Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) potpisao je izvršne uredbe za borbu protiv klimatskih promena koje, kako je rekao, predstavljaju "egzistencijalnu pretnju čovečanstvu".
"Prema mom mišljenju, predugo smo čekali da krenemo u borbu protiv klimatske krize i više nemamo šta da čekamo", naglasio je Bajden.
Među merama su moratorijum na eksploataciju nafte i gasa na saveznom zemljištu i ukidanje subvencija za fosilna goriva, promovisanje zelene politike koja bi trebalo da omogući otvaranje novih radnih mesta, prenosi Rojters.
Bajden iz osnova menja politiku njegovog republikanskog prethodnika Donalda Trampa koji je težio da maksimizira američku proizvodnju nafte, gasa i uglja promenom propisa i ublažavanjem ekoloških ograničenja.
Bajden je u izjavi nakon potpisivanja, naveo da SAD moraju predvoditi globalni odgovor na klimatske promene.
On je zabrinutost zbog klimatskih promena stavio u središte američke nacionalne bezbednosti i spoljne politike, kao i domaćeg planiranja. Rekao je da će izgradnja moderne i elastične infrastrukture povezane sa klimom i čiste energetske budućnosti Amerike stvoriti milione dobro plaćenih poslova.
"Ovo je slučaj u kome se savest i pogodnosti ukrštaju, gde su suočavanje sa ovom egzistencijalnom pretnjom planeti i povećanje našeg ekonomskog rasta i prosperiteta jedno te isto. Kada razmišljam o klimatskim promenama i odgovorima na njih, mislim na radna mesta," dodao je Bajden, koji se suočava sa pritiskom liberala u sopstvenoj stranci za agresivno delovanje na klimatske promene.
Eliminisanje zagađenja fosilnim gorivima do 2050.
Uredbe, između ostalog, imaju za cilj da eliminišu zagađenje od fosilnih goriva u elektroenergetskom sektoru do 2035. godine i u celoj američkoj ekonomiji do 2050. godine, povećanjem korišćenja solarne i energije vetra, uz smanjenje zavisnosti od nafte i gasa.
Bajden je takođe postavio cilj da sačuva 30 odsto saveznog zemljišta i voda radi zaštite divljih životinja do 2030. godine te da udvostruči proizvodnju obnovljive energije od vetra.
Cilj je usporavanje globalnog zagrevanja koje doprinosi sve češćim požarima, obilnim kišama i uraganima, navodi Asošiejted pres.
"Sopstvenim očima vidimo šta se događa. Vreme je za akciju", rekao je Bajden.
Dodao je da će uredbe "značajno doprineti ambicioznom planu administracije u borbi protiv egzistencijalne pretnje klimatskih promena".
Bajden je takođe naložio saveznim agencijama da "eliminišu subvencije za fosilna goriva u skladu sa važećim zakonom".
Nije bilo jasno koje subvencije mogu biti ukinute prema ovim uredbama, s obzirom na to da su mnoge poreske olakšice u industriji odobrene na Kongresu.
On rekao da će zatražiti od Kongresa da ukine subvencije za fosilna goriva u iznosu od 40 milijardi dolara.
U svom planu za podsticanje ulaganja u manjinske zajednice i manjinske zajednice koje su nesrazmerno pogođene zagađenjem, naveo je "ekološku pravdu". Takođe je obećao da će pomoći revitalizaciji ekonomijama uglja, nafte i gasa.
Uredbe uključuju moratorijum na nove koncesije za bušenje nafte i gasa na federalnom zemljištu i prelazak na isključivo električna vozila u saveznim institucijama.
Moratorijum neće ograničiti energetske aktivnosti na zemljištima koja vlada drži za potrebe indijanskih plemena.
Bajden je takođe postavio cilj da sačuva 30 odsto saveznog zemljišta i voda radi zaštite divljih životinja do 2030. godine i nastoji da udvostruči proizvodnju obnovljive energije od offshore vetra, takođe do 2030.
Ove uredbe će se pre uticati na velike kopnene delove u uglavnom zapadnim državama, kao i bušenja na moru u Meksičkom zalivu, a što čini oko četvrtine američkih zaliha nafte i gasa. Bajdenov potez je izazvao kritike pojedinih saveznih država koje zavise od prihoda od bušenja.
Naftne kompanije protiv, ekolozi pozdravljaju uredbu
Velike naftne kompanije (Big Oil) smatraju da će njegovi potezi koštati Sjedinjene Države milione radnih mesta i milijarde dolara prihoda u situaciji kada je njena ekonomija uzdrmana pandemijom COVID-19, prenosi Rojters.
Stoga ovaj potez nosi sa sobom politički rizik za Bajdena i njegovu Demokratsku stranku, pošto saveznim državama koje proizvode naftu i ugalj preti gubitak radnih mesta zbog naglog prelaska na čiste izvore energije.
Džon Hes (John Hess), izvršni direktor energetske kompanije Hess Corp, rekao je da Bajdenova administracija mora imati na umu uticaj njenih poteza na radna mesta i energetsku sigurnost.
Bob Votson (Watson), generalni direktor Abrakas Petroleum Corp-a kazao je za Rojters da Bajdenove uredbe neće pomoći ekonomskom oporavku.
Republikanski senator Džon Baraso (John Barrasso) iz Vajominga, države koja se oslanja na ugalj, naftu i gas, upozorio je na negativne posledice najavljenim mera.
"Uprkos uzavrlelom vazduhu koji stvaraju klimatski alarmisti, zabrana novih zakupa za eksploataciju nafte, gasa i uglja na saveznom zemljištu i vodama neće učiniti ništa u cilju rešavanja klimatskih promena. Proizvođači energije jednostavno će otići negde drugde - verovatno van države ili u inostranstvo," smatra Baraso.
Ekolozi su Bajdenove poteze pozdravili kao smele i odlučne. Fred Krup (Krupp), predsednik Fonda za zaštitu životne sredine, rekao je da predsednikova akcija "jasno pokazuje da ozbiljno misli na obnavljanje i jačanje američkog liderstva u klimatskim rešenjima".
Bajden je najavio i da će 22. aprila, na Dan planete Zemlje, organizovati samit o klimi.
Američki predsednik je prvog dana na dužnosti potpisao ukaz o vraćanju SAD u Sporazum protiv klimatskih promena iz Pariza i imenovao nekoliko stručnjaka na funkcije u administraciji.
On je, takođe, postavio bivšeg državnog sekretara Džona Kerija (John Kerry) za specijalnog predstavnika za klimatske promene.
Među prvim merama bila je i ukidanje dozvole za dovršetak naftovoda Kejston (Keystone) koji dolazi iz Kanade.
Kina najviše emituje gasova koji zagađuju atmosferu, a SAD su na drugom mestu.
