Crna Gora treba nastojati da pronađe široki međustranački i društveni konsenzus o reformama vezanim za Evropsku uniju (EU). To je od vitalnog značaja za zemlju da bi napredovala na svom putu ka EU, navodi se u novom Izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku.
Radi se o izveštaju u okviru paketa proširenja, najvažnijeg dokumenta za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku. Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno u utorak (17. oktobra) je predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varelji) – autor paketa.
Paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.
Izveštaji za sve države, kao i u prethodnim godinama, prikazuju sivu sliku stanja, naročito u ključnim poljima, poput vladavine prava. Nepredak u ovom polju je ključan kako bi svaka zemlja napredovala u pristupnom procesu.
Uzavreli odnosi pogoršali političke podele
U pogledu političkih kriterijuma, navode u Izveštaju eksperti EK, izveštajni period u Crnoj Gori obeležile su tenzije i nepoverenje među političkim akterima.
Duboka polarizacija između nove vladajuće većine i opozicije trajala je tokom 2020. godine i pojačala se u postizbornom periodu. Uzavreli odnosi i nepoverenje podstakli su česte eskalacije i dodatno pogoršali političke podele, uključujući i unutar vladajuće većine.
Parlamentarni izbori rezultirali su promenom vladajuće koalicije, promenili su dinamiku među državnim organima i pokazali potrebu da se pronađe ravnoteža u novom političkom okruženju, uključujući i pitanja koja se tiču verskih zajednica i etničke pripadnosti, koja je dominirala političkom agendom tokom izveštajnog perioda.
Trvenje između izvršne i zakonodavne vlasti usporilo je reformski rad. U decembru 2020. godine Skupština je izabrala 42. vladu Crne Gore, broj ministarstava je značajno smanjen. To je prva vlada u Crnoj Gori sastavljena uglavnom od stručnjaka koji nisu politički povezani.
Nedostatak konstruktivnog angažovanja svih parlamentarnih aktera sprečio je smislen politički dijalog, dodatno polarizujući političku sliku.
Bojkot plenarnih sednica od strane većine poslanika, opozicije i vladajuće većine, izazvao je obustavu odlučivanja u parlamentu 2021. godine, iako je Parlament poboljšao transparentnost rada, komunicirajući sa javnošću i pojačao svoju zakonodavnu i nadzornu ulogu u celini.
O novom sastavu Vlade navodi se kako je to prva vlada stručnjaka u Crnoj Gori, te da je samo na mestu potpredsednika Vlade lider političke stranke. Napominje se kako neka ključna ministarstva nisu pokazala dovoljno posvećenosti i konstruktivnog angažmana u procesu pristupanja EU pod novim rukovodstvom.
Ključne pravosudne reforme stagniraju
Crna Gora je, konstatuje Brisel, umereno pripremljena za reformu javne uprave. Promena vlade i parlamentarne većine ozbiljno je pogodila državnu službu: štaviše, nedavna reorganizacija javne uprave dovela je do značajnih promena osoblja, uključujući i one na višim nivoima, ugrožavajući tako kapacitet Crne Gore da zadrži iskusno osoblje u pitanjima vezanim za proces pristupanja Uniji.
Potrebna je snažna politička volja za efikasnu depolitizaciju javnog servisa, optimizaciju državne uprave i primenu upravljačke odgovornosti, pravosuđa i osnovnih prava i postigao je ograničen napredak u celini, sa ograničenim rezultatima u pogledu odgovornosti.
U Izveštaju se naglašava da nije postignut napredak u oblasti pravosuđa, a implementacija ključnih pravosudnih reformi stagnira. Odlučna politička posvećenost potrebna za deblokiranje važnih segmenata tih reformi još uvek je nerešena, a brojna imenovanja u pravosuđu preostaju u parlamentu zbog nemogućnosti da se obezbedi kvalifikovana većina.
Korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i izaziva zabrinutost, naglašava se. Crna Gora je, navodi se, postigla ograničen napredak, pri čemu su delimično ispunjene prošlogodišnje preporuke u pogledu daljih rezultata Agencije za borbu protiv korupcije da se pozabavi svim izazovima. Potrebno je takođe, napominje Brisel, dodatno poboljšati evidenciju o oduzimanju imovine.
Neispunjena očekivanja u slučajevima krijumčarenja duhana i pranja novca
Crna Gora je, prema oceni Brisela umereno pripremljena u borbi protiv organizovanog kriminala.
Postigla je određeni napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, posebno u poboljšanju pristupa agencija za provođenje zakona ključnim bazama podataka i povećanju broja istražitelja i stručnjaka u ključnim oblastima. Broj istraženih i procesuiranih predmeta organizovanog kriminala nastavio je da raste, a broj predmeta o kojima je presuđeno na sudovima se skoro utrostručio.
Međutim, kapaciteti za rešavanje slučajeva krijumčarenja duhana i pranja novca još uvek nisu na očekivanom nivou. Crna Gora i dalje mora rešiti neke sistemske nedostatke u svom sistemu krivičnog pravosuđa, uključujući i način na koji se predmeti organizovanog kriminala rešavaju na sudovima, poručuju iz EK.
Što se tiče osnovnih prava, Crna Gora u velikoj meri ima uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir i postigla je određeni napredak u ispunjavanju obaveza utvrđenih međunarodnim instrumentima i zakonima o ljudskim pravima. Međutim, ostaju izazovi efikasne implementacije.
Kada je u pitanju sloboda izražavanja navodi se kako je Crna Gora postigla određeni nivo pripreme u toj oblasti, ali je napravila ograničen napredak tokom izveštajnog perioda i samo delimično adresirala, prošlogodišnje preporuke.
Medijska scena i dalje polarizovana
EK navodi kako je potrebno da Crna Gora napravi dodatne napore da se ograniče efekti dezinformacija i internetskog uznemiravanja i govora mržnje, uz osiguranje da takve mere ne ograničavaju slobodu izražavanja.
Konstatuje se kako je Parlament imenovao novo Veće RTCG u junu 2021. godine, bez široke podrške među strankama. Nakon ove promene i naknadnih promena rukovodstva RTCG, ocena je Brisela, javni servis je počeo prikazivati politički raznovrsnije sadržaje.
Međutim, medijska scena je i dalje visoko polarizovana, često obeležena politički pristrasnim i neuravnoteženim izveštavanjem, uključujući veliko učešće stranih medija iz regiona, što je bilo posebno zapaženo tokom izbornih perioda. Mehanizmi samoregulacije su i dalje slabi, naglašava EK.
Što se tiče dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Crna Gora je ostala konstruktivno opredeljena za bilateralne odnose sa drugim zemljama proširenja i susednim državama, članicama EU, iako su bilateralni odnosi sa Srbijom bili narušeni tenzijama, kako se nacionalistička retorika povećavala. Crna Gora je generalno aktivan učesnik u regionalnoj saradnji, zaključuje se u Izveštaju EK.
Facebook Forum