Deklaracija o zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana, ohrabrujuća je za privredu Crne Gore ali samo u slučaju da bude primjenjena u praksi, kako bi se ukinule dosadašnje barijere za privrednu saradnju među zemljama regiona.
To ocjenjuje crnogorski privrednik iz Bara Goran Đurović, komentarišući zaključke sa regionalnog Samita u Sofiji.
“Deklaracija ohrabruje i nešto je što je očekivanje privrede Crne Gore. Da li će Deklaracija biti mrtvo slovo na papiru ili će se stvarno sprovesti u djelo zavisi od politike, političara i nove Vlade koja ima zadatak da to sprovede do kraja. Imali smo situaciju da je spora cirkulacija saobraćaja i transporta, između zemalja koje su potpisale Deklaraciju, što automatski pravi ogromne gubitke privredi regiona“, kaže Goran Đurović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Pojedinačne kompanije iz zemalja regiona teško mogu da konkurišu kompanijama zapadne Evrope, ali udruživanjem će doći i do ozdravljenja ekonomija zemalja Zapadnog Balkana smatra privrednik Đurović.
Zapadnobalkanska šestorka je u Sofiji (10.11) u okviru Samita Berlinskog procesa potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana.
Deklaracija podrazumijeva jačanje ekonomske saradnje u regionu razvijanjem zajedničkog regionalnog tržišta, zasnovanog na pravilima i standardima EU, kako bi se povećala atraktivnost i konkurentnost regiona i doveli ga bliže tržištu Unije.
Opasnost pretvaranja u 'evropsku čekaonicu'
Deklaracija lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom regionalnom tržištu u suštini je dobar i sveobuhvatan plan, i sadrži mnogo stvari od kojih će korist imati pojedinci i privreda, ocjenjuje za RSE profesorica na Ekonomskom fakultetu Gordana Đurović.
„Tu je nastavak priče o besplatnom romingu, privlačenje investicija i smanjenje barijera za trgovinu. Tu je i kretanje kadra, priznavanje diploma, kao i mogućnost pravljenja brzih koridora kao što je bilo u covid krizi, odnosno makar po jedan prelaz za brzi promet roba u sezonama“, precizira Đurović, konstatujući da je bitno stati iza nje.
S druge strane, dodaje, potrebno je pažjivo pratiti kako se zajedničko tržište sa četiri ekonomske slobode ne bi pretvorilo u „evropsku čekaonicu“.
„Ne sviđa mi se ta stepenica više gdje smo iz Regionalnog ekonomskog prostora skočili na neko zajedničko tržište. Znamo da je to sledeća faza u integraciji Evropske unije i neko se sjetio da ih nauči da ne možemo da pravimo carinsku uniju pa smo preskočili sa zone slobodne trgovine na zajedničko tržište. To ovaj plan čini preambicioznim“ , poručuje profesorica Đurović.
Pitanje je i, smatra ona, šta znači zajedničko regionalno tržište.
„Ne znamo da li to ustvari znači potvrdu da proces predugo traje i da se simulira ekonomska dublja integracija, bez perspektive kada će biti dio velikog tržišta?“, navodi profesorica Đurović apelujući da se treba čuvati svih aspekata koji su bilo kakva asocijacija na političku integraciju:
„Ukoliko govorimo samo o ekonomiji – prihvatamo i pazićemo da čuvamo osnovne interese Crne Gore u svemu tome. Crna Gora je kooperativan partner, ali prioritet su evropske integracije prema velikom evropskom tržištu i ispunjavanje kriterijuma pristupanja“, dodaje Đurović.
Da li je ostvarivo?
Na pitanje koliko je u ovom momentu ostvariva inicijativa odgovara da u njoj ima dosta mjera koje su već u fazi realizacije kroz CEFTA sporazum.
„Jedan dio zavisi od novca- ukoliko bude ulaganja biće i rezultata. Jedan dio je vezan i za usaglašavanje sa bijelom šengenskom listom i treba da se pregovara o kretanju turista iz zemlje u zemlju“, dodaje profesorica Ekonomskog fakulteta.
