Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa (RSE) bila je u kojoj meri se Rusija i Kina mogu umešati u rešavanje kosovskog problema. Sagovornici su bili Ivo Visković, profesor Fakultata političkih nauka u Beogradu, i Enver Hasani, profesor Pravnog fakulteta u Prištini.
Bilo je reči o tome da li predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoji da izjednači uticaj Vašingtona, Moskve i Pekinga na rešavanje kosovskog problema, može li se ostvariti želja Srbije da se Rusija uključi u dijalog Beograd - Priština, koji je interes Rusije da utiče na rešavanje kosovskog problema, a koji Kine, da li je Kosovo isključivo bezbednosni problem Zapada, zašto Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 ne može biti osnov za pregovore.
Razgovaralo se i o tome da li svaki sporazum Srbije i Kosova mora da odobri Savet bezbednosti, kao što tvrdi ruski predsednik Putin, da li bi Rusija i Kina vetom sprečile prijem Kosova u Ujedinjene nacije ukoliko im se ne svidi sporazum koji bi eventualno postigli Srbija i Kosovo, da li će se sadašnje zaoštravanje odnosa između zapadnih saveznika i Rusije i Kine odraziti na pregovore Beograda i Prištine, kao i o tome može li kosovski problem postati jedna od tačaka sukoba velikih sila.
Omer Karabeg: Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je Srbija spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali poštujući stavove Sjedinjenih Američkih Država kao i Rusije i Kine. Mislite li da Vučić želi da izjednači uticaj Vašingtona, Moskve i Pekinga na rešavanje kosovskog problema?
Ivo Visković: Naravno da bi to bilo poželjno za Srbiju. Jer njihov stav je za nas mnogo povoljniji od stava SAD i evropskih zapadnih zemalja. Ali Vučić nije budala, on je inteligentan čovek i dovoljno iskusan da zna da se u politici ne može računati na onu poslovicu što je babi milo to joj se i snilo. On je to naveo - ne kao zahtev za izjednačavanjem uticaja SAD i Evropske unije sa uticajem Rusije i Kine - nego kao želju da se i taj uticaj oseti u procesu pregovora.
Enver Hasani: Vučić i Srbija igraju igru političke i vojne neutralnosti, a to je praktično ucena evroatlantskih struktura koja ide u prilog prvenstveno Rusiji jer Kina nema neke dublje političke interese osim onih formalnih koji se pre svega odnose na nemešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja. Kina se drži tog principa da bi se zaštitila od secesionističkih i separatističkih tendencija na njenom zapadu. Rekao sam da Vučić koristi neutralnost da bi ucenio Evropu i SAD. On im time poručuje - niste vi jedini, mi imamo alternativu i možemo da se okrenemo i drugim partnerima ako vi nastavite pritisak oko međusobnog priznanja sa Kosovom, što je zvanična politika SAD i i drugih saveznika Kosova.
Međunarodna konferencija?
Omer Karabeg: Srbija je u nekoliko mahova dala do znanja da bi volela da se Rusija direktno uključi u pregovore Beograda i Prištine. Da li je to realno?
Ivo Visković: Mislim da nije realno. Naravno da bi to Srbiji odgovaralo jer bi imala značajnog saveznika u procesu pregovora pošto je Rusija u nekoliko navrata stavila do znanja da će podržati svako rešenje koje odgovara Srbiji. Ali mislim da objektivno nije moguće očekivati da se Rusija uključi u sadašnji oblik pregovara - rekao bih da su to više razgovori i razmena mišljenja, jer ne vidim da se baš mnogo pregovara. Rusija bi se eventualno mogla uključiti ukoliko bi eventualno došlo do sazivanju međunarodne konferencije kojom bi se rešavalo globalno pitanje Balkana, pa i pitanje odnosa između Srbije i Kosova. Ne vidim da u ovom trenutku postoji realna šansa da se Rusija direktno uključi na bilo koji način osim preko Saveta bezbednosti kada se tamo povremeno razmatraju izveštaja o stanju na Kosovo i kada bi se eventualno postavilo pitanja učlanjenja Kosova u Ujedinjene nacije.
