Izjava člana Kriznog štaba Predraga Kona da je, prema njegovoj proceni, od marta do juna bilo tri puta više smrtnih slučajeva od COVID-19 u Beogradu nego što je zvanično objavljeno, nije začuđujuća za zamenika Instituta za javno zdravlje Kragujevac Predraga Delića.
Delić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su u pogledu broja preminulih od prvog dana pandemije postojale sumnje. Ipak, kako navodi, nije bilo dokaza, budući da, kako navodi, jedino Krizni štab raspolaže podacima svih 25 instituta i zavoda koji pokrivaju celu Srbiju.
„Međutim, na osnovu površnog uvida u izveštaje sa terenu bilo je izvesno da postoji diskrepanca između stvarnog stanja i onog što je prezentirano javnosti. Sada je na svima njima da objasne zbog čega je tako bilo", kaže on.
Epidemiolog i član Kriznog Štaba Vlade Srbije, Predrag Kon, izjavio je tokom gostovanja na televiziji NewsMax 29. septembra da je, prema njegovoj računici, u Beogradu od bolesti izazvane korona virusom COVID-19 do juna meseca umrlo tri puta više građana nego što je bilo pismeno prijavljeno.
„Najkraće da vam kažem, tri puta je bilo više smrtnih slučajeva nego što je sistem, nego što je pismeno prijavljeno“, rekao je on.
Kon je tokom gostovanja na televiziji N1 dan kasnije kao krivca za situaciju označio informatički sistem, na koji su se medicinski članovi Kriznog štaba oslanjali kada su saopštavali podatke.
„Ja odgovornost prebacujem na informatičare koji su nam davali podatke koji nisu bili potpuno tačni. Tvrdim, pod punom moralnom odgovornošću da Krizni štab u medicinskom delu nije mogao da ima druge podatke od onih koje je dobijao od informatičara“, istakao je Kon.
Šta je problem sa informacionim sistemom?
Informacioni sistem COVID 19 osnovala je u aprilu Vlada Srbije kako bi epidemiološki nadzirala institucije za vreme pandemije.
Odlukom Vlade sve ustanove iz zdravstvenog sistema bile su u obavezi da šalju podatke u vezi sa korona virusom na dnevnom nivou. Zadužene institucije za obradu su bili Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", Ministarstvo zdravlja i Vladina Kancelarija za IT.
Kon je rekao tokom medijskih gostovanja da je novi informacioni sistem za prikupljanje i obradu podataka o razvoju bolesti COVID-19 prvi put korišćen u toku pandemije, te da nije bio dovoljno razvijen.
„Taj informacioni sistem u jednom trenutku nije bio dovoljno precizan, ne mogu da tvrdim zašto - dakle negde od sredine juna on nije bio precizan. Ispitivanjem svega onoga što se dešavalo, jasno se videlo da postoji razlika između onoga što mi na nivou Beograda utvrđujemo kao slučajeve i, posebno smrtne slučajeve“, rekao je Kon za NewsMax i objasnio da „smrtni slučajevi ne mogu precizno da se iskazuju ukoliko ne prođe određen period“.
Naglasio je da se tek za dva meseca vraćaju nazad podaci koji su upisani u potvrdi o smrti i da sada očekuje podatke za jun.
"Ja sam obradio podatke do juna meseca. Najkraće da vam kažem, tri puta je bilo više smrtnih slučajeva nego što je sistem, nego što je pismeno prijavljeno", rekao je Kon i istakao da sada, što se Beograda tiče, „može da tvrdi da su podaci vrlo približni i vrlo tačni“.
Odgovornost za ovu situaciju je, prema njegovim rečima, na informatičarima i onima koji su pravili informacioni sistem.
Ovo nije jedini propust u informacionom sistemu koji je napravila Vlada Srbije zbog pandemije. Nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava na Internetu, SHARE, upozorila je u aprilu da su korisničko ime i lozinka za pristup informacionom sistemu COVID-19 bili su osam dana javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove.
Podacima je, zbog toga, mogao da pristupi svako, naveli su u saopštenju aktivisti.
Kako je Kon procenio da je preminulo više ljudi od COVID-19?
Objašnjavajući na koji način je došao do podataka da je od COVID-a preminulo više ljudi nego što je prijavljeno, Kon je rekao da je upoređivao podatke koji dolaze iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i podatke iz informatičkog sistema.
