Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija uraditi kompletnu revizuju podataka o broju umrlih od COVID-19, kako bi se proverilo da li se broj poklapa sa brojem iz sistema.
Vučić je rekao da je država "ništa nije krila" i da je uveren je da neće biti većih razlika u odnosu na brojeve iz sistema.
"Srbija će uraditi kompletnu reviziju za svaku smrt, za svakog čoveka, da vidimo kako to izgleda. A to će da rade kliničari", rekao je Vučić tokom obilaska gradilišta nove kovid bolnice u beogradskom naselju Batajnica.
Epidemiolog i član Kriznog Štaba Vlade Srbije Predrag Kon izjavio je 29. septembra da je, prema njegovoj računici, u Beogradu od posledica korona virusa do juna meseca umrlo tri puta više građana nego što je bilo pismeno prijavljeno.
Kon je dan kasnije kao krivca za situaciju označio informatički sistem, na koji su se medicinski članovi Kriznog štaba oslanjali kada su saopštavali podatke.
Govoreći o neslaganju podataka o broju preminulih od korona virusa, Vučić je 1. oktobra rekao da se "čuo sa ljudima iz Batuta (Institut za javno zdravlje)".
"Ponosan sam na sve lekare, niko od nas nije slagao nijednu jedinu reč", rekao je Vučić.
Lončar: Nije tačno da je umrlo tri puta više ljudi
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je tokom obilaska gradilišta sa Vučićem da "informacija da je (od posledica korona virusa) umrlo tri puta više ljudi nije tačna".
"Stojim iza toga da nije utemeljeno ni na jednom dokazu, to apsolutno nije tačno", rekao je Lončar.
Prve sumnje u zvaničan broj preminulih i zaraženih korona virusom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz juna ove godine.
Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje "Batut" u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.
Na tadašnje istraživanje BIRN-a reagovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je 13. jula izjavila "da nisu svi ljudi koji su pozitivni od kovida, preminuli od kovida".
Polemike oko zvaničnih i nezvaničnih brojeva zaraženih i umrlih intenzivirale su se kada je žarište epidemije buknulo u opštinama Raškog okruga na jugozapadu Srbije, Novom Pazaru i Tutinu u junu mesecu. Reakcije je tada izazvalo objašnjenje metodologije po kojoj Srbija računa umrle koje je iznela premijerka Brnabić.
"Recimo, ja imam simptome, odem u COVID ambulantu i tamo dobijem pozitivan nalaz i tamo me upišu u bazu podataka. Krenem na Infektivnu kliniku i udari me autobus. U toj bazi podataka ja sam preminula", rekla je Brnabić u junu.
Ujedinjeni protiv kovida: Konovo priznanje dokaz da Krizni štab nije dobro radio
Udruženje Ujedinjeni protiv kovida (UPK), koje čine zdravstveni radnici nezadovoljni radom Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje epidemije, ocenilo je da je "priznanje" epidemiologa Predraga Kona da je u Kriznom štabu "donosio odluke na osnovu netačnih informacija, dokaz da to telo nije dobro radilo".
"Pomenuti doktor se usudio da odgovornost prebaci na informacioni sistem i to isti onaj sistem koji nam je ispred najviših zvaničnika Srbije svojevremeno hvaljen kao najbolji", naveli su iz UPK.
Informacioni sistem COVID 19 osnovala je u aprilu Vlada Srbije kako bi epidemiološki nadzirala institucije za vreme pandemije. Kon je rekao da je novi informacioni sistem prvi put korišćen u toku pandemije, te da nije bio dovoljno razvijen.
Udruženje Ujedinjeni protiv kovida je u saopštenju najavilo da će u "najkraćem vremenskom roku" dostaviti predloge Ministarstvu zdravlja vezane za Krizni štab kao i one u vezi sa aktuelnom epidemiološkom situacijom u Srbiji.
"Drugi naš cilj je da se ispitaju sve okolnosti dosadašnjeg rada takozvanog Kriznog štaba. Odgovarajuća radna grupa UPK već je počela sa radom na skretanju pažnje na činjenice, koje po našem dubokom uverenju, moraju dovesti do odgovornosti pojedinih članova Kriznog štaba", piše u saopštenju.
