Rebalans ovogodišnjeg budžeta pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet znatno više od očekivanja, pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi se u oceni Fiskalnog saveta od 9. novembra na predlog rebalansa budžeta Vlade Srbije o kome će u utorak, 10. novembra biti započeta rasprava u Skupštini Srbije.
“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše u dokumentu Fiskalnog saveta.
U oceni se navodi da je rebalansom predviđen rekordno visok deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara (8,8% BDP-a), dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara (8,9% BDP-a).
Iz Fiskalnog saveta ističu da se ovi podaci ne mogu objasniti samo uticajem pada BDP-a na javne prihode i neposrednim troškom sprovedenih antikriznih mera.
“Dobar deo deficita u 2020. nastao je zapravo tako što je zdravstvena kriza ogolila probleme koji su duži niz godina gurani pod tepih”, navodi se u oceni i dodaje da su dugogodišnja nedovoljna ulaganja u zdravstvo dovela do toga da je Srbija u tekućoj krizi morala da izdvoji znato više budžetskih sredstava u odnosu na uporedive zemlje za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture.
U oceni se ističe i da je kriza bila okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova neuspešnog poslovanja preduzeća kao što su “Er Srbija” i “Elektroprivreda Srbije”.
“Uz sve to, godina će se završiti i sa neodrživo velikim izdacima za plate zaposlenih u javnom sektoru jer su one u 2020. prekomerno povećane (za oko 10%), a BDP će najverovatnije imati realni pad od oko 1,5%”, navodi se u oceni.
Fiskalni savet je ocenio da je dobro što javne investicije u infrastrukturu nisu umanjene tokom krize, ali da Fiskalni savet “već godinama bezuspešno ukazuje Vladi na nedovoljne investicije u zdravstvo (kao i u prosvetu i komunalnu infrastrukturu) i potrebu da se za ove namene opredeljuju daleko veća sredstva iz budžeta”.
Velika zamerka Fiskalnog saveta odnosi se i na netransparentnost javnih rashoda koji su ovim rebalansom povećani. Ukazano je na to da su u rebalansu dodate nove rashodne stavke, a da namena tih rashoda nije jasno predstavljena.
“Poreski obveznici Srbije morali bi imati mnogo detaljniji uvid u to kako se troše njihova sredstva – na šta je Fiskalni savet već jasno upozorio prilikom ocene prvog rebalansa budžeta za 2020. u aprilu ove godine”, piše u oceni.
Prema ovoj oceni, javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju.
U ovoj oceni Fiskalni savet je ponovio stav da je Srbija sprovela "skupu i ekonomski neefikasnu meru isplate 100 evra svim punoletnim građanima, koja je (neopravdano) povećala deficit Srbije".
