Srbija će uskoro dobiti nacionalnu bazu za borbu protiv terorizma, ali ona po svemu sudeći neće obuhvatiti borce na pro-ruskoj strani u okupiranim delovima Ukrajine.
Kako se navodi u predlogu zakona koji je Vlada uputila Skupštini na razmatranje, cilj baze je razmena podataka između nadležnih organa u svrhu sprečavanja pretnje od terorizma, blagovremenog otkrivanja i dokumentovanja terorističke aktivnosti i krivičnog gonjenja.
Ko će biti u bazi podataka?
Nacionalna baza će se oslanjati na liste Ujedinjenih nacija i državne liste.
Nijedna od ovih lista ne obuhvata građane Srbije koji su otišli u Ukrajinu i bore se u okupiranim delovima te države.
Vlada Srbije, koja je predlagač, kao i Bezbednosno informativna agencija (BIA) koja će primarno koristiti bazu, nisu odgovorili na upit RSE o tome da li će njom biti obuhvaćeni i borci u Ukrajini.
Ima li razlike među dobrovoljcima na ino ratištima?
Nikola Kovačević, pravnik i stručnjak za ljudska prava, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi Srbija trebalo na isti način da tretira ljude koji su se borili u Siriji kao i one koji su se borili u Ukrajini.
„Komparativnom analizom predmeta koji se odnose na borce koji su učestvovali na ratištu u Siriji i predmeta koji su vođeni pred višim sudom u Beogradu, pred redovnim sudom opšte nadležnosti, protiv više od trideset osoba, vidi se da suštinski ne postoji nikakva razlika u postupanju između srpskih građana koje uzimaju učešća u borbi u Ukrajini i onih koji to rade u Siriji“, objašnjava Kovačević.
Prema Kovačevićem rečima kada se uzme u obzir stepen dokazane odgovornosti srpskih boraca u Ukrajini, u pitanju je veći nivo protiv-pravnog delovanja koje je usmereno protiv ustavnog uređenja Ukrajine, utvrđenog u tim postupcima, nego što je to slučaj ljudima koji su osuđeni zbog učešća u ratnim dejstvima u Siriji.
"Prosto je neverovatno da se na jednu kategoriju primenjuje zakon kojim se reguliše rad posebnog odeljenja za organizovan kriminal, gde se primenjuju posebne dokazne radnje, i sa druge strane, da se mahom primenjuju sporazumi o priznaju krivičnih dela, i gde je blaga kaznena politika“, kaže Kovačević.
Kovačević zaključuje da se borci koji iz Srbije odlaze u Ukrajinu „bore protiv legalno izabranih snaga, tako što koriste oružje, eksploziv, bombe, i druga opšta opasna sredstva, i na taj način uvode nemir u stanovništva Donbasa i Luganska (okupirane delove Ukrajine), ali isto tako, narušavaju osnovu ustavnog društvenog i svakog drugog uređenja.“
Šta će sve sadržati baza?
U dokumentu se objašnjava da se baza sastoji od osnovne platforme, odnosno hardvera i softvera, smeštene kod Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i pojedinačnih servisa za pristup osnovnoj platformi.
Nacionalna baza će sadržati podatke o fizičkim licima, pravnim licima, kao i grupama ili organizacijama.
U objašnjenju zakona se navodi da "prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanja ciljeva bezbednosne politike u nastojanju da se zaštiti nacionalna bezbednost, ali i ostvarivanja spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije u nastojanju da se obezbedi trajna globalna i regionalna stabilnost".
Očekuje se da će taj zakon uskoro biti i usvojen, jer Srpska napredna strnaka (SNS), stranka predsednice Vlade, koja je predlagač zakona, ima većinu u parlamentu.
Šta je terorizam za Srbiju?
Krivično delo terorizma definisano je Krivičnim zakonikom Srbije.
Kako se navodi akt terorizma je učinio onaj "ko je u nameri da ozbiljno zastraši stanovništvo, ili da prinudi Srbiju, stranu državu ili međunarodnu organizaciju da nešto učini ili ne učini, ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije".
Između ostalog, terorizam je u ovom slučaju počinjen napadom na život, telo ili slobodu drugog lica, otmicom ili uzimanjem talaca, uništavanjem državnog ili javnog objekta, saobraćajnog sistema, posedovanje eksploziva.
Predviđena kazna za ovo delo je do 15 godina zatvora.
Srbija je do sada za terorizam osudila sedmoro ljudi i to 2018. godine. Svih sedam optuženih su proglašeni krivim za učestvovanje na ratištu u Siriji, finansiranje terorizma, vrbovanje novih ratnika, javno podstrekivanje.
Njih je sud osudio na ukupno šezdeset devet i po godina zatvora. Optužnica ih je teretila da su u Srbiji i regionu, kao i u Zapadnoj Evropi, prikupljali novac i finansirali odlazak više građana Srbije u kampove za obuku, a nakon toga na ratište u Siriji.
Prema navodima optužnici, oni su početkom 2013. godine, uspostavili vezu sa organizacijama Islamska država Iraka i Levanta - IDIL i Front Al Nusra, koje su Ujedinjene nacije proglasile terorističkim.
Za borce u Ukrajini drugačiji tretman
Međutim, problem boraca na stranom ratištu daleko je veći za Srbiju kada je reč o Ukrajini.