Enver Hasani: Ne verujem u mogućnost međunarodne konferencije o Kosovu jer su stavovi Rusije - ne samo suprotni stavovima SAD i evropskih saveznika - nego su i u sukobu s njima. Amerika i Evropa vide Kosovo kao bezbednosno pitanje koje je deo evroatlantske sigurnosne šeme. Oni žele da se problem Kosova rešava kao deo evroatlantske bezbednosti u kome Rusija i drugi akteri ne mogu da imaju nikakvu ulogu, pa prema tome ne dolazi u obzir sazivanje međunarodne konferencije. U ovom trenutku Kosovo nije bezbednosni problem koji bi ugrozio regionalnu i širu stabilnost kao što je to bilo za vreme Miloševića. To je sada više pitanje demokratije i razvoja Kosova kao države i društva. Cilj je da se Kosovo, da tako kažem, formatira prema zapadnim, evroatlantskim standardima. Kada bismo sa Srbijom rešili pitanje priznanja, nakon toga bi usledilo i priznanje članica Evropske unije koje do sada nisu priznale Kosovo. Očekujem da posle promene administracije u Vašingtonu to priznanje dođe i ranije. Tako bi se suzio manevarski prostor Rusije koja pokušava da destabilizuje ovaj prostor koristeći Srbiju kao agensa potencijalne nestabilnosti.
Ivo Visković: Ne slažem se sa profesorom Hasanijem. Mislim da pitanje Kosova još uvek nije pitanje unutrašnjeg uređenja, odnosno demokratskog konstituisanja društva. Mislim da je to još uvek bezbednosno pitanje zato što je Zapadu stalo da se na Balkanu očuvaju stabilnost i mir. Zapadne ekonomije već imaju ogromne gubitke zbog pandemije i ne bi bilo nimalo poželjno - čak bi bilo vrlo opasno - da se na bilo koji način pojavi nestabilnost u vidu potencijalnog konflikta na Balkanu. U pitanju su ne samo Kosovo i Srbija nego i činjenica da bi evenualni konflikt mogao imati domino efekat i preliti se na susedne zemlje što bi ozbiljno ugrozilo Jugoistočnu Evropu. A to Zapadu u ovom trenutku nikako ne odgovara jer zapadne izvozne ekonomije, prvenstveno nemačka, imaju potrebu za mirom i stabilnošću.
Omer Karabeg: Koji je interes Rusije da se uključi u rešavanje kosovskog problema?
Ivo Visković: Mislim da Rusija ima više različitih interesa. Prvenstveno to je želja da se Srbija, ako je ikako moguće, što dulje zadrži van zapadnih integracija, pre svega NATO saveza. Rusi su voljni da prihvate članstvo Srbije u Evropskoj uniji računajući da bi na taj način unutar Unije imali zemlju koja može da ih razume i koja poštuje njene interese za razliku od većine ostalih članica Evropske unije koje su poslednjih godina dosta konfrontirane sa Rusijom po nizu pitanja, prvenstveno po pitanju ljudskih prava. Pored toga, Rusija ima dosta jake ekonomske interese na ovom području, pa joj nije svejedno da li će se kosovsko pitanje rešiti. Jer, kada se reši, Srbiji više neće biti toliko potrebna ruska podrška što Rusiji, naravno, ne odgovara. Jer dokle god su nam potrebni mi ćemo im davati različite ustupke - bilo ekonomske, bilo političke, i konačno, Rusija sebe i dalje smatra supersilom - da li je to realno ili ne drugo je pitanje, ali oni sebe tako vide - i ne želi da bude isključena iz rešavanja međunarodnih pitanja. Biti sa strane, biti izvan rešavanja znači praktično dobiti ulogu drugorazrednog činioca. A to Rusija neće sebi da dozvoli što zbog prestiža, što zbog sujete, što zbog vlastitog samopoštovanja.
