Izložba fotografija „Duša Srebrenice“ sarajevskog fotografa Midhata Poturovića otvorena je u subotu, 3. jula, u Beogradu.
Ove fotografije nastale su u posleratnom periodu tokom dugogodišnjeg rada na pričama o genocidu u Srebrenici.
U Srebrenici su 11. jula 1995. godine snage pod komandom Vojske Republike Srpske (VRS) ubile više od 8.000 Bošnjaka.
Izložba 'Duša Srebrenice' u Beogradu
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja je organizator izložbe, rekao je da je ona potrebna zbog toga što je odnos Srbije prema Srebrenici duboko pogrešan.
"Odnos prema Srebrenici predstavlja omču oko vrata srpskom društvu", rekao je Đurić.
- Srebrenica - dokumentovani genocid
- Vučić: Dok sam ja predsednik u Srbiji neće biti rezolucije o Srebrenici
Autor fotografija Midhat Poturović pripada generaciji onih koji su tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije bili deca.
“Ne smemo biti žrtve sopstvene mentalne lijenosti u potrazi za istinom. Generacije mladih moraju da se bore protiv lošeg naslijeđa roditelja, društva i nakaradnog političkog sistema”, poručuje Poturović.
Poturović je za serijal fotografija “Duša Srebrenice” nagrađen priznanjem “Hrvoje Polan". Nagradu dodeljuje magazin Grain, uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava Srbija i nemačke nevladine organizacije forum ZFD Kancelarija Beograd.
Ova nagrada je uručena Poturoviću tokom otvaranja izložbe.
Destak desničara je u neposrednoj blizini galerije u kojoj je otvorena izložba skandiralo Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, osuđenim za genocid, uz poruke "Srebrenica nije genocid".
Izložbu je obezbeđivala policija i desničarima nije dozvoljeno da se približe organizatorima i posetiocima.
Organizatori su najavili da će izložba biti otvorena do 13. jula.
Zvaničnici u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid već govore o "strašnom i velikom zločinu".
Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.
Među osuđenima, najveće kazne, doživotni zatvor, određene su za Radovana Karadžića, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske.
