Predsednica Kosova Vjosa Osmani je izjavila da negiranje ratnih zločina i rehabilitacija ratnih zločinaca predstavlja ponovni zločin.
Ona je tako reagovala na izjavu ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina od 10. decembra da je masakar u selu Račak “laž” a ubistvo albanskih civila "falsifikat”, a da su "tvrdnje o masakru velika uvreda za čitavo čovečanstvo".
Kosovska predsednica je ocenila da Vulin svojom propagandom pokušava da promeni istorijske činjenice.
„Bivši portparol supruge zločinca (Slobodana) Miloševića, propagandom pokušava da promeni istorijske činjenice. To je nemoguće. U Račku se dogodio zločin protiv čovečnosti. Ova činjenica je poznata i dokumentovana širom sveta. Vulinove tendencije otkrivaju ambiciju Srbije da promeni istoriju, to je dugogodišnji napor te zemlje u vezi sa Kosovom“, navodi se u saopštenju iz predsedništva Kosova.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države osudile su negiranje masakra nad albanskim civilima u selu Račak na Kosovu 1999. godine, ukazujući na to da je ovaj zločin "dobro dokumentovan".
Prema zaključku suda u Hagu, srpske snage ubile su 15. januara 1999. godine u selu Račak, tridesetak kilometara od Prištine, najmanje 45 kosovskih Albanaca, među kojima je bilo žena i dece. Većini ubijenih je pucano u glavu, po svemu sudeći iz neposredne blizine.
I različiti izveštaji OEBS-a i nevladine organizacije Human Rights Watch (HRW) događaje u Račku karakterišu kao masakr albanskih civila od strane srpskih snaga.
Nakon ovog zločina pokrenula se međunarodna zajednica koja je putem pregovora u Rambujeu u Francuskoj pokušala da navede srpsku i albansku stranu da dođu do rešenja po pitanju Kosova, što je Milošević uporno odbijao.
To je doprinelo odluci o vazdušnoj intervenciji NATO-a u SR Jugoslaviji, koja je počela 24. marta 1999. godine i trajala 78 dana.
U međuvremenu, u ratu na Kosovu ubijeno je ili nestalo više 13.000 ljudi. Srpske vlasti su počele povlačenje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, koji je omogućio i ulazak NATO snaga na Kosovo.
