Uprkos aktuelnom zatezanju odnosa na relaciji Beograd – Kijev, kako je najavio srpski šef diplomatije Ivica Dačić, u glavnom gradu Srbije u ponedeljak, 13. novembra, sastaće se američki i ruski izaslanik za okončanje sukoba u Ukrajini Kurt Volker i Vladislav Surkov. Bio bi to njihov drugi susret u Beogradu. Prvi se dogodio pre mesec dana.
U tom trenutku odnosi Srbije i Ukrajine nisu se mogli opisati kao zategnuti. Sada, međutim, ruski i američki zvaničnik dolaze u zemlju koja je pod jakim optužbama partnera iz Ukrajine da ne preduzima dovoljno kako bi sprečila srpske plaćenike da učestvuju u ratu na istoku te države, pod zastavom proruskih snaga.
Diplomatska vatra između dve zemlje se ne stišava, a očekuje se da bi tenzije mogle popustiti nakon što se obave konsultacije sa ambasadorima na jednoj i drugoj strani.
- Kravčenko: 'Novorusija naoružala srpske dobrovoljce'
- Srbija će kazniti plaćenike koji ratuju u Ukrajini
- Sa ratišta iz Rusije na slobodu u Srbiju
Ambasador Ukrajine Oleksandr Aleksandrovič je u Kijevu. Ambasador Srbije Rade Bulatović stiže u Beograd. Pozvani su na konsultacije posle izjave ukrajinskog predstavnika, na koju je Srbija oštro reagovala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada poziva na spuštanje lopte.
"Ukrajinci su prijateljski narod Srbima, kao što su Srbi prijateljski narod Ukrajincima i verujem da ćemo u najskorijem periodu to uspeti da rešimo. Ne bih da komentarišem bilo čije izjave, nadležni organi Srbije rade svoj posao. Mislim da je važno da se lopta spusti i da nastavimo da razvijamo naše prijateljske odnose. Lično ću, ako budem imao takvu priliku, učiniti sve što mogu da to tako i bude", rekao je Vučić.
Zaoštravanje odnosa počelo je kada je ukrajinski ambasador Aleksandrovič izjavio da "Rusija koristi Srbiju i srpski faktor da destabilizuje Balkan i uništi Evropu", što je izazvalo ošte reakcije Beograda, uključujući i upozorenje iz Ministarstva spoljnih poslova da će, ukoliko se ukrajinski ambasador "ne vrati u okvire Bečke konvencije", preduzeti određene korake, "uobičajene u ovakvim slučajevima".
Ukrajina je potom pozvala svog ambasadora u Kijev, a nakon konsultacija Aleksandroviča i šefa diplomatije Pavla Kimkina upućen je poziv Srbiji da poštuje suverenitet Ukrajine.
"Akcenat tokom ovih konsultacija bio je problem srpskih plaćenika koji se bore u Donbasu na strani ruskih terorističkih snaga, naročito u odnosu na obaveze koje je preuzela Srbija kao deo međunarodnog instrumenta protiv protiv terorizma. Nadamo se da će srpska strana u potpunosti biti posvećena principu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.
Dok se čekaju rezultati konsultacija sa srpskim ambasadorom u Kijevu, koji je u sredu pozvan u Beograd, šef diplomatije Ivica Dačić tenzije sa Ukrajinom vidi kao "pokušaj pritiska da se Srbija distancira od Rusije".
"Čini mi se da sve što Srbija postiže na ovaj način jeste da deluje neozbiljno. To je jedini efekat ovakve spoljne politike koja očigledno misli da možemo da biramo kada nam šta odgovara u međunarodnim odnosima, verovatno po ugledu na neke veće zemlje", ističe članica skupštinskog Odbora za spoljne poslove iz opozicione Demokratske stranke Aleksandra Jerkov.
"Srbija zaboravlja i u kakvoj je situaciji i u kom pravcu je krenula, te da Evropa očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije", ocenjuje Jerkov i podseća da EU ima jasan stav kada je reč o ukrajinskoj krizi.
Ambasador Ukrajine više je puta izjavio da su tamošnje Službe bezbednosti obavestile nadležne službe u Srbiji da na istoku Ukrajine, na ruskoj strani, ratuje oko 300 plaćenika državljana Srbije, a da od nadležnih u Beogradu nisu dobili nikakav odgovor.
Dačić je za televiziju "Pink" rekao da je Srbija procesuirala više desetina osoba za učešće u borbama na Krimu i u Donbasu, dok, kako je naveo, "Ukrajina nije procesuirala plaćenike iz te zemlje koji su učestvovali u progonu Srba u Hrvatskoj 1990-ih godina".
Indirektni pritisak na Rusiju
Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa nedavno je snimio nekoliko srpskih državljana koji se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
Služba bezbednosti Ukrajine je srpskim vlastima u dva navrata predala spiskove građana Srbije, ali zvaničnih reakcija vlasti u Beogradu nije bilo.
Profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Erik Gordi ipak ne misli da je ovo razlog zaoštravanja odnosa, te ga tumači u cilju podizanja publiciteta sa obe strane.
"Mislim da Ukrajina želi indirektno da pritiska Rusiju i možda malo da povisi pritisak na Srbiju u vezi sa njenim približavanjem sa Rusijom. Ponašanje srpske strane bih stavio u kontekst niza događaja gde srpski zvaničnici koriste priliku da podbadaju Evropu. Mislim da se – sa srpske strane – ništa od toga ne bi desilo da nisu blizu izbori", navodi Gordi.
Ukrajina je, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, zabrinuta i zbog ilegalnih kontakata predstavnika Srbije sa Krimom.
U martu ove godine, delegati opozicione Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i delegacija Srpske narodne partije, na čelu sa predsednikom Nenadom Popovićem, posetili su Krim, povodom stogodišnjice ruske revolucije. Popović je tri meseca kasnije ušao u Vladu premijerke Ane Brnabić kao ministar bez portfelja.
"Verujem da Nenada Popovića ne vode nikakvi politički razlozi, nego poslovni interesi, što se i vidi i iz dokumenata koji su u poslednje vreme dospeli u javnost, ali to je ta naša ideja da možemo da koketiramo i sa ovima i sa onima", kaže Aleksandra Jerkov.
U projektu "Rajski papiri" koji otkriva veze svetskih političara sa ofšor kompanijama nalazi se i ime Nenada Popovića, koji je saopštio da su njegove kompanije registrovane u Rusiji i Evropi, ali demantovao da je bilo koja registrovana u ofšor zonаmа.
Čitava je ovo lista pitanja koja su zbog dugotrajnog nerešavanja postala hronični problemi u odnosima Ukrajine i Srbije.
Facebook Forum