Stranke koje se zalažu za nezavisnost osvojile su 8. maja većinu u parlamentu Škotske, otvarajući time put političkoj, pravnoj i ustavnoj borbi sa britanskim premijerom Borisom Johnsonom oko budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva.
Premijerka Škotske Nicola Sturgeon rekla je da rezultat znači da će nastaviti sa planovima za drugi referendum o nezavisnosti nakon što se okonča pandemija COVID-19, dodajući da bi bilo "apsurdno i nečuveno" ako bi Džonson pokušao da ignoriše demokratsku volju naroda.
"Jednostavno nema nikakvog demokratskog opravdanja za Borisa Johnsona, ili zapravo za bilo koga drugog, koji pokušava da blokira pravo naroda Škotske da bira svoju budućnost", rekla je Sturgeon.
"To je volja zemlje", dodala je ona nakon što je njena Škotska nacionalna stranka (SNP) osvojila četvrti uzastopni mandat.
Britanska vlada tvrdi da Johnson mora da da odobrenje za bilo koji referendum i više puta je jasno stavio do znanja da će to odbiti da uradi. Rekao je da bi bilo neodgovorno održati referendum sada, ukazujući da su Škoti podržali ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu na referendumu 2014. godine.
Ishod izbora verovatno će značiti ogorčeni sukob između škotske vlade u Edinburgu i Johnsonove administracije Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu, koja rukovodi 314 godina starom unijom Škotske sa Engleskom i Velsom.
Nacionalisti tvrde da na svojoj strani imaju demokratski autoritet, dok britanska vlada tvrdi da je zakon na njenoj strani. Verovatno je da će konačna odluka o referendumu biti doneta na sudovima.
Bez apsolutne većine
SNP se nadao da će dobiti potpunu većinu, što bi ojačalo njihov poziv na glasanje o secesiji, ali su pali za jedno mesto ispod potrebnih 65 u škotskom parlamentu koji broji 129 mesta, delom i zbog izbornog sistema koji je pomogao manjim strankama.
Prosindikalne pristalice tvrde da je neuspeh SNP-a da dobije većinu olakšao Johnsonu da opovrgne svoj argument da imaju mandat za referendum.
Međutim, škotski zeleni, koji su obećali da će podržati referendum, izborili su osam mesta, što u celini znači da će u škotskoj skupštini biti komotna većina za nezavisnost.
Podele oko referenduma
Škotska politika je već neko vreme različita od one u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, ali Škoti ostaju podeljeni oko održavanja još jednog referendma o nezavisnosti.
Međutim, izlazak Britanije iz Evropske unije, čemu se protivila većina Škota, percepcija da se vlada Sturgeonove dobro nosi sa krizom COVID-19 i antipatija prema Johnsonovoj konzervativnoj vladi u Londonu pojačali su podršku pokretu za nezavisnost.
Škoti su 2014. godine izglasali sa 55 prema 45 odsto da ostanu deo Ujedinjenog Kraljevstva, a ankete sugerišu da bi bilo preblizu sada ponovo raspisivati referendum.
Džonson pozvao na pregovore
Britanski premijer Boris Johnson pozvao je 9. maja lidere Ujedinjenog Kraljevstva na pregovore nakon što su škotski nacionalisti pobedili na izborima.
Ujedinjeno Kraljevstvo čine Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska, sa delegiranim vladama u poslednje tri.
Džonson je čestitao premijerki Škotske na ponovnom izboru, ali je u pismu poručio da se Ujedinjenom Kraljevstvu najbolje služi "kada radimo zajedno".
On je u pismu pozvao lidere na sastanak kako bi razgovarali o planovima za oporavak od pandemije korona virusa i razradili plan kako mogu zajedno da rade zajedno na prevazilaženju "zajedničkih izazova".