„Na osnovu mortalitetne statistike petostruko je više bilo umrlih u Beogradu nego što je uopšte prijavljeno. To znači da sami lekari nisu prijavljivali da je smrt od COVID-19. Nisu uradili svoj posao jer su se borili za živote“, kazao je on.
Takvih podataka o smrti je, prema njegovim rečima, bilo 210 za period od marta do juna u kojima je upisano da je uzrok smrti COVID-19, a da je 118 takvih slučajeva zvanično prijavljeno. Kon je naveo da je upoređivao taj broj sa podacima o broju umrlih od virusne pneumonije, od koje prethodnih godina nije bilo zabeležen nijedan smrtni ishod, kao i neoznačene pneumonije. Podaci takođe, kako navodi, pokazuju da je 345 ljudi umrlo (od svih bolesti) više 2020. nego što je u proseku bilo prethodnih godina za posmatrani period.
Kon je rekao i da on od 20. juna traži reviziju podataka u vezi sa brojem smrtnih slučajeva. Posle 3. avgusta, kako je rekao, ti podaci su se sve više uklapali i trenutno se radi na usavršavanju informatičkog sistema.
„Ta revizija podrazumeva mnogo složeniji posao od onog što sam ja uradio. To podrazumeva pretraživanje svih istorija bolesti iz COVID-19 bolnica i pitanje je da li će biti snage da se to izvede do kraja“, tvrdi on.
Povodom iznetih rezultata istraživanja doktora Kona oglasio se i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, rekavši na konferenciji za novinare da podaci koje je izneo Kon nisu konačni i da će se raditi dodatna revizija.
„Kon je lepo obrazložio da tu ima nečega što nije ušlo u sistem, što nije bilo prijavljeno, ali smo krajnje razjasnili. Ne postoji nijedna stvar koja je prijavljena, za koju smo znali, a da nije objavljena“, objasnio je Lončar na konferenciji za novinare 30. septembra i dodao da niko ne može da utvrdi zbog čega je pacijent umro, ukoliko se ne uradi obdukcija.
RSE je pitanja o tome da li će podaci biti izmenjeni i kako će se izmeniti rad informacionog sistema uputio Institutu za javno zdravlje „Batut“ i Ministarstvu zdravlja, kao i Vladi Srbije, ali odgovori nisu stigli do zaključenja ovog teksta.
Sumnje u brojke
Epidemiolog Zoran Radovanović za RSE kaže da je, prema njegovom mišljenju, Kon izašao sa spomenutim podacima jer je bilo jasno i ranije da zvanični podaci koji su objavljivani nisu validni.
„Potpuno je besmisleno da on (Kon, prim. aut.) mora sam da ručno prevrće prijave i broji kad, kao član Kriznog štaba, mora da ima sve te podatke“, kaže on.
Radovanović smatra da je najveći problem u tome što sada postoji sumnja, ne samo u zvanične brojeve, nego i u odluke Kriznog štaba.
„Kon je ranije rekao da je brojeve (podatke, prim. aut.) dobijao na ceduljici pred konferenciju za štampu, to je gore od laganja (o podacima, prim. aut.) jer smo onda odlučivali o situaciji o kojoj pojma nismo imali“, ističe Radovanović.
Radovanović je izrazio i sumnju u podatak da je Srbija obavljala 10.000 testova na COVID-19 dnevno i da su tu ubrajani serološki testovi koji ne utvrđuju trenutno prisustvo virusa korona.
Ove sumnje potvrđuje i istraživanje nedeljnika NIN, koje je objavljeno u izdanju od 24. septembra, gde piše da je u julu, kada se Srbija suočavala sa novim udarom korona virusa, urađeno „bar sto hiljada testova manje nego što su to pokazali zvanični podaci i više stotina hiljada od početka pandemije“, a da je taj broj umanjen i kada su u pitanju smrtni slučajevi.
NIN je naveo da su na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tražili od tri instituta za javno zdravlje i 13 zavoda za javno zdravlje, koji zajedno pokrivaju sve okruge u Srbiji, podatke o broju obolelih, umrlih i PCR testiranih za period od početka epidemije do 17. avgusta.
„Iako je šest institucija odbilo da nam dostavi podatke, na osnovu pristiglih je jasno da je broj obolelih i mrtvih konstantno umanjivan, a broj PCR testova konstantno naduvavan“, stoji u tekstu NIN-a.
