"Nadam se da će međustranački dijalog biti platforma za sve proevropske političke stranke koje su voljne da učestvuju na organizovan način u diskusijama o unapređenju uslova za političko nadmetanje u Srbiji i koje su voljne da učestvuju na narednim izborima", rekao je Vladimir Bilčik, Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju za nevladin Istraživačko-izdavački centar Demostat.
On je dodao da će se sastanci održavati onlajn sve dok Evropski parlament ne ukine opšta ograničenja o inostranim misijama svojih člaova zbog aktuelne pandemije korona virusa.
"Ipak, mi možemo da uradimo dosta pripremnog i organizacionog posla ’na daljinu’ u narednim sedmicama i mesecima, kako bismo onda kada se sastanemo i fizički mogli da pomognemo da se ostvari dijalog usmeren na postizanje rezultata prilično delotvorno.“
Kako je Bilčik istakao, uloga Evropskog parlamenta nije da donosi unapred smišljena rešenja već da posreduje u dijalogu u kojem političke partije mogu da dođu do sporazuma o pitanjima koja su im zajednička briga i interes.
- Dačić o dijalogu stranaka: Evroparlamentarcima se ne žur
- Mekalister: Za Srbiju ključno stvoriti poverenje u institucije i jednake uslove
"Nadam se da ćemo kroz naš rad moći da doprinesemo opipljivim rezultatima međustranačkog dijaloga, odnosno, unapređenju uslova za političko nadmetanje pre narednih parlamentarnih izbora, poručio je Bilčik za Demostat, odgovarajući na pitanje šta očekuje da će biti postignuto u predstojećim diskusijama o unapređenju izbornih uslova u Srbiji.
Vladimir Bilčik će, pored evroposlanice Tanje Fajon i nekadašnjih članova EP Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna (Fleckenstein), posredovati u predstojećem dijalogu.
„Mislim da nije na meni da komentarišem o formatu ili alatima različitih političkih partija sada kada ćemo razmotriti njihova očekivanja i ciljeve u narednim sedmicama“, kazao je Bilčik, odgovarajući na pitanje smatra li da opozicione stranke u Srbiji treba da imaju zajednički dokument sa zahtevima na početku diskusija o poboljšanju izbornih uslova
Upitan da li bi međustranački dijalog trebalo da bude direktno prenošen na javnim servisima (Radio-televizija Srbije, RTS i Radio-televizija Vojvodine, RTV), Vladimir Bilčik je ponudio kratak odgovor:
„Pregovori moraju da proizvedu rezultate, a ne šou, i sa ovim ciljem na umu mi ćemo posredovati u diskusiji o najboljem mogućem formatu za njihovo održavanje“.
Bilčik je izrazio nadu da će međustranački dijalog „biti platforma za sve proevropske političke stranke koje su voljne da učestvuju na organizovan način u diskusijama o unapređenju uslova za političko nadmetanje u Srbiji i koje su voljne da učestvuju na narednim izborima. Ali, mi treba da diskutujemo o specifičnim modalitetima dijaloga u narednim sedmicama“.
Izvestilac EP za Srbiju je rekao da su evroparlamentarci spremni da počnu posredovanje u dijalogu „što je pre moguće, što pre to bolje, jer imamo ograničeno vreme pre narednih izbora“.
Kako je u oktobru prošle godine izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani najkasnije do 3. aprila 2022. godine.
Upitan kako gleda na tvrdnje predsednika srpskog parlamenta Ivice Dačića da „nije siguran da će posrednici iz EP biti nepristrasni“ u predstojećem dijalogu, Bilčik je odgovorio da međustranački dijalog uživa široku javnu i političku podršku u Srbiji od svog početka, 2019. godine.
Bilčik: Dačić zna da posrednici iz EP žele da pomognu Srbiji
"To je važan prioritet za institucije Evropske unije. Mi imamo posvećen tim iskusnih pregovarača koji su iznova pokazivali da su iskreni posrednici i koji predano rade kako bi pomogli Srbiji u njenom reformskom procesu i njenoj evropskoj budućnosti. Uveren sam da predsednik parlamenta Ivica Dačić takođe to zna“, rekao je on.
