Novoizabrani mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC) Joanikije (Mićović) izjavio je nakon izbora na tu dužnost da su "sloga i jedinstvo potrebni kao vazduh, hleb i kao disanje".
"Potpuno sam se prepustio volji božijoj i očigledno da je božija volja preko arhijereja Srpske pravoslavne crkve ispunjena", rekao je Joanikije 30. maja u izjavi za podgorički Dan.
Sabor SPC izabrao je 29. maja dosadasnjeg administratora Mitropolije crnogorsko-promorske Joanikija za naslednika Amfilohija (Radovića) koji je preminuo od posledica korona virusa u oktobru prošle godine.
Sabor je za Joanikijevog naslednika na dužnosti episkopa budimljansko-nikšićkog izabrao episkopa Metodija. Izbor episkopa pratile su optužbe o uticaju političara na crkvene poslove.
Joanikijevo imenovanje za mitropolita crnogorsko primorskog čestitali su predsednici Skupštine i Vlade Crne Gore, Aleksa Bečić i Zdravko Krivokapić.
"Srećan sam jer je Mitropolija crnogorsko-primorska dobila mitropolita za kog smo se molili. Verujem da će mitropolit Joanikije biti dostojan naslednik mitropolita Amfilohija i da će hrabro hoditi njegovim putem pravde i istine", napisao je Krivokapić na Tviteru.
Bečić je izrazio uverenje da će mitropolit Joanikije "pomoći našem narodu da u ovim izazovnim vremenima sačuva svoju veru", te da će biti "duhovni oslonac verujućem narodu".
Čestitku je uputio i potpredsendnik Vlade Dritan Abazović.
Ko je Joanikije?
Episkop Joanikije je rođen kao Jovan Mićović prije 62 godine u okolini Nikšića, gdje se i školovao do odlaska u Beograd na Bogoslovski fakultet.
Rukovodi mitropolijom Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori kao administrator, od smrti mitropolita Amfilohija.
Joanikije je svestenički poziv, od jeromonaha do episkopa obavljao u Crnoj Gori, uglavnom na Cetinju i u Nikšiću. Osnovanjem Eparhije budimljansko-nikšićke sa sedištem u manastiru Đurđevi stupovi, u Beranama na severu Crne Gore, 2001 godine postaje njen administrator.
Joanikijeva kletva
Imao je istaknutu ulogu u masovnim litijama, koje je SPC organizovala tokom 2020. godine u većini gradova Crne Gore u znak protesta zbog usvajanja, za SPC spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je predviđao da imovina za koju crkva nema dokaze o vlasništvu pređe u posjed države.
Nakon promene vlasti, avgusta prošle godine, čemu su doprinele i litije kao vid otpora prema tadašnjoj vlasti Demokratske partije socijalista (DPS) koja ga je usvojila, zakon je promenjen. Nova parlamentarna većina prosrpskog Demokratskof fronta i Demokrata uz Gradjanski pokret URA izlasala je Zakon po volji SPC.
Litije su se održavale u vrije pandemije korona virusa sto je bio i povod da u maju 2020. Joanikiju i sedmorici sveštenika mitropolije, Osnovno državno tužilaštvo u Nikšiću odredi zadržavanje do 72 sata zbog kršenja mera za suzbijanje korona virusa, a povodom održavanja masovne litije u tom gradu.
Uslijedili su masovni protesti zbog hapšenja na koje je policija, u pokušaju da ih spreči, uglavnom reagovala suzavcem. Posle tri dana Joanikije i sveštenici pušteni su na slobodu.
Uoči usvajanja za SPC spornog Zakona o slobodi vjeroispovjesti, Joanikije je upozorio donosioce Zakona da će kletva Svetog Vasilija Ostroškog stići svakoga ko „udari na hramove“.
Kritičar državne politike Đukanovićeve vlasti
Vladika Joanikije, koji je uz mitropolita Amfilohija snažan protivnik NATO integracija govorio je "da je pozivnica za NATO kao petovjekovno ropstvo pod Turcima".
Krajem novembra 2020. izjavio je da je proterivanjem ambasadora Srbije Crnoj Gori Vladimira Božovića prethodna vlast imala „zlu nameru da podigne tenzije i produbi podele u crnogorskom društvu, naročito među braćom pravoslavne vjere, da izazove recipročne mere Srbije da bi se medijskom larmom u regionu posijalo što više otrova i bratske mržnje“.
Ministarstvo vanjskih poslova, Vlade DPS je od ambasadora Božovića zatražilo da napusti zemlju, zbog, kako je saopšteno, dužeg, kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore i izjava nespojivih sa standardima obavljanja diplomatske funkcije.
Uoči lokalnih izbora Nikšiću Joanikije je otvoreno podržao premijera Zdravka Krivokapića i predsednika Skupštine Aleksu Bečića što je izazvao negodovanje Demokratskog fronta (DF) koji ga je tada prvi put otvoreno kritikovao. DF je na tim izborima podržao srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Joanikije uručio je ministru pravde Vladimiru Leposaviću priznanje za "neumorni rad i čestitu i hrabru borbu za odbranu svetinja i zaštitu i afirmaciju univerzalnih prava". Leposavić koji je Skupštini Crne Gore negirao genocid u Srebrenici, je usaglašavao sadržaj Temeljnog ugovora, između Vlade Crne Gore i SPC.
