U Skupštinu Srbije stigao je predlog Vlade za promenu Ustava, čime je, nakon više odlaganja, još jednom započeta procedura izmene najvišeg zakonodavnog dokumenta u državi. Predloženo je da se u Ustavu izmene članovi koji se odnose na pravosuđe – preciznije, sudove i javna tužilaštva.
Na te promene Srbija se obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Zašto se menja Ustav?
Vlada Srbije predložila je da se promeni Ustav u odeljcima Sudovi i Javno tužilaštvo, od 142. do 165. člana. Takođe, pobrojani su i članovi iz drugih delova Ustava koji zahtevaju promenu, jer su u vezi sa odeljkom koji reguliše pravosuđe.
U predlogu Vlade Srbije samo je popisano koje članove bi trebalo promeniti i dato je obrazloženje zašto traže izmenu Ustava.
"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju predloga Vlade Srbije.
Dalje se navodi da se taj uticaj "koji može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa" ogleda kroz ustavne odredbe o izboru sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca i kroz odredbe o sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Sudije, prema sadašnjem Ustavu, donetom 2006. godine, biraju poslanici u Skupštini Srbije na prvi trogodišnji, tzv. probni mandat, a onda ih stručno telo – Visoki savet sudstva – bira na stalni mandat.
Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat (3 godine) biraju u parlamentu, nakon čega ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat.
Takvo rešenje je prilikom donošenja Ustava kritikovao deo stručne javnosti u Srbiji, ali i međunarodne institucije, poput Venecijanske komisije.
Venecijanska komisija predstavlja savetodavno telo Saveta Evrope (SE) i daje mišljenja u vezi sa ustavima i zakonima država članica SE. Mišljenja Venecijanske komisije formalno pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.
Takođe, Evropska unija na osnovu ocena Venecijanske komisije, između ostalog, određuje napredak država kandidata u reformi pravosuđa tokom pregovora o članstvu.
Šta se menja u Ustavu?
U mišljenju koje je Venecijanska komisija usvojila u martu 2007. godine, neposredno nakon što je Srbija dobila novi Ustav, iskazana je zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".
Zaključeno je da se "stvara ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo" i da će iz tog razloga biti neophodno da se izmene odredbe Ustava koje uređuju pravosuđe.
Prema važećem Ustavu, iako Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, biraju sudije, odnosno zamenike tužilaca, članove ta dva pravosudna organa neposredno ili posredno bira Narodna skupština.
"Sastav pravosudnih saveta je od ključnog značaja za garantovanje sudijske nezavisnosti, odnosno tužilačke samostalnosti, a prema važećem Ustavu on se može smatrati manjkavim i samo na prvi pogled pluralističkim, s obzirom na to da Narodna skupština, direktno ili indirektno, bira sve njihove članove", piše u obrazloženju Vlade Srbije zašto treba promeniti Ustav.
U obrazloženju predloga Vlade, koji je u Skupštinu stigao 4. decembra, opisuje se da bi "sistem odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca trebalo da bude nezavisan od političkog uticaja".
Takođe se ističe da bi "ulazak u pravosudni sistem treba da bude zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja, pravičnim procedurama odabira, otvoren za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentan iz ugla opšte javnosti".
"Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca bi trebalo da budu ojačani na način koji bi podrazumevao preuzimanje vodeće uloge u upravljanju pravosuđem", piše u predlogu Vlade.
Pored pomenutih izmena u poglavljima o sudstvu i tužilaštvu, Vlada je predložila i da se promene odredbe iz drugih poglavlja koje su povezane sa izborom na pravosudne funkcije – promenu člana 99. – Nadležnost Narodne skupštine, člana 105. – Način odlučivanja u Narodnoj skupštini i člana 172. – Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.
U predlogu je zatraženo i da se promeni član 4. Ustava, kojim uređenje vlasti počiva na podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos tri grane vlasti se zasniva "na ravnoteži i međusobnoj kontroli".
"Dosledno shvaćeno, ovo bi značilo da zakonodavna i izvršna vlast imaju mogućnost da kontrolišu sudske odluke, što je nespojivo sa nezavisnošću i samostalnošću sudske vlasti i što bi jednostavno urušilo ceo sistem podele vlasti u Srbiji", piše u obrazloženju Vlade.
Da bi se sprečilo takvo tumačenje, traži se da član 4. Ustava bude izmenjen tako "da uvaži da se odnos između tri vlasti zasniva na uzajamnom proveravanju, odnosno ograničavanju, a ne kontroli".
Kritike dela stručne javnosti
Međutim, i dalje je nepoznanica kako će konačno izgledati ustavni amandmani.
Ministarstvo pravde je u prošlom sazivu Vlade, tokom 2018. godine, izradilo Nacrt ustavnih amandmana. Kako je tada saopšteno, taj nacrt bi trebalo da posluži kao osnov skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Odbor je, prema propisima, zadužen za izradu amandmana kad se uđe u proceduru promene Ustava.
