U Luksemburgu su 22. juna održane prve dve međuvladine konferencije Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom, prvi sastanci ove vrste u okviru nove metodologije Evropske komisije (EK) u pristupnim pregovorima između Brisela, Beograda i Podgorice.
Srbija je praktično otvorila prvi klaster u okviru nove metodologije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom (EU), potvrđeno je na međuvladinoj konferenciji između Brisela i Beograda.
Radi se o klasteru o osnovnim vrednostima gde se obuhvataju poglavlja koja se tiču vladavine prava, ekonomskih kriterijuma, funkcionisanje demokratskih institucija, reforma javne uprave, javne nabavke, statistika kao i financijska kontrola.
Kada se govori o otvaranju prvog klastera, radi se o poglavljima koja je Srbija otvorila ranije u toku pristupnih pregovora, a koja u novoj metodologiji pripadaju istom klasteru.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je na kraju međuvladine konferencije naglasio da postoji “značajan napredak” u Srbiji i ovo stvara novi momemtum.
“Klaster jedan je već otvoren i možemo da nastavimo tokom slovenačkog predsedavanja ubrzavanje procesa pristupanja Srbije. Međutim, i Srbija treba da pokaže rezultate”, poručio je Varhelyi.
Brnabić navodi da je Srbija ispunila sve
Premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je predstavljala Srbiju na međuvladinoj konferenciji izrazila je zadovoljstvo konstatacijom da je klaster jedan “de facto otvoren”.
“Vraćam se u Beograd sa informacijom da je klaster jedan otvoren. Srbija je ispunila sve što se od nas očekuje i traži otvaranja ostalih klastera. Mi nastavljamo sa našim reformama i očekujemo otvaranje dva klastera tokom slovenačkog predsedavanja Evropskom unijom do kraja ove godine”, izjavila je Brnabić na kraju međuvladine konferencije.
Koje su ključne teme za Crnu Goru?
Sloboda medija i neophodnost reforme u pravosuđu, ključne su teme prve političke međuvladine konferencije između Crne Gore i Evropske unije koja jetakođe održana u Luksemburgu u utorak, 22. juna.
“Ovo je nova vrsta međuvladine konferencije gde postoji veći politički fokus na ključne teme koje bi uticale na unapređenje pristupnog porcesa”, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi.
Predstavnici evropskih institucija su pozdravili činjenicu da su i Crna Gora i Srbija pristale da budu obuhvaćene u novu revidiranu metodologiju u pristupnim pregovorima, istakavši da će time proces biti kredibilniji i opipljiviji.
Ključni naglasak u razgovorima sa crnogorskom delegacijom ticao se neophodnosti napretka u polju vladavine prava, odnosno u poglavljima 23 i 24. Evropski zvaničnici su, kako je rečeno, izneli detaljan plan kako treba ispuniti sva prelazna merila.
Komesar za proširenje Varhelyi je naglasio da se rasprava fokusirala na dva ključna elementa: slobodu medija i izražavanja, kao i neophodnost reforme u pravosuđu, uključujući imenovanja kao i borbu protiv korupcije na najvišem nivou.
U tweetu posle konferencije, evropski komesar je naveo da je premijer Crne Gore potvrdio posvećenost da se suoči sa izuzetno važnim pitanjima, te da će EK nastaviti da daje podršku toj zemlji i da radi sve kako bi se ubrzali pristupni pregovori.
Krivokapić pozvao na jedinstvo
Crnu Goru je na prvoj politčkoj međuvladinoj konferenciji predstavio premijer Zdravko Krivokapić koji je ocenio da država prednjači u odnosu na druge zemlje regiona.
“Dobili smo jasna uveravanja da će taj put ka EU biti ne u paketu nego po zaslugama. Od svih učesnika današnje međuvladine konferencije smo dobili jasna uvjeravanja da nam stoje kao podrška da bi Crna Gora sve to mogla ostvariti i na taj način postala prva naredna članica evropske porodice”, izjavio je novinarima Krivokapić na kraju konferencije.
Pozvao je na jedinstvo crnogorskog društva u procesu pristupanja države u EU.
“Crna Gora mora da doživi nacionalno jedinstvo u političkom dijalogu bez rezerve jer ovo nije put Zdravka Krivokapića i ove vlade već je put građana Crne Gore. Mi ne smijemo iznevjeriti naše građane zbog političkih i ličnih interesa. Moramo da služimo građanima, zato je naše opredjelje jasno i nedvosmisleno da budemo sledeća država članica EU”, poručio je crnogorski premijer.
Bez Severne Makedonije i Albanije
Portugal, kao predsedavajući Evropskom unijom, planirao je da u ovom danu budu četiri ovakve konferencije, gde bi Severna Makedonija i Albanija obeležile otvaranje pristupnih pregovora.
Zbog bilateralnog spora sa Bugarskom, saglasnost oko S. Makedonije nije bila moguća i stoga je i Albanija ostala bez međuvladine konferecije jer se ove države i dalje tretiraju u istom paketu.
Skoplje i Tirana moraju da otpočnu pristupne pregovore u okviru nove metodologije koja je predstavljena početkom 2020. godine.
Nakon što su Srbija i Crna Gora izrazile spremnost da budu obuhvaćene u ovaj proces, u maju se Savet opštih poslova EU složio da primeni revidiranu metodologiju proširenja u procesu pristupnih pregovora sa Podgoricom i Beogradom.
Inače, novom metodologijom Evropske komisije (EK) omogućuje se zaustavljanje ili povratak na početak u pristupnim pregovorima u slučajevima kada zemlje kandidatkinje ne napreduju u bilo kojem polju koje se obuhvata u pristupnom procesu.
