Demokratija se suočava sa "trajnim i alarmantnim izazovima" širom sveta, rekao je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) u četvrtak na otvaranju virtuelnog samita o demokratiji na kome učestvuju predstavnici oko 110 zemalja.
Podvukao je da trendovi „u velikoj meri idu u pogrešnom pravcu“ i da su demokratiji potrebni „šampioni“.
"Fridom haus (Freedom House) je 2020. objavio da sloboda u svetu nazaduje 15. godinu zaredom. Izveštaj Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) pokazuje da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u poslednjih deset godina, uključujući SAD", naveo je.
„Nalazimo se na prekretnici. Po mom mišljenju, odluke koje donesemo u ovom trenutku suštinski će odrediti pravac kojim će naš svet krenuti u narednim decenijama,“ rekao je Bajden.
„Hoćemo li dozvoliti da se nazadovanje prava i demokratije nastavi nekontrolisano? Ili ćemo zajedno imati i viziju i hrabrost? Da još jednom predvodimo marš ljudskog napretka i slobode," istakao je američki predsednik.
Kao "ključni izazov vremena" i pojavu koja "možda najviše zabrinjava" Bajden je naveo povećanje nezadovoljstva ljudi širom sveta demokratskim vladama jer ne uspevaju da zadovolje njihove potrebe.
"Demokratija ume ponekad da bude krhka, ali je i otporna i sposobna za samounapređenje", rekao je Bajden.
On je pozvao svetske lidere da pokažu da demokratije mogu da donesu rezultate.
SAD pojačava napore za jačanje demokratije
On je dodao da će SAD povećati napore u cilju jačanja demokratije širom sveta i najavio veća izdvajanja novca u tu svrhu.
"Pokrenućemo nove programe kako bismo pomogli povezivanje antikorupcijskih aktivnosti u civilnom sektoru, medijima, akademskim institucijama, kako bismo zaštitili uzbunjivače, i pomogli partnerima da iskorene pranje novca", kazao je Bajden.
Bajden je doda da su slobodni i nezavisni mediji "stub demokratije" koji obezbeđuje da javnost ostane informisana a vlast pod kontrolom, ocenivši da je sloboda medija "ugrožena širom sveta".
"Formiraćemo novi fond za podršku nezavisnim medijima i novinarima, kako bismo zaštitili istraživačke novinare od zakona napisanih da im ograniče rad", dodao je.
Formiraćemo novi fond za podršku nezavisnim medijima i novinarima, kako bismo zaštitili istraživačke novinare od zakona napisanih da im ograniče rad.Džo Bajden, predsednik SAD
Bajden je ukazao na značaj slobode medija, borbe protiv transnacionalne korupcije, podrške demokratskim reformatorima širom sveta, odbrane slobodnih izbora.
Američki predsednik je kazao da učesnici Samita za demokratiju moraju da se zauzmu za univerzalne demokratske vrednosti.
"Moramo da se zauzmemo za vrednosti koje nas ujedinjuju, za pravdu, za vladavinu prava, slobodu govora, za pravo okupljanja, slobodu medija, za slobodu vere, za prava svakog pojedinca", naveo je.
Bajden je rekao da je ideja skupa da učesnici dele ideje i uče jedni od drugih, ali da se obavežu na konkretne korake u cilju jačanja demokratija i borbe protiv korupcije.
"Iako se svi mi ovde ne slažemo baš u svemu, izbori koje načinimo odrediće smer naše zajedničke budućnosti", kazao je američki predsednik.
Borba protiv korupcije kao cilj
"Mi u SAD znamo da obnova demokratije i jačanje naših demokratskih institucija zahtevaju konstantan napor. Demokratija ne dolazi slučajno, moramo da je obnavljamo iz generacije u generaciju", rekao je Bajden.
Obnavljanje demokratije i jačanje demokratskih institucija iziskuje konstantan napor, istakao je američki predsednik dodajući da se njegova zemlja bori da zaceli podele.
Ukazao je i na sopstvene napore za usvajanje zakon o biračkom pravu u SAD, aludirajući na izazove sa kojima se suočava njegova zemlja kada je reč o demokratskim institucijama i tradicijama.
Video samit, koji je Bajden nazvao prioritetom za prvu godinu svog predsednikovanja, organizovan je nakon što je više puta istakao da SAD i njihovi saveznici treba da pokažu svetu da su demokratije daleko bolje sredstvo za funkcionisanje društva od autokratija.
