Dostupni linkovi

Fabrizi: 3.2 milijarde doza vakcina za EU, Zapadni Balkan i druge zemlje


Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrizi, Valjevo, 24. septembar 2020.
Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrizi, Valjevo, 24. septembar 2020.

Solidarnost je ključna u borbi protiv pandemije korona virusa, poručio je Sem Fabrizi (Sem Fabrici), ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji, na panelu Javno zdravlje i poverenje javnosti.

Zato je bitno, kako je naveo, da EU i partneri iz Svetske zdravstvene organizacije, Globalne alijanse za vakcine i Ujedinjenih nacija u borbi protiv pandemije oblikuju odgovor na ovu globalnu zdravstvenu krizu, naročito kroz vakcinaciju.

„Zato smo pomogli našim partnerima na Zapadnom Balkanu. Prošle godine smo hitno dali 15 miliona evra kao pomoć Srbiji za nabavku opreme i materijala. Sada je na Briselu da obezbedi kroz COVAX program vakcine za sve zemlje, a sada i u saradnji sa novom administracijom Sjedinjenih država“, rekao je Fabrici.

Kada su vakcine u pitanju, Fabrici je naveo da je EU obezbedio 3.2 milijarde doza vakcina kako za zemlje članice, tako i za one zemlje koje nisu deo Unije, kao što su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija.

„U isto vreme, Evropska komisija obezbedila je 70 miliona evra pomoći u nabavci dovoljnog broja vakcina za Zapadni Balkan, od čega će veliki deo dobiti upravo Srbija“, istakao je Sem Fabrici.

Stav Evropske unije je, naveo je on, da je moguće da se 70 odsto stanovnika ove zajednice vakciniše, i pored problema sa nabavkom, što bi omogućilo da svi budu sigurni.

Od tri dostupne vakcine u Srbiji, samo vakcina Pfizer/BioNTech ima dozvolu Evropske medicinske agencije i Svetske zdravstvene organizacije. Srbija je u januaru započela masovnu vakcinaciju kineskom vakcinom Sinopharm, a takođe koristi i rusku Sputnjik V vakcinu u imunizaciji građana.

Marko Kavaleri, šef Odeljenja za zdravstvene postupke i strategije vakcinacije iz Evropske medicinske agencije (EMA), govoreći o vakcinama koje mogu dobiti dozvolu te Agencije najavio je da će u toku marta Johnson&Johnson dobiti dozvolu, zatim i NOVAVAX, kao i CureVac.

„Očekujemo da vidimo kakav će biti raspored kada je ruska Sputnjik V vakcina u pitanju, ali očekujemo i to ubrzo“, naveo je Kavaleri.

Kineska Sinopharm vakcina nije se prijavila za dobijanje dozvole u EU, ali je Mađarska nabavila kao jedina zemlja članica Unije ovu vakcinu. U Srbiju je stigao u sredu, 10. februara, novi kontigent od pola miliona doza ove kineske vakcine. Prethodno je u tu državu stiglo milion doza.

Kavaleri je istakao da je EMA otvorena za sve vakcine, ali je potrebno da te vakcine poštuju standarde koje je EU odredila. Ipak, navodi da je rano govoriti o tome da li će onima koji su primili kinesku vakcinu biti dozvoljeno da putuju u zemlje EU.

„Teško je reći jer još uvek ne znamo koliko su vakcine potencijalno efikasne, ali na vlastima u svakoj od članica je da dozvoli ili ne ulaz onima koji su se vakcinisali Sinofarm vakcinom. Naravno, ako nas budu pitali šta mislimo o tome – moramo imati podatke“, istakao je šef Odeljenja za zdravstvene postupke i strategije vakcinacije EMA.

Ferenc Vicko, državni sekretar pri Ministarstvu zdravlja Srbije je istakao da je Srbija ponudila svojim građanima tri vakcine, da se oko milion ljudi prijavilo za vakcinaciju, da je 600.000 dobilo prvu dozu od čega 200.000 je i revakcinisano.

„Daleko smo od imuniteta krda, ali se možemo nadati da će mogućnost infekcije biti manja. Ipak, činjenice kažu da moramo da se čuvamo jer imamo 2.000 novozaraženih u ovom trenutku. Kada 80 odsto bude vakcinisano, možemo reći i da je ostalih 20 odsto sigurno“, istakao je Vicko.

On se osvrnuo, kao i ostali panelisti, na solidarnost i podsetio da se očekuje pomoć u vakcinama Severnoj Makedoniji koja je ipak odložena iako je najavljeno da će predaja paketa od 200.000 vakcina biti 11. februara.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), rekao je da ne postoje odgovori zašto se doniraju vakcine susednim zemljama, ako je problem sa brojem vakcinisanih u Srbiji, iako je taj potez okarakterisao kao pozitivan.

„Solidarnost je jedan od ključnih vrednosti koje definišu Evropsku uniju kao zajednicu država i to se očekuje od zemlje kandidata. Ukoliko je to bio motiv Vlade u raspodeli vakcina u regionu, Brisel će to videti pozitivno, ali moramo znati da u međunarodnim odnosima nema emocija, već postoje interesi. To opšte mesto može da se tumači kao pretenzije Srbije na region, sa jakim predsednikom i institucijama koje bez obzira na kritike u vezi sa funkcionisanjem institucija i vladavine prava“, naveo je Majstorović.

Realpolitika, politika jačanja uticaja u regionu koji je ključan i za stabilnost EU, naveo je predsednik CEP-a, vode ka prelamanju interesa. Iskoristio je priliku da aktuelnu Vladu opomene kada je u pitanju politika koju sprovodi.

„Vlada treba da definiše kojim pravcem želi da ide, da definišu kako vide zdravstveni sistem u globalnom – da li je to evropskog ili nekog drugog zdravstvenog sistema. Nalazimo se na jednoj od prekretnica, koje smo u prošlosti uspevali da promašimo i krenemo drugim putem. Saradnja u regionu je bliska sa evropskim integracijama. Siguran sam, ipak, da ćemo videti koji su interesi iza svega ovoga u bliskoj budućnosti“, zaključio je Majstorović.

Prvih 4.700 doza vakcina američko-nemačkog proizvođača Pfizer/BioNTech stigle su u Srbiju 22. decembra 2020. godine. Pretposlednjeg dana 2020. godine stiglo je 2.400 doza ruske vakcine Sputnik V, dok je milion doza vakcine kineskog Sinofarma stiglo 16. januara.

Pola miliona doza kineske vakcine stiglo je 10. februara, a do kraja marta očekuje se i isporuka određenog broja doza Astrazenek avakcine kroz COVAX sistem u Srbiju.

U poslednja 24 časa, potvrđeno je 2.000 novoobolelih od korona virusa u Srbiji, dok je 15 ljudi umrlo.

XS
SM
MD
LG