Najviši državni funkcioneri govore najviše neistina u javnosti Srbije, kaže Milena Popović, urednica Istinomera, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Za deset godina postojanja, portal Istinomer čiji moto je „Da se ne lažemo“, proverio je na stotine izjava političara, državnih službenika, predstavnika vlasti i opozicije, a samo u ovoj godini pod lupom njegovih novinara bilo je 110 javnih nastupa zvaničnika.
Milena Popović ističe da su od toga čak 90 odsto neistine, neispunjena obećanja, potpune izmišljotine, zloupotrebe činjenicama, manipulacije, ali i neistiniti podaci smešteni u takav kontekst da daju potpuno netačnu sliku.
Prema njenim rečima, tim Istinomera proverava samo izjave koje u sebi sadrže fakte koji se mogu proveriti.
„Dakle, ne proveravamo stavove, mišljenja i slično.“
Tema koja je dominirala – pandemija, prema njenim rečima, takođe je bila obeležena kontradiktornim i neutemeljenim izjavama zvaničnika.
RSE: O čemu se najviše neistina izgovara u javnom prostoru Srbije?
Popović: Ukoliko posmatramo period od početka ove godine, definitivno je najdominantnija tema bila javno zdravlje, odnosno pandemija izazvana korona virusom. U vreme pandemije prosto neke druge teme bile su skrajnute, uopšte u državi, u društvu, u medijima, te smo se, logično, i mi najviše bavili time. I tu jeste bilo puno neistinitih izjava, manipulacija, zloupotrebe. Ali nevezano za to, već godinama unazad možemo da kažemo da gotovo da nema teme koja je zavredila pažnju javnosti a da se nismo susreli sa potpunim dezinformacijama, koje nažalost dolaze od onih koji bi trebalo da budu najodgovorniji u društvu i državi, a to su javni zvaničnici, nosioci javnih funkcija.
Možemo da kažemo da su čak ekonomske teme, iako su u pitanju dosta egzaktni i lako proverljivi podaci, često na meti manipulacija. Recimo, kada su plate, prosečne zarade u pitanju, tu su neistine koje se baš često ponavljaju od strane javnih zvaničnika. Zatim, na teme koje se tiču Kosova vrlo često od političara slušamo neistinite informacije.
Krizni štab kontradiktoran
Ono što je zanimljivo za ovu godinu, recimo, sem političkih aktera proveravali smo i članove lekarskog Kriznog štaba za suzbijanje pandemije korona virusa, proveravali smo ono što su oni iznosili u javnost, zbog te teme koja je bila preovlađujuća tokom prethodnih meseci.
RSE: Da li su oni govorili istinu?
Popović: Na žalost, i kod tih aktera koji su predstavnici institucija i koji bi trebalo da nam pokažu najveći autoritet kada je javno zdravlje u pitanju, mogli smo da uočimo neutemeljene i kontradiktorne izjave, nedoslednost, u roku od samo nekoliko dana menjani su stavovi, slušali smo i izjave koje se nisu poklapale sa podacima. Dakle, puno zatrovanog medijskog prostora bilo je i sa njihove strane.
RSE: Da li političari danas manje govore neistine nego ranije?
Popović: I pre jednu deceniju svakako su se neistine izgovarale. Da ne upotrebimo reč laž, mada bez problema možemo i da kažemo – laži. Međutim, možemo da vidimo da je laž zapravo uznapredovala u proteklih deset godina. I to nije trend samo u Srbiji, već i u čitavom svetu. Tome u prilog govore i dva termina koji su poslednjih godina dobili na značaju, a to su postistina i lažne vesti, koji nije nov izraz. Naravno da su postojale lažne vesti i ranije, ali čini se da su poslednjih godina u velikoj meri okupirale javni prostor.
Fakti i istina potpuno skrajnuti
Možemo da vidimo da je laž uznapredovala u proteklih deset godinaMilena Popović
U Srbiji se, na žalost, potpuno isto dešava, čak možda i ogoljenije nego u svetu. Čini mi se da su fakti i istina potpuno skrajnuti i izgubili na vrednosti. Svako može da izjavi šta god, bez ikakvih posledica, sankcija, konsekvenci... I da vas još ubeđuje, bez ikakvih argumenata, da je to što on kaže istinito. Iako to ne sadrži ni promil istine. U tom smislu može se reći da laž i neistine sve više napreduju spram istine i činjenica.
RSE: O kojim političarima se radi, na kojim funkcijama, koje su javne ličnosti u pitanju?
Popović: Trend je već godinama da kompletnim medijskim prostorom u Srbiji gospodari jedan politički akter, a to je Aleksandar Vučić. Predsednik države, koja god tema da se pokrene u javnosti, a da malo zatalasa i dobije interesovanje građana, on se o njoj oglasi. I najveći deo tog medijskog sadržaja uopšte, kad uporedimo sve političke aktere, i one iz vlasti i one iz opozicije, on zaokuplja, odnosno dominira medijskim prostorom. Stoga, najveći broj izjava koje smo proveravali, to je već godinama tako, jesu njegove izjave.