Viši sud u Beogradu osudio je najmanje 28 građana Srbije za ratovanje u okupiranim delovima istočne Ukrajine. Međutim, za razliku od boraca u Siriji, građani Srbije koji se bore na pro-ruskoj strani u Ukrajini terete se za drugačije krivično delo - "učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi".
Za razliku od terorizma, kazne za ovo delo su daleko blaže. Prema Krivičnom zakoniku, građani Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija rizikuje kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.
Ako je delo izvršeno u sastavu grupe, kazna zatvora iznosi do osam godina.
Zbog toga su i kazne u do sada presuđenim slučajevima veoma blage, a pojedini počinioci su vratili na ratište u Ukrajini. Od najmanje 28 presuda Višeg suda u Beogradu 26 je doneto na osnovu priznanja krivice i nagodbe s Tužilaštvom. Protiv četiri učesnika izrečene su zatvorske kazne, dok je ostalima izrečena uslovna kazna.
Kako se navodi u nekim presudama, koje su ranije dostavljene RSE, pojedini borci iz Srbije bili su raspoređeni na liniji razdvajanja ukrajinskih i pro-ruskih snaga, a takođe su učestvovali i u oružanim sukobima na područjima od strateške važnosti, kao što su aerodromi.
Tako se na primer u presudi Višeg suda u Beogradu iz 2018. godine navodi da je osuđenik, čije je ime anonimizirano, zbog učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u Ukrajini osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.
U obrazloženju je navedeno da će osuđenik kaznu „izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora“, kao i da je u obavezi da plati naknadu sudskih troškova u visini od oko 500 američkih dolara, u dinarskoj protivvrednosti.
Prema presudi Višeg suda optuženi se 17. januara 2015. godine kao dobrovoljac pridružio pro-ruskim snagama gde je zadužio uniformu, pištolj Makarov, automatsku pušku Kalašnjikov (AK47), ručni raketni bacač, a kasnije i puškomitraljez PKT, zajedno sa 800 komada municije.
U presudi se navodi da je osoba učestvovala u oružanim sukobima na području aerodroma u okupiranom Donjecku, na istoku Ukrajine.
Kako se navodi u presudi, okrivljenom je na teret stavljeno delo izvršenje krivičnog dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, a ne dela iz oblasti terorizma.
Važna kategorizacija ljudi
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku takođe smatra da nacionalna baza za borbu protiv terorizma treba da sadrži ljude koji su se borili u Ukrajini, naročito „ukoliko državni organi, pre svega bezbednosne institucije, poseduju informacije da te osobe mogu da predstavljaju opasnost po ugrožavanje bezbednosti u Srbiji“.
„Naravno, jako je važno da postoji kategorizacija osoba, jer nije isto ukoliko je neko imao kontakt sa nekim ko je izvršio krivično delo terorizma, neko koji je pomagao terorizam, i neko ko je to delo učinio“, objašnjava Petrović.
Kako kaže, veoma je bitno da postoji kategorizacija osoba, jer „nivo opasnosti nije isti za svakog pojedinca“.
„Meni je takođe sporno pitanje, i meni ovde nije jasno, kada se brišu podaci o, da kažemo sumnjivim licima u toj bazi. U predlogu zakona, postoji pozivanje na neke opšte odredbe, ali ostaje nejasno, kad se tačno neko briše iz te baze“, kaže Petrović.
Borci iz Srbije i u jedinici 'Vagner'
Zvaničnik Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Igor Guskov 2018. godine je izneo tvrdnje da se u Donbasu, na jugoistoku Ukrajine, u okviru privatne ruske vojne jedinice "Vagner", bori i sedam državljana Srbije.
U decembru 2017. godine ukrajinska delegacija pri NATO poslala je parlamentarnoj skupštini te Alijanse pismo o "srpskim plaćenicima koji se bore na strani proruskih separatista u Donbasu".
Iste godine je i ambasador Ukrajine u Beogradu Oleksandar Aleksandrovič izjavio "da Srbija ne preduzima dovoljno kako bi sprečila srpske plaćenike da učestvuju u ratu na istoku te države".
Tačan broj boraca iz Srbije u Ukrajini se ne zna, a ambasador je 2017. godine izjavio da ih ima oko 300.
U sukobu između pro-ruskih boraca i ukrajinskih trupa poginulo je više od 13.000 ljudi od 2014. godine, kada je Rusija pripojila Krim i kada su se pro-ruske snage na istoku Ukrajine pobunile protiv Kijeva.
U aprilu 2021. američka administracija ciljala je Rusiju sveobuhvatnim sankcijama i proterivanjima diplomata, delom i zbog "teških kršenja ljudskih prava" na ukrajinskom poluostrvu Krim, koje je Rusija anektirala.
Predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama (UN) su na Generalnoj skupštini UN u decembru 2020. godine glasali protiv rezolucije u kojoj se traži od Rusije da što pre prekine "privremenu okupaciju" Krima, ukrajinskog poluostrva koje je ta zemlja pripojila 2014. godine.
U rezoluciji usvojenoj 7. decembra se, između ostalog, "poziva Rusija kao okupirajuća sila da odmah, potpuno i bezuslovno povuče svoje vojne snage sa Krima i bez odugovlačenja prekine svoju privremenu okupaciju ukrajinske teritorije".
Rezoluciju su, između ostalih, podržale Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka i Francuska.
Osim Srbije, protiv su glasale Rusija, Kuba, Belorusija i Kirgistan. Sve zemlje koje se graniče sa Srbijom podržale su rezoluciju, osim Bosne i Hercegovine (BiH) koja je bila uzdržana.