U Srbiji je najavljena nova protestna vožnja autoputem kroz Beograd kao vid podrške „pravoslavnom narodu“ u Crnoj Gori zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti, a kao organizatori protesta navedeno je više organizacija. Jedna od njih je „Pravoslavna fondacija“.
Organizator auto-litije koja je 23. avgusta krenula iz Beograda ka manastiru Jabuka kod Prijepolja, u jugozapadnoj Srbiji, blizu granice Srbije i Crne Gore bio je „Savez Srba iz Crne Gore“.
Predstavnik obe spomenute organizacije je Željko Čurović koji u svojoj biografiji ima konekcije sa predstavnicima Ruske Federacije.
Čurović za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da Ruska Federacija nije ni na koji način pomogla organizovanje litija, ali da je on imao kontakte sa predstavnicima Rusije preko „Pravoslavne fondacije“ čiji je upravitelj i Balkanske kozačke vojske u kojoj je aktivan.
Gosti iz ruske ambasade
Udruženje „Savez Srba iz Crne Gore“, čiji je predsednik Čurović, u oktobru 2019. godine je osnovala „Pravoslavnu fondaciju“ u Beogradu.
Ta fondacija je, kako se navodi u državnom registru, osnovana radi promovisanja „duhovnih vrednosti Pravoslavlja, Svetosavlja i Hrišćanstva, saradnji sa Pravoslavnim narodima i rada na njihovom jedinstvu i sabornosti“.
Iako je osnovana krajem 2019. godine, ova fondacija je prijavila poslovni prihod od oko 2,3 miliona dinara (oko 19.500 evra) za tu godinu.
Naime, „Pravoslavna fondacija“ je u novembru 2019, kako se navodi na sajtu fondacije, organizovala donatorsko veče pod blagoslovom patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irineja i Amfilohija na kom je prikupljala novac za crkvu-krstionicu na Miholjskoj prevlaci, u Crnoj Gori u Boko Kotorskom zalivu, kao i za hram i srpsko-ruski kulturni centar u Banjaluci u Bosni i Hercegovini, kao i za pomoć na Kosovu.
„Bili su nam gosti predstavnici ruske ambasade na (toj) donatorskoj večeri, iz administracije. Oni su lično donirali svojim sredstvima kao gosti, ali ne zvanično preko ambasade“, kaže Čurović za RSE.
U izveštaju sa donatorske večere, objavljenom na sajtu eparhije SPC Mitropolije crnogorsko-primorske, se ne navode imena ruskih diplomata koji su bili prisutni na večeri.
Ambasada Rusije u Srbiji do zaključenja ovog teksta nije odgovorila na pitanje RSE da li su upoznati sa time da su njihovi predstavnici prisustvovali tom događaju.
Fondacija je tada, prema podacima sa sajta, od ukupno prikupljenog novca, donirala 3,5 hiljade evra za crkvu krstionicu na Miholjskoj prevlaci koja je u aprilu 2019. kao nelegalan objekat trebalo da bude uklonjena, ali su vernici i sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve (SPC) sprečili njeno rušenje.
Bivša direktorka Uprave za zaštitu spomenika kulture Anastazija Miranović u Crnoj Gori za RSE je ranije kazala da je SPC došla u Upravu sa „spremnim rešenjem iz Beograda“ rekonstrukcije manastirskog kompleksa na Miholjskoj Prevlaci, ali da Uprava to nije prihvatila.
Prikupljeno je, kako se navodi na sajtu, takođe 3.5 hiljade evra za srpsko-ruski hram (koji je istovremeno i duhovno-kulturni centar) koji se u Banjaluci gradi od 2018. godine.
Poseta Sergeja Lavrova
Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov posetio je 2018. mesto gde će hram biti sagrađen, a srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik najavio je u junu 2020., kako prenose mediji, da će hram biti završen u naredne dve godine i da se očekuje dolazak ruskog predsednika Vladimira Putina kada izgradnja bude završena.
