Učesnici samita koji je u Sofiji održan u utorak, 10. novembra, u okviru Berlinskog procesa potpisali su deklaracije o zajedničkom tržištu zemalja Zapadnog Balkana i deklaracije o zelenoj agendi, saopštili su premijeri Bugarske i Severne Makedonije, Bojko Borisov i Zoran Zaev.
Kako je na konferenciji za medije izjavio Bojko Borisov, zaključci sa samita otvaraju mogućnost za velike infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, kao i povezivanje na različitim područjima, poput kulture i digitalnog sektora.
Govoreći o deklaraciji o zajedničkom tržištu, predsednik bugarske vlade je rekao “da je to bio naš san”.
“Na Balkanu živi 20 miliona ljudi i mi želimo da oni imaju veće prihode i da ostanu da žive na ovom području”, rekao je Borisov. On je izrazio zadovoljstvo što su učesnici samita potpisali deklaraciju o zelenoj agendi.
“Mi, zemlje članice Evropske unije (EU) imamo čvrst plan da do 2050. godine imamo emisiju gasova štetnih za klimu jednaku nuli. Zato sam im zahvalan što se ponašaju na evropski način”, rekao je Borisov.
Uz Zaeva i Borisova, koji su predsedavali samitom iz Sofije, na događaju su, posredstvom video linka učestvovali, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, šef evropske diplomatije Žozep Borel, evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Francuske Emanuel Makron, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu, te premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Na samitu su učestvovali i premijeri Srbije i Albanije, Ana Brnabić i Edi Rama, ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Bisera Turković, te predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Đukanović je ocijenio je da je stabilan, ekonomski i demokratski razvijen Zapadni Balkan geopolitički imperativ.
“Nema bolje garancije za dugoročno očuvanje mira od ubrzanog društvenog razvoja svih zemalja regiona”.
Govoreći o energetskoj tranziciji Đukanović je ukazao na značaj ranog uključivanja u Šemu za trgovinu emisija ugljen-dioksida Evropske unije i potrebu da se bez odlaganja pristupi usaglašavanju sa njom. Dodao je da je Crna Gora “već napravila krupan iskorak i spremna” je da svoja iskustva podijeli sa susjedima.
"Međutim, uloga EU u ovom procesu je ključna. Zato je posebno važno da ovu preporuku iz smjernica Komisije, što prije razmotre i odgovarajuća tijela EU i zemalja članica. Samo na taj način možemo odgovorno pristupiti realizaciji ostalih ciljeva. Zelena agenda je u Uniji opšteprihvaćena kao nova startegija za rast. Tako mora biti i u državama Zapadnog Balkana", rekao je Đukanović.
Merkel: Poziv da se naredni samit održi u Berlinu
Medijima se nakon samita obratila i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je izrazila zadovoljstvo što je po prvi put ovakav događaj organizovala jedna članica EU i jedna zemlja koja je na evropskom putu, i to u otežanim uslovima tokom pandemije korona virusa.
Posebno je istakla značaj usvajanja deklaracije o zajedničkom tržištu.
„Ovo je značajno postignuće, naročito u trenutku kada su naše ekonomije pod pritiskom. To je poruka ohrabrenja za naše ekonomije“, rekla je Merkel.
Čestitala je učesnicima samita i dogovor o zelenoj agendi.
„To pokazuje da smo svi zainteresovani za izgradnju ekonomije koja je sposobna za prelazak ka ekonomiji bez emisije ugljen-dioksida. Nemojmo zaboraviti da, uprkos izazovu koji nosi pandemija, klimatske promene ostaju veliki problem“, rekla je Merkel.
Izrazila je nadu da će se proces pomirenja na Zapadnom Balkanu nastaviti. Ona je navela i da je "veoma dobar znak" da je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), uspostavljena u okviru Berlinskog procesa, već omogućila da se 8.500 mladih ljudi iz regiona sastane.