U Srbiji treba poboljšati izborni okvir, zbog čega je Evropski parlament spreman da nastavi međustranački dijalog koji bi mogao pomoći u pripremi reformi, izjavio je početkom marta predsednik Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister (David McAllister).
U intervjuu za magazin "Kord" (CorD), Mekalister je rekao da je "ključno stvoriti poverenje u institucije i jednake uslove, uključujući nezavisno medijsko okruženje za sve političke aktere koji žele da potraže podršku građana".
Mekalister je sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem predsedavao video-konferencijom, održanom 1. marta, na kojoj su učestvovali predstavnici Evropskog parlamenta (EP), a na kojoj su pokrenute pripremne aktivnosti za drugu fazu međustranačkog dijaloga u Srbiji, rekao je tog dana u obraćanju medijima iz Skupštine Srbije predsednik srpskog parlamenta.
Dačić je pozvao sve političke stranke koje žele da učestvuju u dijalogu da odrede po dva svoja stalna predstavnika koji će od početka do kraja učestvovati u drugoj fazi dijaloga.
Inače, proces međustranačkog dijaloga u Srbiji počeo je u avgustu 2019 godine. Pre parlamentarnih izbora, održanih u junu 2020 god, mesecima je vođen dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje članova Evropskog parlamenta Tanje Fajon, Vladimira Bilčika i dotadašnjih evroparlamentaraca Knuta Flekenštajna i Eduarda Kukana.
Međutim, i posle ovog dijaloga jedan deo opozicije, koji je tada bio okupljen u bloku Savez za Srbiju (SSP), nije učestvovao na izborima smatrajući da nema uslova za slobodne i poštene izbore.
Upitan da li je zadovoljni verzijom svog Izveštaja o Srbiji koju je nedavno usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta, Bilčik je rekao da je konačni usvojeni tekst kompromis.
„Zadovoljan sam ishodom glasanja u Spoljnopolitičkom odboru: izveštaj je usvojen ubedljivom većinom i nadam se sličnom ishodu u krajnjem glasanju tokom plenarne sednice EP krajem marta.“
Reforme su „alat“ za borbu protiv korupcije
Upitan kakav je značaj amandmana u Izveštaju koji se odnose na afere „Jovanjica“, „Krušik“, „Savamala“, izvestilac EP za Srbiju je rekao da u izveštaju „mi apelujemo na Srbiju da ostvari ubedljive rezultate u istragama slučajeva visokog profila, poput navedenih, jer ih javnost pažljivo prati“.
On je podsetio da su neki od tih slučajeva već bili pomenuti u poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
„Ipak, umesto da se fokusiramo na pojedinačni značaj ovih slučajeva, ja bih da istaknem strukturnu važnost pominjanja ovih slučajeva, a koja se odnosi na potrebu za sprovođenje ključnih reformi u domenu vladavine prava i pravosuđa. Evropska unija nekoliko godina apeluje na Srbiju da to učini. Upravo ove reforme mogu da ’snabdeju’ Srbiju značajnim ’alatima’ da se izbori sa korupcijom i mogu da pomognu da se ubrza opšti napredak Srbije na njenom putu ka EU“, rekao je Bilčik za Demostat.
Među predloženim amandmanima, EP poziva vlasti u Srbiji da, pored ostalog, pokažu rezultate u istragama više afera koje su tokom 2019. godine potresle Srbiju.
EP je u dokumentu naveo aferu (zloupotreba u državnoj fabrici oružja) "Krušik" iz Valjeva, aferu "Jovanjica" (o navodnoj povezanosti vrha vlasti u Srbiji sa uhapšenima za proizvodnju droge), te aferu "Telekom" (o zloupotrebama novca tog državnog preduzeća).
U amandmanu je ponovljen poziv vlastima i da reše slučaj nezakonitog rušenja u beogradskoj četvrti Savamala iz aprila 2016. godine.
Nakon izglasavanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj o Srbiji biće ponovno izglasan na plenarnoj sednici u Evropskom parlamentu (EP) krajem marta kada dobija verziju Rezolucije EP.
