Napredak u polju vladavine prava nije samo pitanje implementacije akcionog plana ili strateških dokumenta, već zavisi od političke volje crnogorskih vlasti, poručuje Evropska komisija u šestomesečnom dokumentu za Crnu Goru.
Napredak u prelaznim merilima koja se tiču poglavlja 23 i 24, kako navode iz Komisije, takođe podrazumeva demonstraciju jače političke volje vlade za rešavanjem preostalih izazova, posebno u pogledu područja koja spadaju u poglavlje 23 i onih koja su u nadležnosti Ministarstva pravde i ljudskih i manjinskih prava.
"To uključuje odbacivanje i osuđivanje svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici", poručuje se u dokumentu.
Radio Slobodna Evropa ima uvid u non-paper Komisije u kojem traži od vlasti Crne Gore da “hitno reši” imenovanje šefova radnih grupa za poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima.
Osvrćući se na promene vlasti u Crnoj Gori nakon izbora koji su održani u avgustu prošle godine, u non-paperu se naglašava da se funkcionisanje administrativnih struktura u oblasti vladavine prava suočava sa novim izazovima, zbog široko rasprostranjenih zamena i promena na rukovodećim poslovima nivoa, uključujući nedostatak šefova radnih grupa za poglavlja 23 i 24.
U dokumentu se navodi da će nezavisno funkcionisanje i integritet Specijalnog tužilaštva biti ključni za procenu napretka Crne Gore prema poglavljima 23 i 24 u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Osvrćući se zakonske promene koje su smatraju od suštinskog značaja za uspeh reforme u oblasti vladavine prava, Komisija je mišljenja da se one moraju pripremiti u skladu sa evropskim standardima, najboljom praksom i preporukama Venecijanske komisije i prateći širok i inkluzivan proces konsultacija.
Kako je navedeno, ovo se posebno odnosi na mišljenje Venecijanske komisije o zakonodavnoj inicijativi za krivično gonjenje, takođe u pogledu finalizacije i sprovođenja predmetnog zakonodavstva.
“Jasna, obnovljena i nedvosmislena posvećenost pravosuđa i tužilaštva, uključujući i kroz doslednu primenu mehanizama koji osiguravaju sudsku i tužilačku nezavisnost i odgovornost, ostaje na čekanju”, navodi se u non-paperu Evropske komisije.
Kada se radi o borbi protiv korupcije, stručnjaci Komisije su mišljenja da će povećani rezultati i poverenje javnosti u Agenciju za sprečavanje korupcije zavisiti od kontinuiranih napora Agencije da osigura svoj integritet, nepristrasnost, odgovornost i ispravi nedostatak u donošenju odluka.
“Povećane aktivnosti Tužilaštva u pogledu istraga slučajeva korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala trebalo bi da dovedu do ubedljivijih evidencija optužnica, suđenja, pravosnažnih sudskih odluka i oduzimanja imovine u ovim slučajevima. Efikasnost i kredibilitet pravosudnog odgovora na korupciju i organizovani kriminal tek treba da se poboljšaju, uključujući rešavanje česte upotrebe nagodbi”, ističe se u dokumentu.
Spominje se takođe da nije bilo “niti jedne jedine” presude za pranje novca, stoga se navodi da sposobnost istrage, krivičnog gonjenja i presuđivanja u slučajevima pranja novca još uvek nije na očekivanom nivou.
Osvrćući se na stanje sa medijima, dokument Evropske komisije ukazuje na mogućnost da najavljena priprema strategije medijske politike ima potencijal da olakša širok i inkluzivan dijalog između vlasti i nacionalnih aktera. Podvlači se da bi promene u sastavu i metodama rada Komisije za praćenje slučajeva nasilja nad medijima trebale da dovedu do konkretnih rezultata u pogledu istrage starih slučajeva napada na medijsku imovinu.
“Stvaranje okruženja pogodnog za slobodu medija zahteva od vlasti i svih političkih strana da se uzdrže od vršenja pritiska na novinare, uključujući i javne izjave”, poručuje se putem ovog dokumenta.
Izveštaji Evropske komisije o napretku u polju vladavine prava su od suštinske važnosti kako bi države članice EU odobrile nastavak pristupnih pregovora, odnosno dalje otvaranje poglavlja.
Crna Gora je već otvorila sva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Budući da će država biti obuhvaćena novom revidiranom metodologijom i u ovom dokumentu se naglašava da za dalji sveukupni napredak u pristupnim pregovorima ostaje ispunjavanje privremenih merila postavljenih u poglavljima 23. i 24.
“Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo biti zatvorena pre Crna Gora postiže ovaj cilj”, poručuje se u ovom dokumentu.