Udružena opozicija: Krivični postupak protiv vrha države
Udružena opozicije Srbije ocenila je da tužilaštvo posle "priznanja" Predraga Kona da je od sredine juna bilo i do tri puta više umrlih u odnosu na zvanične podatke, ima "sve uslove" za pokretanje krivičnog postupka protiv državnog vrha, predvođenog predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Iz te opozicone grupacije su ocenili da je iz "priznanja" člana vladinog Kriznog "jasno da je režim Aleksandra Vučića svesno lažirao podatke pred i nakon lažnih izbora, čime je ugrozio živote mnogih i ugrozio zdravlje nacije".
Udruženu opoziciju Srbije čini 12 stranaka i organizacija koje su sarađivale u okviru Saveza za Srbiju, a među kojima su, Demokratska stranka, Narodna stranka i Stranka slobode i pravde.
Koalicija za slobodu pristupa informacijama: Javnost još čeka podatke
Koalicija za slobodu pristupa informacijama, koja okuplja nevladine i medijske organizacije i udruženja, saopštila je da je pravo na pristup informacijama tokom pandemije korona virusa u Srbiji ozbiljno ugroženo.
U saopštenju se navodi da podaci o broju testiranih, obolelih i preminulih "i dalje nisu proverljivi", i pored toga što su "argumentovane sumnje u njihovu autentičnost ozbiljno narušile poverenje građana".
"Javna potvrda sumnji da su tokom leta objavljivani netačni podaci o broju preminulih od COVID–19, prebacivanje odgovornosti za to na neimenovene 'informatičare', i odsustvo bilo kakve reakcije od strane 'informatičara', instituta 'Milan Jovanović – Batut' i Vlade Srbije, više nego ikad potvrđuje potrebu da javnosti budu stavljeni na raspolaganje autentični podaci iz Informacionog sistema COVID-19", saopštila je Koalicija za slobodu pristupa informacijama.
U saopštenju se navodi da Institut za javno zdravlje Batut još nije postupio po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja da toj Koaliciji dostavi podatke o broju testiranih, obolelih i preminulih.
Koalicija je, kako se navodi, sredinom jula Institutu "Bаtut" podnela zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, sa ciljem objavljivanja pouzdanih informacija o epidemiološkoj situaciji u Srbiji. "Batut" ih je tada, kako se dodaje, uputio na sajt Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
"Međutim, iz odgovora Kancelarije nedvosmisleno proizlazi da podaci kojima raspolaže ovaj organ nisu potpuni, odnosno, da se na sajtu ove Vladine Kancelarije ne objavljuju podaci koji bi bili preuzeti direktno iz baze Informacionog sistema COVID-19, koji je uspostavljen na osnovu zaključka Vlade", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je Poverenik za informacije od javnog značaja, rešavajući po žalbi 90 udruženja, naložio Batutu da dostavi tražene informacije u roku od sedam dana.
"Institut 'Batut' je rešenje primio 4. septembra, ali ni posle gotovo mesec dana nije postupio po nalogu Poverenika", navodi se u saopštenju i dodaje da je Koalicija podnela Povereniku predlog za sprovođenje rešenja.
Koaliciju za slobodu pristupa informacijama, pored ostalih čine, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Komitet pravnika za ljudska prava, SHARE Fondacija, Transparentnost Srbija, CRTA, Građanske inicijative i drugi.
Vakcina neće biti birana po zemlji porekla
Predsednik Srbije je tokom obilaska gradilišta nove kovid bolnice u Batajnici rekao da će Srbija biti "na početku kolone" među zemljama koje će nabaviti vakcinu protiv korona virusa i da će vakcina ili više njih biti uvezene kada budu sigurni u njihov kvalitet.
On je naveo da vakcina neće biti birana po zemlji porekla, već u skladu sa lekarskim protokolima.
"Moraćemo da dobijemo sastav vakcine a ne samo gotov proizvod. Ako bude više dobrih vakcina imaćemo više vakcina, ako je jedna dobra imaćemo jednu", rekao je Vučić.
Do 1. decembra nova kovid bolnica u Batajnici
Predsednik Srbije je rekao da bi do 1. decembra trebalo da bude otvorena multifunkcionalna (kovid) bolnica u beogradskom naselju Batajnica.
Vučić je naveo da je u izgradnju nove bolnice država uložila nešto više od četiri milijarde dinara (oko 33,9 miliona evra). On je rekao da u isto vreme teku radovi i u Kruševcu, na drugoj kovid bolnici u koju je uloženo više od dve milijarde dinara (oko 17 miliona evra).
Predsednik Srbije je izjavio da je za opremanje ove dve bolnice iz republičkog budžeta bilo potrebno neplanirano izdvojiti još oko 70 miliona evra, što je, kako je naveo, posledica epidemije korona virusa.