Kavgadžija
Enver Hasani: Mislim da Rusija - ne samo kad je u pitanju Kosovo nego u drugim međunarodnim pitanjama - igra ulogu kavgadžije. Ona traži kavgu, ali samo do određene mere jer nema snage da ugrozi područja koja su u sferi zapadnog interesa. A Kosovo i Zapadni Balkan su apsolutno deo političkog i vojnog interesa Zapada. Zbog toga Rusija propagandom, podstrekavanjem, podmićivanjem i ostalim soft power sredstvima pokušava da preko Srbije bude prisutna u ovom delu Evrope koji je, kao što sam rekao, interesna sfera Zapada. To je pokušaj bivše supersile, u kojoj dominira imperijalni mentalitet i koju progoni nekadašnja slava, da očuva vlastito dostojanstvo. To je slučaj i sa Erdoganovom Turskom. Međutim, kada je u pitanju Kosovo, ruska uloga je ograničena. Ukoliko ostale evropske zemlje u skoroj budućnosti priznaju Kosovo, to će morati i da sledi i Srbija. Smanjiće se manevarski prostor Srbije koja pokušava da uz pomoć Rusije i Kine odlaže rešenje kako bi dobila na vremenu nadajući se da će se situaciji u svetu promeniti i postati povoljnija za geostrateške ciljeve srpske politike.
Omer Karabeg: Vučić pominje da treba voditi računa i o stavovima Kine. Ima li Kina interes da se kao velika sila uključi u rešavanje kosovskog problema?
Ivo Visković: Kina ima interes, ali je dovoljno vešta da se o tome previše javno ne izjašnjava. Kina to radi u diplomatskim i političkim kontaktima na visokom nivou. Radi to i tamo gde je potrebno, pre svega u Ujedinjenim nacijama, ali bez mnogo halabuke. Kina ne drži vatrene govore u Ujedinjenim nacijama. Kad je riječ o Srbiji, oni se trude da spreče da se u Ujedinjenim nacijama pod zapadnim pritiskom usvoje rešenja koja ne odgovaraju Srbiji. Jer Srbija ima ugled u Kini. Ima ga i kao naslednica bivše Jugoslavije pošto je Jugoslavija bila zemlja koja nije priznavala Tajvan što je Kini bilo itekako važno i oni to jako cene. S druge strane, Kina ima sve više ekonomskih interesa u Srbiji. Kinezi su dobili nekoliko značajnih projekata, kupili su neke značajne firme i postali su značajan ekonomski činilac u Srbiji. To se zove strategije ostrva koju je Kina primenjivala i u Africi. Zauzmeš poziciju u jednoj zemlji i odatle širiš uticaj na susedne zemlje. Bilo bi im dragoceno kada bi to mogli postići i u Evropi. U tome vide značaj Srbije kao neke vrste mostobrana za prodiranje u Evropu - ekonomski, pa onda posredno i politički, mada Kina nije toliko politički koliko ekonomski zainteresovana za Srbiju i Evropu.
Enver Hasani: Spoljna politika Kine se oličava u strategiji Pojas i put. To u suštini nije imperijalna politika. To je politika plasmana vlastitih proizvoda na strana tržišta da bi se ostvario profit kako bi Kina nahranila više od pedeset procenata svog ruralnog stanovništva i amortizirala unutrašnje socijalne i etničke sukobe.
Savet bezbednosti
Omer Karabeg: Ruski predsednik Putin kaže, a to ponavlja i ambasador Rusije u Srbiji Bocan Harčenko, da svaki sporazum o Kosovu mora da odobri Savet bezbednosti? Da li je to tako?
Ivo Visković: Ima osnova za takav stav mada mislim da se teško može reći da je to apsolutno neophodno i da se ne može naći drugačije rešenje. Inače, s obzirom da su Ujedinjene nacije pokrenule rešavanje kosovskog problema, sve je formalno išlo preko Ujedinjenih nacija i preko Saveta bezbednosti. Konačno, i čuvena Rezolucija 1244, na koju se svi pozivaju, potekla je iz Saveta bezbednosti, pa bi bilo logično da se tu nađe i rešenje. Ono što Rusiji najviše ide u prilog je što se u suštini u ovom trenutku ne radi o formalnom priznanju Kosova. Ta čuvena formulacija “međusobno priznanje” prosto je smešna. Jer za Srbiju to ne znači ništa. Srbija ima međunarodno priznanje, ona je ne samo priznata nego je članica svih međunarodnih organizacija osim svetske trgovinske organizacije, ali i to će verovatno biti brzo rešeno. Srbiji to priznanje nije potrebno.