Privrednik Goran Đurović, odgovarajući na pitanje koliko je realno sprovođenje Deklaracije u ambijentu komplikovanih političkih odnosa među zemljama regiona kaže da Crna Gora pojedinačno ne predstavlja snagu u odnosu na svjetske firme, ali zemlje koje bi formirale jedno tržište, zajedno bi bili itekako interesantni nego sada rascjepkani.
„Ovo ne znači da mi treba da se politički spajamo, već da ekonomski vodimo računa jedni o drugima, jer je to jedini način da ozdrave naše zemlje koje kubure sa ekonomskim problemima“, navodi naš sagovornik.
Advokat iz Beograda Vlatko Sekulović, nekadašnji šef delegacije Srbije u pregovorima o primjeni Centralno-evropskog ugovora o spoljnoj trgovini (CEFTA) ocjenjuje da je aktuelna Deklaracija o zajedničkom regionalnom tržištu pozitivan korak ali i pokazatelj da se priznaje usporavanje procesa integracije država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Sekulović kaže da Deklaracija najviše liči na razradu CEFTA Sporazuma iz 2006 . godine.
“Čini mi se da je ovo prilagođavanje novim okolnostima jer se vidi da EU ima ograničenja u smislu apsorpcije novih zemalja u svoj sastav, prvenstveno iz bezbjednosnih razloga, uzrokovanih što Covidom što terorizmom, odnosno migracijama koje su se desile nakon što je potpisana CEFTA. A na drugoj strani ovo pokazuje da ekonomija ipak nije dovoljna da bi se naša društva u regionu integrisala“, jasan je Sekulović.
Prema njegovim riječima, ekonomija jeste jedan pravac u smislu spuštanja tenzija i boljih odnosa između država, ali je isto tako očigledno da ekonomija nije nešto što će determinisati međusobno shvatanje.
„Ovo je pokušaj da se ekonomijom riješe i drugi problemi, ali se priznaje da se ekonomijom ne može sve riješiti”, zaključuje Sekulović.
Preimenovani Mali Šengen
Podsjetimo, Crna Gora je prošle godine odbila da bude dio Malog Šengena, jedinstvenog ekonomskog prostora u kojem bi se između zemalja Zapadnog Balkana odvijao nesmetan protok ljudi i robe bez zadržavanja na granicama. Inicijativu su potpisali Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, Zoran Zaev, predsjednik Vlade Sjeverne Makedonije i premijer Albanije Edi Rama.
Gordana Đurović pojašnjava u čemu je razlika potpisane Deklaracije i Malog Šengena.
„Tada nije bilo evropske finansijske ponude i sve je djelovalo kao politička inicijativa jednog dijela regiona i zato je bilo više rezervi. Sada kada su te njihove inicijative iz političke Deklaracije razrađene u akcionom planu znači da ima mehanizam. Prvo, stale su sve vlade iza toga a Regionalni savjet za saradnju će sve da prati“, dodaje Đurović.
Upitana da li će zbog Deklaracije biti potrebno uskladiti poreske stope, Đurović odgovara da je to pitanje autonomija svake države.
„To je najosjetljiviji dio i nije nigdje decidno stavljeno. To je poreska harmonizacija koju EU ni posle šest decenija nije ujedinila. Direktni porezi su diskreciono pravo svake države, indirektni se mogu usaglašavati ali i to je pravo svake države. Prepreka trgovini i saradnji svake države se posmatra kroz biznis barijere i nepriznavanje diploma i nedovoljnu mobilnost radne snage na čemu se može regionalno dosta uraditi“, zaključuje Gordana Đurović.
Centralnoevropska zona slobodne trgovine (CEFTA) će direktno sprovoditi ključne aktivnosti iz plana, koji treba da se sprovede do kraja 2024. godine.
Ovaj ambiciozni plan se sastoji od aktivnosti podijeljenih u četiri glavne regionalne oblasti - trgovinska oblast, investiciona, digitalna i industrijska i inovaciona oblast. CEFTA će direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, ali i u drugim oblastima zajedno sa Regionalnim savjetom za saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima.
Facebook Forum