Poljska je sa još 11 članica Evropske unije, zatražila od Evropske komisije da finansira izgradnju zidova protiv migranata na spoljašnjim granicama Unije. Tako su reagovali pre, pre svega, na pojačani migracijski talas koji se posle olakšica da dobiju belorusku vizu za građane nekih zemalja Azije i Afrike ovog leta pokrenuo iz Belorusije preko Poljske i baltičkih zemalja ka Zapadu.
Zajednički zahtev potpisali Austrija, Bugarska, Kipar, Češka, Danska, Grčka, Mađarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka, a upućeno je pred sastanak ministara unutrašnjih poslova EU danas u Luksemburgu.
Šta je prethodilo?
Poljska je 2. septembra zbog toga uvela vanredno stanje u pojasu širokom tri kilometra na granici sa Belorusijom a ubrzano je počela da postavlja na granici dugoj 180 km i ogradu od žilet žice s tim da je vicepremijer za bezbednost, lider vladajuće stranke Pravo i Pravda, Jaroslav Kačinjski u četvrtak najavio i podizanje masivnog zida.
"Načelno su već izabrana preduzeća a vladi je pokazan i model kako će izgledati. Gradićemo vrlo ozbiljnu prepreku na granici koju će biti teško preći", kazao je Kačinjski na konferenciji za novinare posle obilaska granice.
Kačinjski je ponovo optužio predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da dovozi migrante iz Azije, koji borave u hotelima u Minsku a zatim ih beloruski organi sprovode do granice Poljske ili baltičkih zemalja, pokazuju gde najlakše mogu da pređu nelegalno zelenu granicu a kako je kazao nekad i aktivnopomažu i seku poljski plot od bodljikave žice.
"Sve to je cinična i brutalna operacija službi kojima neposredno rukovodi predsednik Lukašenko i koju je planirao mesecima da se osveti za sankcije koje je EU uvela njegovom režimu", rekao je Kačinjski.
Koliko bi koštao zid?
Poljski eksperti procenili su da, ako bi se na 130 km granice trenutno ograđene bodljikavom žicom podigao zid o kakvom govori Kačinjski poljske poreske obveznike to bi koštalo preko 200 miliona evra.
U pismu Evropskoj komisiji u koje je imao uvid briselski portal Euraktiv (EURACTIV) grupa članica EU zatražila je da se izmene propisi o šengenskoj granici i omoguće "fizičke barijere" kao mera zaštite granice.
Tekst pod naslovom "Prilagođavanje pravnog okvira EU novoj realnosti" upućen je potpredsedniku Evropske komisije Margaritisu Shinasu, komesarki za unutrašnje poslove Ilvi Johanson i slovenačkom predsedavanju EU.
Milanović: Žica na granici prema BiH ili Srbiji, to je bolesno
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u petak da mu se ne sviđa ideja o fizičkoj barijeri na spoljnoj granici EU, ocenivši da bi postavljanje žičane ograde prema BiH ili Srbijii bilo bolesno.
"Žičana ograda Hrvatske prema BiH ili Srbiji, to je bolesno, kad već nekima nije bolesno da imaju žičanu ogradu prema Hrvatskoj već nekoliko godina", rekao je Milanović novinarima u Zagrebu upitan o inicijativi 12 država EU koje žele fizičke barijere na granici.
On je dodao da bi, ukoliko se misli na fizičku barijeru među državama članicama, to narušilo smisao Šengena.
"Ako se radi o spoljnim granicama, to će se morati dogovoriti jednoglasno, to je kompikovano", ocenio je Milanović.
Povodom snimaka nasilnog proterivanje migranata na granici s BiH, Milanović je rekao da nema rezultata istraga pa trenutno ne vidi ničiju odgovornost.
"Ovo smatram incidentom za koji neko treba odgovarati", rekao je Milanović i dodao da Hrvatska zbog toga ne treba da ima posledice.
Naglasivši da je neopravdana primena sile neprihvatljiva, on se zapitao treba li policija da čuva buduću šengensku granicu" lepezama".
"Policija, ako maknemo teoretski nekolicinu koji su napravili nešto što nisu smeli, radi grozan posao za mali novac u nemogućim uslovima", dodao je hrvatski predsednik.
On je rekao da ne postoji pravo "na prolaz kroz Republiku Hrvatsku" i naglasio da je BiH sigurna država, gde za migrante ne vreba opasnost.