Ustanovili smo da je veliki deo tih izjava neistinit. Međutim, čitavo njegovo medijsko pojavljivanje obojeno je raznim vrstama manipulacije javnosti. Nekada su to takve izjave da se ne mogu okarakterisati kao tačne ili netačne, jer se mi baziramo isključivo na proverivim faktima. To je ono što dominantno vidimo u nastupima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Zanimljivo je da kada on izađe u javnost i izgovori nešto, koliko god to bilo netačno, odmah iza njega sledi vojska partijskih činovnika i javnih zvaničnika koji apsolutno prate tu istu izjavu i govore nam dokazane neistine. Ono što je, čini nam se, zaista najopasnije je to da zatim zvanične institucije iznose te iste podatke koje je izneo Aleksandar Vučić, a koji se ispostave kao neistine. Ta kriza institucija zapravo nas najviše zabrinjava.
Sve manje reakcija političara
RSE: Da li ste ikada imali reakciju političara za čiju izjavu je utvrđeno da je manipulacija ili laž?
Popović: Istinomer se već deset godina bavi proveravanjem činjenica, odnosno onoga što političari govore. U početku jeste bilo reakcija političara, međutim, kako godine prolaze, sve ih je manje. Čak političari najčešće ni ne odgovaraju na naša pitanja koja im šaljemo pre svake objave njihove izjave. Pokušamo da proverimo sa njima, da im damo argumente, pa da eventualno nekakvu diskusiju pokrenemo. Ali iz godine u godinu nas sve više ignorišu, što nam pokazuje da ih ne dotiče i kada se jasno ustanovi da nisu pričali istinu.
Ali ono što se dešava, kada se političari uopšte i osvrnu na naše provere, je da ne ponude argumente već se bave diskvalifikacijom nas kao novinara koji nude fakte koji su u suprotnosti sa njihovom izjavom.
Neistine nisu kažnjene
RSE: Zbog čega političarima, čini se, nije bitno kada budu uhvaćeni u nekoj neistini?
Može se reći da upravo ti isti koji najviše iznose neistine dobijaju najviše glasova na izborimaMilena Popović
Popović: Verovatno jer do sada za to nisu doživeli kaznu od građana. Prosto bi građani trebalo da kažnjavaju takvo ponašanje na izborima. Međutim, to se ne dešava. Može se reći da upravo ti isti koji najviše iznose neistine dobijaju najviše glasova na izborima. Onda očigledno nemaju motiv da se ponašaju odgovorno prema javnosti.
RSE: Šta bi moglo da utiče na javne službenike, koje plaćaju građani, da se ponašaju odgovorno?
Popović: Građani u većoj meri moraju da reaguju ako ih neko laže, ako ih neko manipuliše i ako neko dezavuiše javnost. Onog trenutka kada budu osetili da imaju moć da kažnjavaju one koji ih lažu, pretpostavljam da će tada političari snositi odgovornost za javno izgovorenu reč. To će ih naterati da se ponašaju drugačije.
RSE: Redakcija Istinomera pre godinu dana pokrenula je aplikaciju preko koje građani mogu da provere izjave političara. Kako to u praksi izgleda?
Popović: S obzirom na to da se netačne i neistinite izjave političara u najvećoj meri generišu preko najčitanijih medija, napravili smo aplikaciju 'Proveri me' preko koje će korisnici odmah moći da vide da li je nečija izjava tačna ili netačna, da li je njegovo obećanje ispunjeno ili ne. To se odnosi na izjave koje su novinari i istraživači Istinomera proverili. Drugo, korisnici mogu da nam šalju izjave političara jednim klikom, označenjem teksta na portalu koji čitaju. Kada proverimo obavestimo korisnika ali se to automatski pojavi i na tim internet stranicama, markirano zelenom ili crvenom bojom, u zavisnosti da li je izjava istinita ili ne.
Traže proveru rijaliti junaka
RSE: Koliko su građani zainteresovani da proveravaju šta političari kažu?
Popović: Šalju nam puno stvari na proveru. Međutim, ono što je trenutno interesantno je da nam korisnici šalju neke sadržaje koje mi ne možemo da proverimo ili prosto spadaju u domen rubrika kojima se mi ne bavimo. Recimo, stiže nam dosta materijala sa sadržajem koji se tiče estrade, koje mi inače ne proveravamo jer se bavimo političko-društvenim procesima.
RSE: A šta traže, na primer?
Popović: Zanima ih da li su tačne nekakve izjave učesnika u rijaliti programima. Očigledno je to nešto što ljudi u velikoj meri čitaju, prate i konzumiraju. Međutim, van toga, naravno, čitaoci nam šalju izjave koje možemo da proveravamo, što i činimo.
RSE: Šta te građane najviše zanima?
Popović: Ovih dana na proveru nam stiže puno zahteva koji se tiču aktuelnog sukoba između Jermenije i Azerbejdžana. To je za nas u redakciji bilo iznenađenje, jer do sada nismo znali da naše ljude to toliko interesuje. A standardno ih puno interesuju teme koje se tiču plata, zapošljavanja, izjava javnih zvaničnika o nezaposlenosti, visini penzija, povećanju penzija, smanjenju penzija, prosečnoj zaradi, prosečnoj plati. To je nešto što ih, reklo bi se, najviše dotiče, što je i logično jer se odnosi direktno na njih.
