Specijalna izvestiteljka Ujedinjeniih nacija (UN) za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u borbi protiv terorizma, Fanula Niaolin, obratila se Vladi Srbije povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije određenog broja organizacija, udruženja i pojedinaca, prenosi Glas Amerike.
Uprava, koja radi pod okriljem Ministarstva finansija Srbije, je u julu 2020. od banaka tražila finansijske podatke 20 pojedinaca i 37 nevladinih organizacija ili udruženja, a takav potez Uprave, ocenjen je od strane UN-a kao vrsta pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
“Postoji snažna pretpostavka da vlade koje su posvećene demokratiji i inkluziji civilnog društva ne posežu i ne upuštaju se u zloupotrebu takvih zakona. Svedoci smo zloupotreba zakona protiv finansiranja terorizma širom sveta, ali je veliki izuzetak kada ih demokratska država upotrebljava na takav način”, kaže Fanula Niaolin u intervjuu za Glas Amerike objavljenom 13. novembra, navodeći da odgovor vlasti Srbije očekuje za 60 dana.
Upitana da li se na ovaj način može ograničiti sloboda izražavanja u Srbiji, Niaolin je rekla da je njeno obraćanje Srbiji “nedvosmisleno povezano sa tim”.
“Verujemo da je targetiranje nevladinog sektora i njegovih činilaca nedosledno primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. To znači da zakon čija je svrha da spreči finansiranje terorizma – treba da se primeni protiv osoba za koje se sumnja da su povezane sa terorizmom ili teroriste. Problem je kada države na taj način počnu da definišu aktere civilnog društva”, rekla je Niaolin, inače profesorka na Univerzitetu u Minesoti, specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava.
Ona je navela da se Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma može upotrebiti kao sredstvo zastrašivanja aktivista, te da “primena zakona na takav način otvara pitanje kršenja prava predstavnika civilnog sektora i ostalih na koje se primenjuje, te oni postaju predmet istraga i javnih kontroverzi”.
Niaolin je takođe navela da postupak nadležnih u Srbiji nije usklađen sa međunarodnim pravom, te da postoje i neke međunarodne norme koje regulišu obaveze država u toj oblasti.
“Postoji izvestan broj značajnih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima, koje je potpisala i Srbija, koji impliciraju na zloupotrebe ovog zakona. Recimo, član 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji štiti slobodu izražavanja, ili član 25 Ugovora koji štiti pravo na političku participaciju”, rekla je ona.
Specijalna izvestiteljka UN-a zaključila je da bi Srbija prvo trebala da sanira štetu nanetu organizacijama i pojedinicima koji su neprimereno targetirani, da sporni zakon preispita u parlamentu, i o koncu sarađuje sa Manival (MONEYVAL) i FATF (Međudržavno telo za kontrolu i sprečavanje pranja novca), telima koja se bore protiv finansiranja terorizma u Evropi i svetu, a koja bi vlastima Srbije pomogla i obezbedila da se takve zlupotrebe ne ponavljaju i rešavaju na najvišem nivou države, stoji u teksu Glasa Amerike.
Na potez Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma 11. novembra reagovao je i Visoki komesar UN za ljudska prava, koji je u saopštenju na zvaničnom sajtu naveo da “široka i proizvoljna upotreba Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, kojom se targetiraju organizacije civilnog društva, mediji i pojedinci, nije u skladu sa obavezama Srbije po međunarodnom pravu.
“Neopravdana upotreba ovog zakona rizikuje zastrašivanje aktera civilnog društva i branitelja ljudskih prava, ograničavajući njihov rad gušeći bilo kakvu kritiku na račun Vlade”, stajalo je u saopštenju.
Tim povodom reagovale su i Evropska unija (EU) i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Srbiji, a Ombdusman za zaštitu građana Srbije Zoran Pašalić najavio je 29. jula da će izvršiti kontrolu povodom informacije da je Uprava za spečavanje pranja novca napravila spisak novinara i udruženja i od banaka tražila uvid u njihove transakcije i da će javnosti saopštiti da li je kontrola urađena na osnovu zakona.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero potvrdila je istog dana da su briselske institucije zatražile dodatne informacije oko ovog pitanja od nadležnih organa.
