Evropska unija (EU) ima instrumente da pomogne Crnoj Gori u infrastrukturnim ulaganjima, ali upozorava da to ne podrazumeva da će evropske institucije preuzeti obavezu da otplate dugove koje je država preuzela.
Portparolka EU Ana Pisonero potvrdila je da su evropske institucije predstavile “konkretne instrumente” za podršku velikim infrastrukturnim ulaganjima na Zapadnom Balkanu.
Prema njenim rečima, ekonomski i investicioni plan pomoći će da se iskoriste sredstva od drugih javnih i privatnih investitora, uključujući i Evropsku investicionu banku pod veoma povoljnim uslovima.
“Podrška EU održivim investicijama doprineće cilju Crne Gore da osigura održivost svog javnog duga, što je takođe ključno u kontekstu njenog procesa pristupanja. EU ne otplaćuje kredite od trećih lica”, naglasila je Pisonero, u pisanom odgovoru koji je dostavila medijima.
Ovi navodi briselske portparolke vezani su za pozive iz Podgorice za pomoć iz Brisela o otplaćivanju dugova koje je Crna Gora preuzela iz kineskih banaka za izgradnju autoputa.
Potpredsednik crnogorske Vlade Dritan Abazović je prilikom prve posete Briselu 17. marta pred zastupnicima Evropskog parlamenta zatražio pomoć EU, navodeći da Kina vrši uticaj preko dodeljenog kredita za dionicu auto-puta. Kineska kompanija CRBC gradi prvu dionicu autoputa, a kineska EXIM banka je dala kredit Crnoj Gori od 809 miliona dolara, čija otplata glavnice počinje sredinom ove godine.
Osvrćući se na dugovanja iz takozvanih trećih strana Pisonero je rekla da je svaka zemlja slobodna da utvrdi svoje investicione ciljeve.
“EU istovremeno zabrinjava zbog socioekonomskih i finansijskih efekata koje neke kineske investicije mogu imati. Postoji rizik od makroekonomskih neravnoteža i zavisnosti od duga”, poručila je Pisonero.
Portparol EU, Peter Stano je na konferenciji za novinare potvrdio da postoji zabrinutost evropskh institucija kada su u pitanju krediti koje je Crna Gora preuzela od kineskih banaka.
“EU je zabrinuta zbog socio-ekonomskih i finansijskih efekata koje neka kineska ulaganja mogu imati u zemlji. Postoji rizik od makroekonomskih disbalansa i zavisnosti od duga”, upozorio je Stano, ponavljajući da EU ne vraća kredite koje zemlje uzimaju iz trećih strana.
Izgradnju prve dionice autoputa duge 41 kilometra, započete 2015,
ugovorila je prethodna vlast na čelu sa Demokratskom partijom socijalista (DPS).
Prvobitni rok za završetak radova prošao je 2019. a nekoliko puta je odlagan.
Do sada je završeno oko 93 odsto radova na izgradnji prve dionice autoputa, a prema poslednjim procenama se očekuje da bi oni mogli biti završeni krajem 2021. godine.
Evropska unija je još pre dve godine upozoravala na opasnost od kineskih kredita koje je Crna Gore uzela.
Maja Kocijančić bivša portparolka EU upozorila je 2019. godine vlade u regionu “da budu oprezne da (kineske) investicije ne stavljaju ekonomiju u visoke nivoe zaduženosti što bi moglo rezultirati kontrolom transfera strateške imovine i resursa u budućnosti”.
Nakon parlamentarnih izbora u avgustu, pregovore sa kineskim partnerima preuzela je nova Vlada premijera Zdravka Krivokapića, koju su formirali početkom decembra Demokratski front, Demokrate i građanski pokret URA.
Ovaj projekat u Crnoj Gori je od samog početka izazivao kritike dijela javnosti s obrazloženjem da je posao sklopljen nedovoljno transparentno, da je dogovorena cena u dolarima i bez mehanizma zaštite od valutnog rizika, da je za sporove određena nadležnost kineskih sudova, da projektom nije bila predviđena izgradnja prilazne petlje kod Podgorice što košta još oko 100 miliona eura.
Iz nevladinog sektora su takođe u više navrata optuživali kineskog izvođača da je gradeći autoput devastirao korito rijeke Tare u UNESCO zaštićenom području.