Ova premisa je centralno načelo Bajdenovog spoljnopolitičkog gledišta – za koje je obećao da će biti više okrenuto ka svetu od pristupa „Amerika na prvom mestu“ njegovog prethodnika Donalda Trampa, podseća AP.
Nepozvane zemlje kritikuju SAD
Bela kuća je označila samit kao priliku za lidere i eksperte iz oko 110 zemalja da sarađuju na odbrani od autoritarizma, u borbi protiv korupcije i promovisanju ljudskih prava. Ali, skup je već izazvao reakcije glavnih protivnika Sjedinjenih Država i drugih nacija koje nisu pozvane da učestvuju.
Kina i Rusija, koje Bajden vidi kao šampione autokratskog tabora, naglašeno su izostavljene.
Moskva i Peking tvrde da to izaziva ideološki raskol.
„Nijedna zemlja nema pravo da sudi o ogromnom i raznolikom političkom pejzažu sveta samo jednim merilom“, napisali su ambasadori Rusije Anatolij Antonov i Kine Gang Ćin u zajedničkom tekstu prošlog meseca.
Oni su u časopisu “National Interest” naveli da Bajdenova administracija pokazuje „hladnoratovski mentalitet“ koji će „podstaknuti ideološku konfrontaciju i raskol u svetu ."
Administracija se takođe suočila sa podozrenjem zbog kriterijuma na osnovu kojih su zemlje pozivane.
Zbog čega Kina kritikuje?
Kineski zvaničnici izneli su niz javnih kritika povodom samita, a jedan visoki vladin zvaničnik ga je čak nazvao „šalom." Oni su takođe izrazili ogorčenje zato što je Bajdenova administracija pozvala Tajvan da učestvuje na skupu. Kina polaže pravo na samoupravno ostrvo kao deo svoje teritorije i protivi se da ono ima bilo kakav kontakt sa stranim vladama.
„Američka strana tvrdi da njen takozvani demokratski samit ima za cilj da brani demokratiju, a onda ne mogu a da ne pitam kako su SAD, sa najbogatijim i najnaprednijim medicinskim resursima i tehnologijom, mogle dozvoliti da više od 800.000 njenih stanovnika umre od virusa i ostavi skoro 50 miliona ljudi da još uvek pate od COVID-a?", rekao je ove nedelje portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.
„Kako SAD mogu da brane demokratiju sa takvim tragedijama ljudskih prava?", dodao je kineski zvaničnik.
„Činjenice još jednom pokazuju da takozvani Samit demokratije nema nikakve veze sa međunarodnim javnim blagostanjem, već služi američkom privatnom sektoru; to nema nikakve veze sa globalnom demokratijom, već sa održavanjem američke hegemonije“, rekao je u četvrtak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
„Politička manipulacija SAD pod zastavom demokratije samo će naići na opšte protivljenje međunarodne zajednice,” dodao je Venbin.
Druge nepozvane zemlje su takođe nedogovale. Mađarska, jedina članica Evropske unije koja nije pozvana, pokušala je da spreči predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da govori u ime bloka na samitu. Tokom kampanje 2020, Bajden je mađarskog premijera Viktora Orbana nazivao „nasilnikom“.
Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto ocenio je samit kao „događaj domaćeg političkog karaktera“ na koji nisu pozvane zemlje čiji su lideri imali dobre odnose sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Bela kuća je odbila da saopšti po kom kriterijumu je odlučivano ko će biti pozvan, a ko izostavljen sa liste.
Na primer, izostavljeni su i Turska, članica NATO-a, i Egipat, ključni saveznik SAD na Bliskom istoku. Bajdenova administracija je izrazila zabrinutost za ljudska prava u obe nacije. Međutim, pozvana je Poljska, koja se suočava sa kritikama zbog podrivanja nezavisnosti njenog pravosuđa i medija, kao i brazilski desničarski predsednik Žair Bolsonaro. Pozvani su i Pakistan i Filipini sa problematičnom demokratskom praksom.
Portparolka Bele kuće Džen (Jen) Psaki je rekla lista nije zamišljena da bude „pečat odobravanja ili neodobravanja“.
„Samo je zamišljeno da ima raznolik spektar glasova, lica i predstavnika u diskusiji“, rekla je ona.
Osim državnih lidera, samitu prisustvuju i predstavnici nevladinih organizacija, privatnih preduzeća, filantropskih organizacija i zakonodavnih tela.