Čurovićeva „Pravoslavna fondacija“ u junu ove godine uputila je molbu za diplomatsku pomoć na adrese ambasada i predstavništva država u kojoj je većinsko stanovništvo pravoslavne veroispovesti, između ostalih, Rusije, Belorusije, Ukrajine zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Prema Čurovićevim rečima, Fondacija nije dobila nikakav odgovor, a protestne litije se u potpunosti finansiraju iz ličnih sredstava učesnika.
Molbu ambasadama je, kako je navedeno na sajtu Fondacije, potpisao Ranko Gojković, član Upravnog odbora ove Fondacije, koji je i jedan od zastupnika udruženja „Pravoslavno duhovno prosvetiteljski centar ,Ljubav' ” koji je 2019. godine u Rusiji sa Vladom Lenjingradske oblasti organizovao „Dane srpske kulture". Gojković je i predsednik udruženja „Rusko sabranje u Srbiji“.
Kozačke i druge spone
Željko Čurović se u medijima 2015. godine spominjao i kao „kozački pukovnik“ i zamenik ataman Kozačke stanice u Srbiji „Svetosavska” Vojislava Vidakovića. Na pitanje RSE da li je i dalje aktivan u kozačkim organizacijama, Čurović potvrđuje.
„To je naša spona sa tim ljudima iz Rusije“, kaže on.
Kozaci su, inače, nastali kao samoupravne, militarizovane zajednice koje su imale odbrambenu ulogu u slabo naseljenim pograničnim oblastima Ruskog carstva od 16. do početka 20. veka. Nakon boljševičkog puča 1917. u Rusiji, oko 5.000 Kozaka našlo se na Balkanu, ali je većina nastavila dalje prema zapadnoj Evropi.
Šta se zna o Kozacima u Srbiji?
Glavna kozačka organizacija u Srbiji je spomenuta Kozačka stanica u Srbiji „Svetosavska” koju je 2011. formirala Centralna kozačka vojska Ruske Federacije, čijeg komandanta je imenovao direktno ruski predsednik Putin, kako je RSE ranije pisao.
Čurović potvrđuje i da je učestvovao u osnivanju „Balkanske kozačke vojske“ 2016. godine u Kotoru u Crnoj Gori. Na čelu „Balkanske kozačke vojske“ je, kako je tada navedeno, Viktor Zaplatin, predstavnik Saveza dobrovoljaca Donbasa, organizacije koja okuplja dobrovoljce koji su se borili u Ukrajini i „bivši prvi zamenik komandanta pogranične vojske Luganske narodne republike“.
Inače, upravo je učešće srpskih državljana na proruskoj strani u okupiranim delovima Ukrajine, kao što su Donbas i Lugansk, jedan od većih problema u diplomatskim odnosima Srbije i Ukrajine.
U 2018. godini Viši sud u Beogradu doneo je, kako je RSE pisao, 28 osuđujućih presuda protiv državljana Srbije koji su učestvovali u ratu u Ukrajini. Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Zaplatin je bio i veteran u više ratova, između ostalih, učestvovao je u ratu u Bosni i Hercegovini 1992. i 1993. godine. Prema pisanju medija, Zaplatin je i predsednik fonda "Slovenska duhovnost", koji organizuje kampove za jednu vrstu vojno-patriotske obuke dece u Podmoskovlju u Rusiji.
Čurović je, inače, u medijima govorio 2017. da je bio u poseti ruskoj pravoslavnoj školi i takozvanom kozačkom kongresu.
On za RSE kaže da je kontakte sa Ruskom Federacijom imao i preko beogradske organizacije „Srpska vertikala“ koju je, kako navodi, vodio četiri godine.
Udruženje „Srpska vertikala“ Željka Čurovića je 2015. godine bila i deo udruživanja desno orijentisanih organizacija, kada je napravljen takozvani „Rodoljubivi savez“.
Sporazum o jačanju „Rodoljubivog saveza“ su u decembru 2015. godine, sem Čurovića, potpisali i predstavnici desno orijentisanih organizacija „Istočna alternativa“, „Srpska liga“, „Pokret za Srbiju“, kao i organizacije „Srpsko narodno vijeće Crne Gore“.