Za razliku od Srbije, Kosovu - koje je priznao veliki broj zemalja, preko stotinu - potrebno je da postane član međunarodnih organizacija. To se u ogromnom broju slučajevima ne može postići bez članstva u Ujedinjenim nacijama. A za to članstvo potrebna je saglasnost i Rusije i Kine s obzirom da te dve velike sile, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti, to mogu onemogućiti. Sve se svodi na to da li će se dostići takav nivo sporazuma koji će omogućiti da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije. U tom pogledu Rusija i Kina imaju čak i određenu slobodu u odnosu na Srbiju. Oni su, istina, rekli da ne žele biti veći Srbi od Srba i da neće raditi ono što sama Srbija ne radi. Ali, ako bi se nastavilo pogoršanje odnosa između Zapada i Rusije, mislim da bi se veto mogao koristiti kao jedno od oružja suprodstavljanja Zapadu pošto bez njihove saglasnosti nije moguće da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija.
Enver Hasani: Što se tiče Kine, prilično sam siguran da njena spoljna politika nije toliko odbojna prema Zapadu kao što je ruska. Očekujem da bi Kina, kad je reč o Kosovu, apstinirala kao što je to nekoliko puta činila kada su takve stvari bile u pitanju. Što se tiče Rusije, čisto sumnjam da bi ona kočila članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama ukoliko Kosovo i Srbija nađu rešenje, odnosno ukoliko se međusobno priznaju. S druge strane, trenutno u svetu ima puno žarišta gde Zapad toleriše Rusiju. Pomenuo bih samo Armeniju i Siriju. Mislim da postoje mogućnosti da Zapad kompenzira Rusiju u slučaju da Srbija i Kosovo nađu zajednički jezik.
Ruski i kineski veto
Omer Karabeg: Da li bi Rusija, teorijski sad govorimo, mogla svojim vetom da spreči svaki sporazum koji joj se ne sviđa, čak i ako se dogovore Priština i Beograd? Pošto Rusija kaže da se zalaže za celovitost Srbije, ona bi mogla da stavi veto na svaki sporazum koji ne podrazumeva da je Kosovo u sastavu Srbije.
Ivo Visković: To su hipotetičke situacije. Moguća su raznorazna rešenja i u zavisnosti od tih rešenja moguć je različit stav Rusije. Teško je o tome špekulisati, neka rešenja su više verovatna, druga manje, ali, nažalost, na Balkanu se ništa ne može isključiti. Moja omiljena floskula je takozvani Kacov zakon, to je jedna šala koja sjajno odražava stanje u ovom regionu. Taj izmišljeni zakon kaže: političari i narodi na Balkanju teže da se ponašaju racionalno nakon što iscrpe sve ostale mogućnosti. I to je nešto čega se treba pribojavati. Kod nas nije baš popularan racionalni pristup. Više su prisutni emotivni i slični argumenti, pa nije nemoguće očekivati raznorazna iznenađenja i obrte. U takvoj situaciji nezahvalno je špekulisati šta bi Rusija uradila. Mogla bi se uzeti u obzir i pretpostavka da se Rusija ne bi složila sa onim što je prihvatila Srbija mada je ona najmanje moguća. Mislim da Rusiji u osnovi odgovara ono s čime se Srbija složi i ona se tome ne bi suprodstavila ukoliko to nije u okviru nekakvog šireg odnosa sa Zapadom gde bi se radilo o nekoj vrsti teranja inata.
Enver Hasani: Slažem se profesorom Viskovićem. Do toga bi moglo da dođe jedino ukoliko Rusija i Zapad imaju neki veliki problem negde drugde u svetu - neku svađu, pa bi to bio očajnički pokušaj Rusije da prkosi Zapadu. Inače, Rusi ne bi imali nikakvog razloga da to spreče ukoliko bi se Kosovo i Srbija dogovorili o međusobnom priznanju.
Omer Karabeg: Kako bi se Kina ponašala, kada bi se Beograd i Priština dogovorili? Mislite li da bi ona automatski to prihvatila i ne bi pravila nikakve probleme u Savetu bezbednosti?