NIN je istraživao i broj umrlih od korona virusa i u tekstu naveo da su ih institucije sa kojima su kontaktirali upozorile da „još nemaju jasne kriterijume kako da računaju broj umrlih ili da još uvek nemaju sve podatke, jer postoji rok od dva meseca da im se dostave umrlice“.
BIRN: U aprilu je u proseku umiralo 20 ljudi dnevno
Pre toga, prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih korona virusom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz juna ove godine.
Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.
Najviše smrtnih ishoda bilo je, tvrde, sredinom aprila kada je prema podacima informacionog sistema u proseku umiralo po 20 ljudi na dan koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus.
„Tokom 12.04. zabeležen je najveći broj smrtnih ishoda pacijenata koji su testirani kao pozitivni na COVID 19. Čak dvadeset i troje naših sugrađana preminulo je ovog dana, dok je javno saopšteno da ih je šest“, navodi se u tekstu BIRN-a.
Kon je nalaze BIRN-a u izjavi za N1 u junu okarakterisao kao „teoriju zavere“ rekavši da on stoji iza zvaničnih podataka jer „pričati o tome da neko zavarava narod, to neka istražuje dalje i neka objašnjava onaj ko je to izneo“.
Mišljenje doktora Kona promenilo se mesec dana kasnije kada je u gostovanju na televiziji Pink rekao „da je bilo grešaka u bazi statističkih podataka o epidemiji virusa korona u Srbiji“.
Demanti vlasti
Na tadašnje istraživanje BIRN-a reagovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je na konferenciji za medije Kriznog štaba 13. jula objasnila „da nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida, preminuli od kovida“.
„Sve su to podaci koje mi imamo ukršteno. Kako ćete da brojite nekog ko je u petak bio pozitivan, a u ponedeljak negativan? To su sve nedostaci te baze", navela je i rekla da će svakako imati reviziju baze podataka.
Polemike oko zvaničnih i nezvaničnih brojeva zaraženih i umrlih intenzivirale su se otkako je žarište epidemije buknulo u opštinama Raškog okruga na jugozapadu Srbije, Novom Pazaru i Tutinu u junu mesecu. Tada je pažnju izazvala izjava premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je pokušala da objasni metodologiju po kojoj Srbija računa umrle.
„Recimo, ja imam simptome, odem u COVID ambulantu i tamo dobijem pozitivan nalaz i tamo me upišu u bazu podataka. Krenem na Infektivnu kliniku i udari me autobus. U toj bazi podataka ja sam preminula. Mislite da treba da se brojim kao preminula od COVID-19. Takvih je XY slučajeva", rekla je Brnabić gostujući na TV Pink 28. juna.
I ministar zdravlja Zlatibor Lončar pokušao je da objasni da problem sa utvrđivanjem smrtnosti od korona virusa postoji jer se na preminulima ne rade obdukcije.
„Stav Svetske zdravstvene organizacije je da se ne smeju raditi obdukcije kod COVID pozitivnih pacijenata. Prema mojim informacijama, samo dve ili tri zemlje u svetu su rekle da su radile obdukciju. U Srbiji to nije rađeno. Ko bi mogao da kaže uzrok smrti bez obdukcije, sigurno bi dobio Nobelovu nagradu već sutra“, rekao je Lončar na konferenciji za medije Kriznog štaba sredinom jula.
Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija?
Međutim, u uputstvu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o tome na koji način se treba ophoditi prema pacijentima preminulim od COVID-19 nalazi se podatak da se obdukcije mogu raditi, uz prethodno ispunjene uslove i striktno poštovanje mera prevencije.
Definicija smrti od COVID-19, prema SZO, je smrt koja je rezultat klinički kompatibilne bolesti u verovatnom ili potvrđenom slučaju COVID-19, osim ako postoji jasan alternativni uzrok smrti koji ne može biti povezan sa COVID bolesti.
SZO je navela da je moguće da je broj umrlih od COVID-19 širom sveta veći od brojki koje se pojavljuju u zvaničnim statistikama. U toj međunarodnoj organizaciji upozoravaju da bi se broj smrtnih slučajeva do pronalaska vakcine mogao udvostručiti.
U Srbiji je od početka epidemije do 30. septembra zvanično registrovana 33.551 osoba pozitivna na korona virus, a broj preminulih je 749. U bolnicama se trenutno nalazi 269 osoba, od kojih je 21 osoba na respiratoru.
