Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma Fanula Niaolin izjavila je da su nejasni kriterijumi provere finansijskog poslovanja neprofitnog sektora u Srbiji.
"Nisu nam jasni kriterijumi korišćeni u odabiru nevladinih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma", izjavila je Niaolin u razgovoru za Glas Amerike (VOA).
Niaolin se polovinom novembra prošle godine Vladi Srbije zvanično obratila povodom toga što je u julu 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija, od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje 37 organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.
Takav potez Uprave ocenjen je od UN-a kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
Na spisku Uprave za sprečavanje novca našli su se novinari, urednici i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom: KRIK, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), kao i direktor CINS-a Branko Čečen i direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.
Uprava se raspitivala i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udruženja NUNS i UNS.
Od nevladinih organizacija na meti Uprave nalaze se one organizacije čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti;: Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Vojvođanski građanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.
Ko je sve na listi Uprave za sprečavanje pranja novca?
Niaolin, profesorka sa Univerziteta u Minesoti specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, ukazuje da su vlasti Srbije uputile dug i temeljan odgovor koji, kako je kazala, pokazuje zainteresovanost povodom pisma koje im je uputila.
"Međutim, ostaje da diskutujemo o tome zbog čega su baš konkretne nevladine i neprofitne organizacije izdvojene iz mnoštva njih da bi bile proverene. Nadam se da ćemo o tome imati temeljne razgovore sa Vladom Srbije, kako bi nam objasnili svoje postupke. Zašto su baš nevladine organizacije koje se bave građanskim i političkim slobodama i njihovim očuvanjem izabrane u tom postupku provere", rekla je Niaolin za VOA.
U odgovoru na 25 stranica koje su dostavile vlasti Srbije, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba.
Niaolin upozorava da bi takve tendencije mogle da ugroze neprofitni sektor. Na to je, kako navodi, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci.
"Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite u koji spada i međunarodna zaštita ljudskih prava", rekla je Niaolin, ukazujući i da sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.
Ona je izrazila nadu da će vlada u Beogradu shvatiti da njena akcija, bilo namerna ili nenamerna, ima negativne posledice, kao i da je odgovornost vlade to da spreči.
Upitana šta bi moglo biti rešenje, Niaolin je rekla da je "odgovor na to pitanje je na vladama, a ne na specijalnom izvestiocu".
"Nadam se da je ono što ćemo videti reformisani proces na nacionalnom nivou, kao i potpun i transparentan angažman sa civilnim društvom. Kao i konkretan pravni lek za sve pojedince koji su oštećeni", rekla je.
Prema njenim rečima, države u vezi sa kojima postoji zabrinutost zbog mogućnosti kršenja ljudskih prava trebalo bi ta pitanja da reše što je pre moguće.
"U interesu Srbije je da razvija dobre odnose sa sopstvenim civilnim društvom... i da se razreše sve nedoumice zbog moguće nepravičnosti ili targetiranja usled primene mera za borbu protiv terorizma i pranje novca", kazala je Niaolin.
Ona je dodala da nije u interesu Srbije da bude sagledavana kao država koja cilja sektor civilnog društva i na neprimeren način krši ugovorne obaveze koje je preuzela.