Ivo Visković: Mislim da bi se oni ponašali racionalnije. Kina nije sklona tome da tera inat. Oni su uvek koncentrisani na svoj sopstveni interes. Ako njihov interes time ne bi bio ugrožen, oni bi se verovatno suzdržali od glasanja ili bi u nekoj varijanti glasali - za. Kina izuzetno retko ulaže veto - samo onda kada to direktno tangira njene suštinske interese i interese njenih saveznika i njoj bliskih zemalja. Tako da mislim da bi oni prihvatili ono o čemu se dogovore Beograd i Priština.
Enver Hasani: Siguran sam da Kinezi ne bi stavili veto. Ali ne bi glasali ni - za zbog njihovih unutrašnjih razloga. Jer to bi imalo implikacije za Ujgure i deo zapadne Kine koji traži secesiju.
Omer Karabeg: Rusija kaže da osnov za rešavanje problema Kosova treba da bude Rezolucija Saveta bezbednosti 1244. Šta to praktično znači?
Ivo Visković: Nisam siguran da je to jedini mogući osnov za rešenje kosovskog problema. Kada pažljivo iščitate tu rezoluciju, ona nije baš toliko povoljna za Srbiju kao što se kod nas misli. Tačno je da u preambuli piše da će se poštivati teritorijalni integritet tadašnje Savezne Republike Jugoslavije a danas Srbije kao naslednice SR Jugoslavije. To je zaista u našu korist. Ali u normativnom delu teksta ima dosta stavova koji su za Srbiju itekako nepovoljni. Mislim da se Rusija zalaže za tu rezoluciju zbog ideje o suštinskoj autonomiji za Kosovo kao prelaznom rešenju. Međutim, to se danas može smatrati prevaziđenim jer je praksa otišla mnogo dalje od toga. Naravno, mi se možemo pozivati na to, govoriti o kršenje Rezolucije i tražiti da se praksa usaglasi sa Rezolucijom, ali vreme je učinilo svoje i realna situacija otišla je mnogo dalje od onoga što je bilo predviđeno u toj rezoluciji.
Enver Hasani: To pitanje je rešeno. Na Rezoluciju 1244 u svetu se pozivaju samo Rusi i niko drugi. Jer nakon savetovanog mišljenja Međunarodnog suda pravde koje je podrobno obrazložilo status te rezolucije i Deklaracije o nezavisnosti Kosova - sve je jasno. To je završeno i sa Ahtisarijevom planom. Rezolucija 1244 pripada istoriji.
Omer Karabeg: Da li bi Rusija mogla da kosovski problem koristi kao predmet trgovine sa Zapadom? Pa da kaže da će prihvatiti rešenje za koje se zalaže Zapad pod uslovom da dobije značajne ustupke na drugoj strani?
Ivo Visković: Mislite oko Krima ili tako nešto.
Omer Karabeg: Da.
Ivo Visković: Teoretski je to moguće, ali mislim da u ovom trenutku nije realno. Ta vrsta trgovine bila bi krajnje neprincipijelna. Nanela bi štetu ugledu i jednih i drugih u međunarodnim odnosima, mada velike sile prvenstveno ne razmišljaju o svom ugledu već o svojim interesima. To bi značilo ogromnu promenu u međunarodnim odnosima u celini. Jer ako bi se mogli sporazumeti oko toga, onda bi se trgovinom moglo naći rešenje za niz drugih pitanja. Mislim da bi ta trgovina bila suviše komplikovana jer nije baš tako jednostavno rešiti problem odnosa trećih zemalja dogovorom iza njihovih leđa. Postoji jedna izreka koju je jednom citirao predsednik Gane Kvame Nkrumah u vreme Pokreta nesvrstanih koja glasi: kad se slonovi tuku trava strada, ali kada vode ljubav načisto je unište. Kada bi dva velika slona zaista počela da se ljubakaju, sigurno bi stradali mali. Ali na sreću malih, oni su još uvek u takvim odnosima da sporazumevanje na račun malih u ovom trenutku nije realno.
Enver Hasani: Isključujem tu mogućnost jer se ne može trgovati kad je reč vitalnim strateškim interesima Zapada i evroatlantskoj sferi bezbednosti. Zna se ko ima više uticaja u kom delu sveta.
Velike sile
Omer Karabeg: U poslednje vreme jako se zaoštravaju odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije s jedne i Rusije i Kine s druge strane. Da li se to može odraziti na ponašanje Rusije i Kine prema kosovskom problem?
