Srbija je u pregovorima sa ruskim Institutom Gamaleja u vezi dodatnih količina vakcina Sputnjik V, saopštila je premijerka Ana Brnabić koja u utorak (10. februar) sastala sa češkim premijerom Andrejem Babišem koji je doputovao u posetu Beogradu.
Brnabić je takođe navela da Beograd razgovara i o nabavci nove vakcine Sputnjik lajt, koja, kako je najavljeno, ne zahteva revakcinaciju.
Na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Babišem, održanoj u Palati Srbija, na pitanje čeških novinara kakvo je iskustvo Srbije sa ruskim vakcinama, odgovrila je time što je iznela da je njena Vlada takođe i u pregovorima sa partnerima iz Rusije o proizvodnji vakcine Sputnjik V na institutu Torlak u Beogradu.
Brnabić je najavila da će u četvrtak, 11. februara u Beograd stići delegacija iz Rusije, kako bi se nastavili razgovori oko proizvodnje ruske vakcine u Srbiji.
Kako je rekla, u utorak, 9. februara u Srbiju je stigla isporuka dodatnih 50.000 vakcina Sputnjik V, dodajući da se ta vakcina razlikuje od drugih po tome što su različite vakcina i revakcina.
“Sve ljude koje znam, a znam ih dosta koji su primili Sputnjik vakcinu, nisu imali nikakve efekte. Tako da očekujem da ćemo dobiti što pre veliki deo od dva miliona vakcina koje smo poručili. Nadamo se da ćemo biti jedna od zemalja koja će proizvoditi jednu od vakcina protiv korona virusa”, rekla je ona.
Dodala je da Srbija ima iskustvo sa tri vakcine u zemlji, a to su Fajzer-Biontek, Sputnjik i Sinofarm, te da su se do sada sve ti pokazale kao bezbedne i efikasne.
Brnabić: Protokol za lečenje kovida menjan do sada 10 puta
Brnabić je takođe saopštila da su tokom Babiševe posete srpska i češka ekspertska delegacija razgovarale o sistemu za prijavljivanje eUprave za masovnu vakcinaciju, kao i o utvrđivanju prioriteta u okviru masovne vakcinacije.
“Mi smo do sada deset puta menjali protokol za lečenje zaraženih virusom korona”, kazala je Brnabić i navela da je upravo u toku deseta revizija načina lečenja, te da smatra da baš zbog tog čestog prilagođavanja lečenja, kao i zbog velike hospitalizacije pacijenata Srbija beleži uspeh u borbi protiv korona virusa.
Babiš: Želimo da osiguramo doze ruske vakcine čim ih EU odobri
Češki premijer Babiš ukazao je da je poznato da je EU pozvala proizvođača Sputnjik V vakcine da se registruje kod Evropske agencije za lekove (EMA), a pozive su uputili i nemačka kancelarka Angela Merkel i austrijski kancelar Sebastijan Kurc zbog nedostatka vakcina u EU.
Dodao je da ima zemalja koje nastoje da ovu vakcinu dobiju direktno, jer nije sigurno da li je ruska kompanija zatražila odobrenje od EMA.
“Za nas je važno da dobijemo što više bezbednih vakcina, jer postoje problemi sa isporukama naručenih vakcina. Kompanija Moderna je saopštila juče da će nam isporučiti za 50 odsto manje vakcina od naručenih. Češka je do sada naručila 8,4 miliona vakcina, a nema nikakve garancije da će biti ispoštovane isporuke po dogovorenim količinama i mesecima”, rekao je premijer Češke.
“U Češkoj nije dobra situacija i jedino rešenje je vakcinacija. Zato nastojimo da dobijemo što više informacija o drugim vakcinama koje do sada nisu odobrene”, rekao je Babiš objasnivši da je cilj da Češka bude spremna i u mogućnosti, kada EMA odobri, da što pre dobije količine koje su joj potrebne.
Prema pisanju agencije Reuters od 5. februara, Babiš je prilikom posete Mađarskoj rekao “da bi Češka mogla razmotriti upotrebu vakcina koje još nisu registrovane u EU radi ubrzavanja imunizacije stanovništva”, budući da je Mađarska do sada jedina članica EU koja je odobrila hitnu upotrebu kineskih i ruskih vakcina.
Promena retorike pred put u Beograd
Međutim, pred sam odlazak u Srbiju, kako prenosi agencija Beta, Babiš je izjavio da Češka neće krenuti putem Mađarske da vakciniše svoje stanovništvo vakcinama protiv korone, kao što su ruska ili kineska, bez evropske registracije.
"Sigurno ćemo čekati na odobrenje", rekao je Babiš i dodao da bi Češka imala izvesnu prednost ako bi Državni institut za kontrolu lekova već imao dokumentaciju za rusku vakcinu dok se čeka na odobrenje Evropske agencije za lekove.
Sa češkim premijerom u Beograd je doputovao isti tim epidemiologa koji su pre pet dana bili u poseti Budimpešti.
"Srbija vakciniše naveliko. U proseku na broj stanovnika spada među najbolje na svetu tako da će nas interesovati njihova iskustva. Imaju iskustva sa vakcinama koje nisu bile odobrene u Evropskoj uniji. Interesovaće nas iskustva i sa primenom lekova sa antitelima koji mogu da spreče teško stanje", rekao je češki premijer.
Premijera Babiša, prema pisanju Bete, na putu prati i glavni zagovornik nabavke ruske vakcine Sputnjik V i bez evropskog odobrenja, bivši ministar zdravlja Češke Roman Primula.
Primula je prošle jeseni bio ministar nekoliko nedelja, a primoran je na ostavku nakon što je snimljen kako u restoranu u Pragu koji je morao da bude zatvoren, krši sanitarne mere koje je propisao.
Vlade zemalja Evropske unije suočene su sa kašnjenjima u isporuci vakcina a samim tim i sa vakcinacijom stanovništva, i zbog toga zaostaju za Sjedinjenim Državama i bivšom članicom EU Britanijom.
Mađarska je do sada jedina članica EU koja je odobrila hitnu upotrebu kineskih i ruskih vakcina. Ostale zemlje EU sledile su evropskog regulatora EMA, koji je do sada odobrio samo tri vakcine zapadnih kompanija.
Podrška Češke za otvaranje poglavlja
Premijer Češke je sa pres konferencije u Beogradu takođe ocenio da Srbija treba da postane deo šengenskog prostora pre učlanjenja u Evropsku uniju.
"Ilegalna migracija je veliki problem. Srbija je jedna od četiri zemlje koje po mom mišljenju zbog toga treba da bude deo šengenskog prostora. Šengenska problematika je možda važnija tema od proširenja EU u ovom momentu", rekao je Babiš i ocenio da se puno odugovlači sa proširenjem EU.
Brnabić je istakla da je Češka jedan od najvećih promotera politike proširenja EU kada je u pitanju Zapadni Balkan i dodala da je Češka već objavila platformu za njihovo predsedavanje EU 2022. u kojoj je jedan od prioriteta upravo proširenje.
Kako je navela, dobri odnosi se reflektuju u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, a 2020. godine trgovinska saradnja dve zemlje iznosila je 1,2 milijardi evra.
“Beležimo suficit, to govori o našoj saradnji, prisustvu čeških investitora”, kazala je Brnabić i u tom smislu navela da je jedna od najvećih investicija preuzimanje Telenora u iznosu od 2,8 milijardi evra.
