra i svim drugim mestima u Srbiji.

Građanski pokret Kreni-Promeni 14. januara predao je vlastima Srbije 290.000 potpisa peticije pod nazivom "Rio Tinto, marš sa Drine" zahtevajući ukidanje Prostornog plana za projekat Jadar i uvođenje moratorijuma na eksploataciju litijuma i bora u Srbiji na 20 godina.

XS
SM
MD
LG