Kako se navodi u tekstu sporazuma, cilj Saveza je i savez sa Rusijom.
Kako su preneli mediji, Savez je u Moskvi predstavljen Aleksandru Nikolajeviču Aleksejevom, kako je navedeno, ambasadoru za specijalne zadatke Ministarstva inostranih dela Ruske Federacije i bivšem ambasadoru Rusije u Srbiji.
Ruski uticaj u Crnoj Gori preko crkve i „panpravoslavlja“
Prema mišljenju spoljnopolitičkog novinara i analitičara Boška Jakšića Rusija vrši uticaj na Crnu Goru, pre svega, preko ideja „panslovenstva“ i „panpravoslavlja“ i dela nasleđenih veza iz perioda Jugoslavije, čiji je Crna Gora bila deo.
„Interesi (Rusije, prim. aut.) se ostvaruju na način koji je postao sofisticiran – od finansiranja raznih formacija političkih i nevladinih, studentskih organizacija, preko medija i mračnih kanala, zavera i pučeva“, kaže Jakšić.
Jakšić ističe da je Rusija počela da vrši jak uticaj 2015. godine kada, kako kaže, „raste nervoza u Moskvi zbog prvih ozbiljnijih najava članstva Crne Gore u NATO-u“.
„Setimo se da je tada Rusija koristila demonstracije opozicionog Demokratskog fronta da se umeša ne samo propagandno, nego verovatno i finansijski“, rekao je Jakšić.
Opozicioni „Demokratski front“ je, naime, u oktobru 2015. organizovao proteste u kojim je došlo do sukoba demonstranata i policije. Zvaničnici Podgorice optužili su tada Rusiju da podrškom protesta u Podgorici želi da zaustavi put Crne Gore u NATO. Pažnju medija privuklo je tada saopštenje ruskog Ministarstva inostranih poslova, u kom se, između ostalog, navodi da akcije protesta pokazuju da kurs crnogorskih vlasti za ulazak u EU i NATO i „antiruska linija" nemaju apsolutnu podršku crnogorskog stanovništva.
Jakšić navodi da je taj uticaj jak i danas iako je Crna Gora pristupila NATO i da je crkva jedna od važnih poluga tog uticaja.
„Ne zaboravimo da je Srpska pravoslavna crkva, koja je najvažniji akter svega ovoga što se događa u Crnoj Gori, tradicionalno izuzetno vezana za Moskovsku patrijaršiju“, navodi on.
Rusi umešani i u pokušaj puča
Specijalno tužilaštvo Crne Gore optužilo je ruske državljane Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova da su organizatori kriminalne grupe koja je planirala izazivanje haosa na dan parlamentarnih izbora 2016. godine - od nasilnog zauzimanja Skupštine, do ubistva tadašnjeg premijera Mila Đukanovića. U ovom slučaju doneta je prvostepena presuda, ali su ovi ruski državljani nedostupni crnogorskom pravosuđu.
Istraživanje britanske istraživačke mreže Belingket i ruskog magazina "Insajder" otkrilo je u novembru 2018. godine da je Vladimir Popov pseudonim za Vladimira Nikolajeviča Moisijeva.
Obojica su identifikovani kao oficiri ruske vojne obaveštajne službe - GRU.
Britanski mediji ranije su objavili kako je ruske agente, nekoliko dana nakon neuspele misije, iz Beograda gde su boravili, „izvukao" prvi čovek ruskih obaveštajnih službi Nikolaj Petrušev.
Više puta ponovljene optužbe crnogorskih zvaničnika o ruskom mešanju, koje je trebalo da spreči ulazak Crne Gore u Severnoatlantsku alijansu, Moskva je uporno negirala optužujući Podgoricu za stvaranje antiruske histerije.
U toj državi već mesecima traju protesti, u kojima učestvuje SPC, a zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.
Od usvajanja zakona 27. decembra 2019. protesti vernika se, osim u Crnoj Gori, održavaju i u gradovima Srbije.
Auto-litija u Beogradu
Facebook Forum