Ivo Visković: Sigurno da može. Naravno da u svakoj konfrontaciji sa Zapadom Rusija i Kina koriste kosovski problem kao vid pritiska na Zapad, odnosno kao jedno od područja gde se sa Zapadom treba i može konfrontirati. Važno je naglasiti da se u ovom trenutku Zapad sukobljava sa Rusijom na pitanjima ljudskih prava u toj zemlji, a ne toliko na međunarodnim pitanjima. Mada ima i toga, ali Zapad je pre svega usmeren na unutrašnje stanje u Rusiji. Ta situacija će verovatno duže potrajati jer Rusija očito nema nameru da popusti, a i ni pritisci Zapada nisu toliko moćni i toliko jaki da bi im se Rusija povinovala.
Kina je drugačiji slučaj. Kina se objektivno pojavljuje kao glavni rival SAD. Ono što je tokom Hladnog rata bio rivalitet između Rusije i SAD, odnosno istočnog i zapadnog bloka, sada je odnos SAD i Kine. To se, koliko ja mogu proceniti, na sreću neće razvijati onako konfliktno i teško kao što je to bilo u vreme Hladnoga rata, ali svakodnevno narasta napetost i svakodnevno se vodi borba za prestiž i dominaciju. I konačno u pitanju je i velika ekonomska bitka za dominaciju na svetskom tržištu, gde Kina ima itekako jake pozicije. A spremnost koju je Kina iskazala, naročito na poslednjem partijskom kongresu, da jača vojnu komponentu moći ukazuje na to da se ona sprema za dosta jaku konfrontaciju sa Zapadom. U takvoj situaciji Kina će na Zapadu tražiti zemlje koje, ako joj nisu saveznici, onda bar da nisu protiv nje. U tom pogledu Kina ima interes za Srbiju i za sve zemlje gde je njen uticaj koliko-toliko prisutan.
Enver Hasani: Mislim da zaoštravanje odnosa između Zapada i Rusije i Kine jača poziciju Kosova u pregovorima sa Srbijom i slabi poziciju Srbije. Kao što sam već rekao, za Kinu je primarno pitanje tržišta i ona ima probleme sa Zapadom pre svega što se tiče biznisa. Ne verujem da to može da dovede do vojnih konfrontacija. Kina nema snagu da vojno deluje van svoje interesne sfere. To isto se odnosi i na Rusiju. Međutim, Rusija je tradicionalno prisutna u zemljama Srednjeg istoka i Centralne Azije gde manje-više igra ulogu malog moćnika. Zbog toga se Zapad fokusira na unutrašnje probleme Rusije da bi sprečio njene pokušaje obnavljanja interesa nekadašnje sovjetske imperije.
Omer Karabeg: U zaključku, koliki uticaj Rusija i Kina, kao velike sile, mogu imati na rešavanje kosovskog problema?
Ivo Visković: Zavisno od razvoja situacije. U nekim varijantama mogu imati nešto više, u drugim malo manje. Ali mislim da njihov uticaj ipak neće biti suštinski. Bitno će biti kako će se postaviti SAD i Evropska unija u pogledu nalaženja kompromisnoga rešenja. Jer ako se u dužem periodu ne ponudi kompromisno rešenje, Rusija i Kina mogu dobiti značajniju ulogu nego što je imaju danas. Međutim, ako se krene putem nalaženja kompromisa - da svako mora nešto da dobije i nešto da izgubi - onda će njihova uloga biti mnogo manja ili potpuno zanemarljiva.
Enver Hasani: Mislim da Rusija i Kina ne mogu imati značajniji uticaj jer je problem Kosova, kao što sam već rekao, u sferi interesa evroatlantskih političkih i vojnih struktura. Srbija se jasno opredelila za evropski put i to će imati cenu za Srbiju u smislu konačnog priznanja Kosova kao nezavisne i suverene države. I zemlje Evrope, koje još nisu priznale Kosovo, pre ili kasnije će se opredeliti za puno priznanje. Tako da će Kina i Rusija morati da prihvate realnost. Na kraju krajeva, i međunarodno pravo kaže da, kad se dve strane dogovore, treće strane nemaju nikakvo pravo da u nedogled koče taj dogovor.
Facebook Forum