Pakistanski premijer odbio da učestvuje
Pakistanski premijer Imran Kan odbio je da prisustvuje konferenciji. U saopštenju objavljenom uoči sastanka, ministarstvo inostranih poslova je navelo bez objašenja da Kan neće prisustvovati, prenosi AP.
Izražavajući zahvalnost na pozivu, u saopštenju se navodi da „cenimo naše partnerstvo sa SAD koje želimo da proširimo kako bilateralno, tako i u smislu regionalne i međunarodne saradnje“.
Smatra se da se Pakistan sve više približava Kini, ali je Kan u televizijskom govoru u četvrtak rekao da Islamabad nema interesa da se pridruži bilo kom bloku i ponudio je da pomogne u izglađivanju odnosa između Pekinga i Vašingtona.
Ipak, odnos Pakistana sa SAD bio je pun obostrane sumnjičavosti. Islamabad je odbacio često izrečene kritike Vašingtona da Pakistan nije bio pouzdan partner u ratu protiv terorizma, optužujući ga da pruža utočište talibanima čak i dok su se borili protiv koalicije koju predvode SAD.
Pakistan navodi da je izgubio 70.000 ljudi u ratu protiv terorizma od 2001. godine te da je spreman da bude partner u miru, ali ne i u ratu.
Stavovi lidera Zapadnog Balkana
Srbija je spremna da bude dosledan i pouzdan partner Sjedinjenih Američkih Država (SAD), rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu.
On je izjavio da je Srbija, kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), u potpunosti posvećena evropskim vrednostima.
„Puno članstvo u EU je naš ključni spoljnopolitički prioritet. Stoga, ulažemo stalni napor u naš proces pristupanja EU, što uključuje primenu najboljih evropskih praksi u oblastima kao što su vladavina prava i borba protiv korupcije“, naveo je Vučić.
Crna Gora je zahvalna Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) jer podržavaju njen putu ka Evropskoj Uniji (EU) kao strateškom spoljnopolitičkom opredjeljenju, kazao je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić na Samitu demokratiju
On je istakao i da je “nakon prve demokratske smjene vlasti na izborima 30. avgusta prošle godine”, zemlja napravila značajne iskorake u afirmisanju vrijednosti koje su u fokusu Samita za demokratiju.
Izazovi pred SAD-om kod kuće
Bajden je na virtuelnom skupu rekao da je ovo trenutak kada se znatno smanjuju slobode širom sveta, nazivajući to „izazovom našeg vremena“.
Bajden je rekao da će usvajanje njegove ambiciozne domaće agende — zakona o infrastrukturi od hiljadu milijardi dolara koji je potpisao kao zakon, kao i približno 2 hiljade milijardi dolara za finansiranje raznih društvenih inicijativa i borbe protiv klimatskih promena - pokazati kako demokratija može poboljšati živote ljudi.
Zašto aktivisti kritikuju Bajdena?
Pojedini aktivisti žele da se Bajden fokusira na druge načine za jačanje demokratije kod kuće. Jedan rani test biće već u četvrtak, jer Predstavnički dom treba da odobri Zakon o zaštiti demokratije, treći u nizu - pored Zakona o slobodi glasanja i Zakona o glasačkim pravima Džona Luisa — koji u velikoj meri podržavaju demokrate u Kongresu, ali ga blokiraju republikanci u Senatu.
„Sjedinjene Države imaju naprednu demokratiju, ali je ugrožena poslednjih godina“, rekao je Majkl (Michael) Abramovic, predsednik Fridom hausa (Freedom House), u čijem izveštaju se navodi da demokratija globalno nazaduje u poslednjih petnaest godina.
U novom godišnjem izveštaju objavljenom u sredu, CIVICUS Monitor, globalni indeks prava, navodi da su u 13 zemalja smanjene građanske slobode u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Od 197 zemalja koje je grupa ocenila, samo 39 je ocenjeno kao otvorena društva.
U izveštaju istraživačkog centra Pju (Pew), objavljenom ove sedmice, navodi se da, iako „ljudi vole demokratiju, njihova posvećenost često nije tako snažna“. Čak i u bogatim zemljama, uključujući SAD, ima ljudi koji se zalažu za vojnu vladavinu, navodi se u izveštaju.
Druga grupa, Međunarodni institut za demokratiju i izbornu pomoć, navela je u svom godišnjem izveštaju da broj zemalja koje su doživele demokratsko nazadovanje „nikada nije bio tako visok” kao u protekloj deceniji, a SAD su dodane na listu pored Indije i Brazila.
Facebook Forum