Vakcine su ključne za prevazilaženje pandemije. Većina ljudi prihvata vakcinaciju kao neumitnost, ali ima i onih koji rangiraju vakcine prema pokazanom stepenu efikasnosti. Međutim, stručnjaci navode da je vakcine teško porediti bez obzira na efikasnost koju pokazuju na istraživanjima jer je, prije svega, potrebno vrijeme kako bi se utvrdio stvarni efekat.
S obzirom na potrebu za brzinom usred ograničenih zaliha, svako rangiranje vakcina mora uzeti u obzir ne samo njihovu određenu efikasnost, već i zalihe, troškove, logistiku distrubucije, trajnost zaštite koju nude i sposobnost da štite od novih varijanti virusa.
Razlozi zašto je teško porediti vakcine leže u tome što su ispitivanja rađena u različitim zemljama sa različitim varijantama virusa i pod različitim uslovima te sa različitim nivoima zaraze. Tako da bi se mogla napraviti najpribližnija komparacija, sve vakcine bi morale biti ispitivane pod istim uslovima.
Zaštita od ozbiljnog oboljevanja i razvijanja teških simptoma kod pacijenata, hospitalizacija i smrtnost su bolji načini za evaluaciju postojećih vakcina.
Šta je efikasnost a šta osnovni cilj vakcine protiv COVID-19?
“Cilj vakcine je zaista bio da se ukroti ovaj virus, da se učini sličnijim ostalim respiratornim virusima s kojima se suočavamo, pa kad pogledate tri odobrene vakcine u SAD-u, sve su izuzetno dobre u toj metrici”, rekao je Amesh Adalja, viši naučnik iz Johns Hopkins centra za zdravstvenu sigurnost, kako prenosi magazin Vox.
Na primjeru kliničkih ispitivanja vakcina koje su proizveli Pfizer-BioNTech, Moderna i Johnson & Johnson smrtnost od COVID-19 smanjena je za 100 posto. Takođe, ljudi koji su primili ove vakcine nisu završili u bolnicama, iako klinička ispitivanja pokazuju različite stepene efikasnosti – 95 posto Pfizer-BioNTech; 94 posto Moderna i dosta manji procenat Johnson & Johnson u poređenju sa prethodne dvije, 66.
Efikasnost drugih testiranih vakcina je 67 posto AstraZeneca, Sputnik V 92 posto, NovaVax 89 posto.
Stepen efikasnosti vakcine se određuje u velikim kliničkim ispitivanjima, gdje se vakcina testira na desetinama hiljada ljudi. Ljudi uključeni u ispitivanja dijele se u dvije grupe – jedna u kojoj se dobija stvarna vakcina i druga je koja dobija placebo. Obje grupe se posmatraju tokom perioda od nekoliko mjeseci i prati se da li će se zaraziti korona virusom. Poređenje stepena zaraženih u obje grupe daje procenat efikasnosti vakcine.
S obzirom da su se klinička ispitivanja dešavala u različitim vremenskim razmacima, lokacijama i fazama pandemije ona zapravo govore o efikasnosti vakcine u tom određenom vremenskom i geografskom okviru.
Zbog svega toga stručnjaci tvrde da stepen efikasnosti nije najbolji način procjene vakcina i njihovog rangiranja, jer cilj vakcina nije da se prenos bolesti COVID-19 svede na nulti stepen već da se olakšaju simptomi, smanji broj hospitalizacija i smrtnost.
Medicinski stručnjaci naglašavaju da su najvažnije brojke vezane za to koliko vakcina sprječava odlazak u bolnicu i smrtnost i da su one konzistentne kod odobrenih vakcina.
U najboljim mogućim uslovima, vakcina bi dala totalnu zaštitu od zaraze. U stepenovanju razvoja bolesti COVID-19 pojavljuju se mogućnosti neispoljavanja simptoma, blagi simptomi, umjereni simptomi, teški simptomi, hospitalizacija i fatalni ishod, odnosno smrt. Ono što je realistično očekivati od vakcine jeste da organizmu da dovoljno zaštite da se ne razviju teški simptomi, ne dođe do hospitalizacije i da se izbjegne fatalni ishod. Trenutni cilj vakcine je da daje dovoljno zaštite da se COVID-19 može prebolovati kao obična gripa ili prehlada.
Razlike u vakcinama
Vakcine pored rezultata efikasnosti imaju i druge značajne razlike. Johnson & Johnson vakcina se daje u jednoj dozi, dok su za ostale potrebne dvije.
Vakcine Johnson & Johnson i AstraZeneca se mogu čuvati na temperaturi običnog frižidera, dok su za vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna potrebne temperature specijalnih zamrzivača.
Postoje razlike i u cijeni koje variraju u zavisnosti od načina nabavke - vakcina Johnson & Johnson je jeftinija, oko 10 dolara po dozi, približno upola manje od vakcine Pfizer-BioNTech koja je imala cijenu od 19,50 dolara za prvih 100 miliona doza, kako navodi portal BioSpace. Vakcina Moderna košta između 25 i 37 dolara po dozi isto kao i AstraZeneca. Vakcina Sputnik V po dozi košta 10 dolara.
Pfizer i Moderna su razvili RNA vakcine što je novi pristup koji je izuzetno brz za dizajniranje, piše BBC.
Ovim vakcinama u organizam se ubrizgava sićušni fragment genetskog koda virusa, koji počinje proizvoditi dio korona virusa i tako tjera tijelo da podigne odbrambeni mehanizam.
Oxfordska vakcina, AstraZeneca se malo razlikuje jer koristi bezopasni virus za prenos istog genetskog materijala u organizam.
Nuspojave koje su tipične za vakcine odobrene u Americi, na primjer – Pfizer, Moderna i Johnson & Johnson prema navodima Centra za kontrolu bolesti (CDC) su; umor, glavobolja, blaga groznica i jeza, mučnina.
Zabrinutost zbog krvnih ugrušaka navela je neke evropske zemalja da zaustave upotrebu vakcine AstraZeneca. Međutim, Europska agencija za lijekove (EMA) zaključila je, nakon istrage, da ova vakcina ne povećava ukupan rizik od nastanka krvnih ugrušaka, ali nije isključila da je povezano s dvije vrlo rijetke vrste ugrušaka.
Bez obzira na razlike u metodama proizvodnje, poznatim ili inovativnim tehnikama, nuspojavama koje moguće izazivaju za sve vakcine još uvijek je potrebno uspostaviti pogone za proizvodnju velikih količina i distribuirati ih širom svijeta, sprovoditi istraživanja o dugotrajnosti zaštite odnosno imuniteta koji prižaju kao i istraživati kakav efekat vakcine imaju na širenje korona virusa.
Facebook Forum