Mladi aktivisti i aktivistkinje, te novinari iz Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) u petak 21. maja obišli su mjesta stradanja u Sarajevu iz perioda proteklog rata u BiH.
Riječ je projektu osmišljenom da se proširi saradnja između dvadeset mladih ljudi iz Srbije i BiH, kako bi se, pružila priliku da vide, posjete i nauče stvari koje nisu mogli kroz svoje formalno obrazovanje, objasnio je programski koordinator u Udruženju „Zaboravljena djeca rata“ Muhamed Tucaković.
Ideja je, nastavlja Tucaković, da mladi iz BiH i Srbije 'pokrenu priču između sebe' o temama vezanim za ratnu prošlost dvije zemlje.
„Najveći krivac zašto mladi ljudi nisu dovoljno obrazovani o ovim temama je obrazovni sistemi svih država koji jednostavnu ove temu ignorišu i ne daju priliku mladim ljudima da nauče“, objasnio je Tucaković.
Mladi aktivisti i novinari obišli su Historijski muzej, Muzej ratnog djetinjstva te nekoliko mjesta stradanja Sarajlija tokom skoro četvorogodišnje opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine.
„Mladi ljudi su se okupili kako bi se izborili sa stigmom koja se vuče uz ratnu prošlost, odnosno kako bi im pokazali da objektivno novinarstvo i objektivne činjenice o ratnim dešavanjima u Bosni i Hercegovini su stvarno bitne. Želimo da prikažemo historiju bez ideoloških pozadina sa čisto objektivnim faktima“, rekao je Tucaković.
Divna Prusac, koordinatorka projekta koja predstavlja Nezavisno društvo novinara Vojvodine iz Novog Sada kaže da je 'neophodno da mladi ljudi sarađuju', te da je očito da se 'gubi kontakt među mladima'.
Teme koje će raditi mladi aktivisti i novinari tokom projekta su suočavanje s prošlošću, pomirenje u regionu i saradnja mladih.
„To je jedini način. Ako ne shvatimo šta stoji iza nas i šta nam je dato kao nasljeđe koje mi nismo birali ne možemo se ni pomiriti. To je u suštini ideja, jer mora neko bti nosilac pomirenja. Oni koji su nažalost rat prošli kao žrtve ili na neki način umešani u ratna dešavanja iz razloga njima poznatih prosto nemaju snage za to ili ne žele“, objasnila je Prusac.
Opsada Sarajeva je trajala 44 mjeseca, od 5. aprila 1992. do 29. februara 1996. godine i najduža je opsada u modernoj istoriji ratovanja. Prema podacima Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, tokom opsade je ubijeno 13.952 Sarajlija, među njima 1.601 dijete.
Za zločine i teroriziranje stanovnika Sarajeva, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) na doživotnu zatvorsku kaznu osudio je Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske, te jednog od komandanata ovog korpusa, Dragomira Miloševića, na 29 godina.
Teror nad stanovnicima glavnog grada Bosne i Hercegovine kao i snajpersko djelovanje, stavljeno je na teret Radovanu Karadžiću, bivšem predsjedniku Republike Srpske, osuđenom na doživotnu kaznu zatvora pred Haškim tribunalom, te Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, koji je prvostepenom presudom, također dobio doživotnu kaznu zatvora.