Sa druge strane, deo struke je kritikovao taj dokument ministarstva. Oni su prekinuli učešće na konsultacijama i javnim raspravama za izradu Nacrta, uz mišljenje da su amandmani koje je objavilo Ministarstvo neprihvatljivi, jer prema njihovim rečima, omogućavaju jači pritisak na pravosuđe.
Ministarstvo pravde Srbije je u oktobru 2020. godine, u pisanoj izjavi za RSE, napomenulo da su 2018. godine izradili amandmane iz oblasti pravosuđa, u cilju "daljeg osnaživanja vladavine prava i usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama i standardima" i istakli su da je predložene amandmane pozitivno ocenila Venecijanska komisija.
Međutim, u izveštaju Grupe država protiv korupcije (GRECO), objavljenom u novembru 2020. godine, navodi se da je to telo Saveta Evrope veoma zabrinuto zbog prilično naelektrisane atmosfere u kojoj se odvija proces konsultacija o ustavnim amandmanima.
U izveštaju GRECO su podsetili da su se iz rasprave povukle razne nevladine organizacije koje su kritikovale Nacrt, uključujući pojedina udruženja sudija i tužilaca. Izrazili su zabrinutost jer je i Konsultativno veće evropskih sudija uputilo kritike na neke aspekte nacrta amandmana na Ustav Srbije.
"S obzirom na važnost pravosudnih reformi, GRECO nastavlja da ohrabruje srpske vlasti da ne štede napore kako bi osigurale da ti ustavni amandmani imaju najširu moguću podršku i da su u skladu sa preporukama GRECO, naročito u pogledu sastava Visokog saveta sudstva", navodi se u izveštaju.
Zašto je odlagana promena Ustava?
Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji (EU) i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23.
Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, sa EU otvorila u julu 2016. godine.
Akcioni plan je prvo predviđao promenu Ustava Srbije u 2017. godini, da bi zatim ti rokovi bili pomerani više puta.
Da napredak u reformi pravosuđa nije ostvaren, uz podsećanje da je promena Ustava u oblasti pravosuđa odložena zbog parlamentarnih izbora održanih u junu 2020. godine, konstatovala je Evropska komisija (EK) u godišnjem izveštaju o napretku Srbije objavljenom u oktobru.
"Opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava", piše u poslednjem godišnjem izveštaju EK.
Promenu Ustava, kao jedan od zadataka nove vlade, pomenula je premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu. Brnabić je 28. oktobra u obraćanju poslanicima rekla da je zadatak nove Vlade da ubrza pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
"Prvi korak ka tome jeste promena Ustava u delu pravosuđa", izjavila je tada premijerka, navodeći da je to neophodan korak u "daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima".
Akcionim planom Vlade Srbije za Poglavlje 23, revidiranim u julu 2020. godine, rok za promenu Ustava je kraj 2021. godine.
Ko menja Ustav?
Promena Ustava ima dve faze. Prvo, u Skupštinu se upućuje predlog da se izmeni Ustav. Predlog mogu da upute Vlada Srbije, predsednik države, najmanje 150.000 birača ili najmanje jedna trećina od ukupno 250 poslanika u parlamentu.
Nakon toga, Skupština glasa o predlogu da se Ustav promeni. Da bi predlog bio usvojen potrebna je dvotrećinska većina glasova u parlamentu.
Po usvajanju predloga, počinje druga faza - pristupa se izradi akta o promeni Ustava i za to je zadužen skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Kada konkretan predlog ustavnih izmena (ustavni amandmani) bude sačinjen, organizuju se javna slušanja. Nakon javnih slušanja, predlog ustavnih izmena se usaglašava sa eventualnim primedbama koje su upućene.
Nacrt ustavnih amandmana se nakon toga šalje Venecijanskoj komisiji na ocenu i odobravanje.
Ustavni amandmani se potom stavljaju na glasanje u Skupštini i za njihovo usvajanje je potrebna dvotrećinska većina. Skupština može odlučiti da i građani potvrde izmene Ustava na republičkom referendumu.
Propisano je kad je Skupština dužna da akt o promeni Ustava stavi na referendum. To je obavezno "ako se promena odnosi na preambulu, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava".
Da li se menja preambula?
Predlogom Vlade koji je stigao u Skupštinu nije predviđena promena preambule Ustava Srbije.
Preambula, u kojoj piše da je Kosovo "sastavni deo" Srbije, predstavlja "uvod" u Ustav kojeg su građani Srbije izglasali na referendumu u oktobru 2006. godine.
Kako je navedeno u preambuli, Ustav je donet "polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima".
Promenu preambule, prema važećem Ustavu, moraju da potvrde građani Srbije na referendumu.
Facebook Forum