"Drago mi je da su medju njima i učenici. Ohrabrujem sve zemlje Zapadnog Balkana da unaprede saradnju u oblasti nauke. Što ste više u mogućnosti da promovišete istraživanje i razvoj, više će naučnika ostati u regionu, što svi želimo", navela je Merkel.
Merkel je pozvala učesnike samita da sledeće godine dođu u Berlin, izrazivši nadu da će samit moći se održi u regularnom formatu.
Zaev: Pokrenute i druge inicijative
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je nakon samita da je vodeći princip Berlinskog procesa “obezbeđivanje kontinuiteta pokrenutih inicijativa u okviru procesa i fokusiranje na rezultate sa pozitivnim efektima na region Zapadnog Balkana”.
“Takođe smo iskoristili političku platformu ovog procesa da poguramo izvesne inicijative, poput regionalnog sporazuma za putovanje sa ličnom kartom, proširenje zelenih koridora na Zapadnom Balkanu ka zemljama EU, kao i regionalni zdravstveni odgovor na pandemiju”, rekao je Zaev.
Nastavljena je i saradnja sa nevladinim sektorom i tink-tank organizacijama o temama koje se tiču mladih, dodao je Zaev.
Borelj i Varhelji pozdravili odluku o formiranju zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu
Visoki evropski predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borell) pozdravio je odluku o akcionom planu za formiranje zajedničkog tržišta među zemljama Zapadnog Balkana.
On se obratio učesnicima samita koji je održan u okviru Berlinskog procesa.
Tom prilikom, Borelj je nagalsio da evropsko zajedinčko tržište je jedno od najvažnijih bogatstava EU. On je istakao da je impresioniran osjećajem svrhe koju su pokazali lideri regiona radeći na stvaranju zajedničkog tržišta za Zapadni Balkan, kako bi se oslobodio ekonomski potencijal regiona i taj prostor učinio ekonomski sposobnim za pridruživanje Evropskoj uniji.
Borelj je naglasio da oporavak mora biti održiv i socijalno pravedan, te je poručio zemljama regiona da moraju nastaviti sa reformama koje su neophodne za napredak u evropskim integracijama.
“Investicije moraju biti potkrepljene temeljnim reformama koje su potrebne na evropskom putu. Svaki partner u regionu zna šta treba učiniti”, podvukao je Borelj.
Pozdravivši odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom , šef evropske diplomatije je podvukao da je vreme “da se održi pozitivan zamah i nastavi rad”.
Učesnicima samita se video-linkom takođe obratio i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Varhelyi) koji je ocenio “presudnim” dogovor o akcionom planu za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta koji će osigurati nesmetan promet robe, usluga, ljudi i kapitala.
“Zajedničko regionalno tržište povećaće atraktivnost i konkurentnost regiona i pomoći će mu da se pretvori u investiciono čvorište, zanimljivo i za globalne investitore koji žele da smanje udaljenost do tržišta EU”, naglasio je Varhelji.
Brnabić: Srbija želi da ubrza proces evrointegracija
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić poručila je na onlajn samitu Zapadnog Balkana u Sofiji da Srbija želi da ubrza procese integracije, ali i dodala da takođe snažno podržava pristupanje Uniji i suseda Srbije, posebno Severne Makedonije i Albanije.
Ona je izrazila spremnost za priključivanje jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), inicijativi Evropske unije za pojednostavljivanje bankovnih transfera, za šta je ocenila da bi rezultiralo smanjenjem troškova regionalnih plaćanja i poslužilo kao dobar mehanizam za post-COVID oporavak.
Brnabić je ponovila posvećenost Srbije sprovođenju svih pet stubova Zelene agende.
Inače Berlinski proces je formiran 2014 godine u nemačkom glavnom gradu na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel.
Radi se o inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ovih zemalja u Evropsku uniju.
Lideri zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana se u okviru Berlinskog procesa sastaju jednom godišnje.
