Virus ne poznaje nacionalne granice, ali u nastojanju da što pre dođu do neophodne vakcine protiv Covida-19 mnoge države, pre svega najbogatije, slede politiku "moja zemlja na prvom mestu" (my country first).

Takav pristup može otežati borbu protiv korone, jer niko u ovom slučaju "ne može biti bezbedan, dok nisu svi bezbedni", kako glasi moto Svetske zdravstvene organizacije (STO). U takvim okolnostima nije moguć ni brzi ekonomski oporavak.

U tom smislu, ova situacija podseća na "zatvorenikovu dilemu" (prisoner's dilemma) iz teorije igara koja objašnjava zašto dve osobe ne žele da sarađuju iako je to u obostranom interesu.

Na kraju, taj nacionalizam vakcine (vaccine nationalism) može samo produbiti postojeće podele u svetu i voditi uspostavljanju novog globalnog poretka u kome će biti sve manje saradnje i multilateralizma, a sve više podozrenja, podela i sukoba. Stoga, kako piše "Tajm" (Time), postoji opasnost da "lek bude gori od bolesti".

'Trenutak Sputnjika'

Trenutno je 21 vakcina u fazi kliničkog ispitivanja i sve zemlje nastoje da se obezbede. Manje i siromašnije države uglavnom pokušavaju da osiguraju nabavke preko zajedničkih međunarodnih šema kao što je COVAX, koju vodi SZO i Koalicija za spremnost na epidemije (CEPI).

Do sada je ovom projektu pristupilo 90 siromašnih država, a 75 bogatih je izrazilo nameru da ga finansira. Međutim, SAD, Kina i Rusija nisu pokazavali interesovanje za ovu šemu.

U međuvremenu, ove zemlje, zatim EU i Indija, nastoje da samostalno razviju vakcinu ili sklope sporazume sa farmaceutskim kompanijama kako bi obezbedile neophodne zalihe za sopstvene potrebe čime se, po mišljenju stručnjaka, zanemaruju globalne.

Testiranje pet vakcina u Kini i četiri u SAD, poprimilo je i političku dimenziju koja, kako piše "Vošington post" (Washington Post), podseća na nadmetanje za tehnološku dominaciju tokom Hladnog rata, uključujući i "trenutak Sputnjika" (Sputnik's moment), kada je nakon lansiranja sovjetskog satelita 1957. započela besomučna trka dve supersile za supremaciju u svemiru.

Vakcina kao globalno javno dobro

Svetski lideri poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, kineskog lidera Si Đinpinga, generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Antonija Gutereša, ističu da su vakcine "globalno javno dobro", odnosno resurs koji bi trebalo da bude na raspolaganju svima.

Međutim, dosadašnja praksa to dovodi u pitanje, jer, kako navodi "Forin afers" (Foreign Affairs), snabdevanje vakcinama određenih zemalja dovešće do odlaganja nabavki za druge.

"Vremenski horizont za većinu političkih lidera je veoma kratak, naročito za one koje uskoro očekuju izbori. Mnogi od njih i dalje nisu uvereni da će birači razumeti da su veće dugoročne zdravstvene i ekonomske posledice korona virusa koji se neometano širi po svetu, nego neposredna pretnja po njih ili njihove najmilije zato što moraju da čekaju da se vakcinišu", pišu Tomas Boliki (Thomas J. Bollyky) i Čad Baun (Chad P. Bown) u "Forin afersu".

'Amerika sama'

Predsednik SAD Donald Tramp je pokrenuo operaciju u cilju što bržeg (Warp Speed) obezbeđivanja neophodnih količina vakcine, tačnije nekoliko stotina miliona doza do januara 2021. godine. Planira da investira u sedam kandidata za pronalazak cepiva. Radi se o javno-privatnom partnerstvu vrednom 10 milijardi dolara.

Tako je u maju postignut sporazum sa kompanijom AstraZeneca u vrednosti od 1,2 milijardi dolara o nabavci 300 miliona doza, pri čemu bi, kako se očekuje, prve količine bile isporučene u oktobru. SAD su napravile sličan aranžman i sa kompanijama Pfizer i BioNTech.

Logiku kojom se rukovodi Bela kuća ilustruje i izjava iz juna Pitera (Peter) Marksa, visokog zvaničnika američke Agencije za hranu i lekove poredeći vakcine i situaciju kada u avionu dođe do dekompresije, odnosno nedostatka kiseonika. Naime, tada se roditeljima preporučuje da prvo masku stave sebi na lice pa tek onda svojoj deci: "Najpre stavite masku sebi a onda želimo da pomognemo drugima što je pre moguće", ističe Marks.

SAD očito imaju u vidu i iskustvo iz prethodne epidemije svinjskog gripa (H1N1) 2009. Po rečima, Skota Gotliba (Scott Gottlieb), prvog čelnika američke Agencije za hranu i lekove (Food and Drug Administration) u vreme Trampa, ova epidemija od pre 11 godina je pokazala koliko je bilo nerealistično "utopijsko gledište" da su zemlje spremne da ustupe vakcinu drugima pre nego što u potpunosti zadovolje svoje potrebe, prenosi "Fajnenšel tajms" (Financial Times).

Naime, kako piše "Ju-es-tudej" (USA Today), SAD su tada potpisale ugovor sa australijskom kompanijom CSL vredan 100 miliona dolara o nabavci vakcine protiv svinjskog gripa. Međutim, kada je vakcina proizvedena, australijska vlada je naložila ovoj kompaniji da mora najpre da zadovolji potrebe domaćeg tržišta pre nego što bilo šta izveze.

Stoga je Piter Navaro (Peter Navarro), koga je Tramp postavio u martu na čelo tima za snabdevanje materijalom za borbu protiv Covida-19, izjavio da "ako smo išta naučili iz epidemije H1N1, onda je to da ne možemo nužno da zavisimo od drugih zemalja, čak i bliskih saveznika, u snabdevanje neophodnim materijalom, od maski do vakcina".

Tada su, inače, bogate zemlje kupile skoro sve zalihe vakcine protiv svinjskog gripa. Nakon apela Svetske zdravstvene organizacije za donacijama, Australija, Kanada, SAD i još šest zemalja su se saglasili da proslede deset procenata od svojih nabavki, ali tek nakon što su utvrdile da imaju dovoljno za sopstvene potrebe, piše “Forin Afers”.

U međuvremenu, dok se čeka na vakcinu SAD su kupile više od 90 odsto svetskih zaliha leka Remdesivir u naredna tri meseca, koji se do sada pokazao najuspešnijim u borbi protiv korona virusa.

Na taj način se, kako ističe Ijen Bremer (Ian Bremmer), predsednik konsultantske firme "Euroazijska grupa", Trampov pristup "Amerika na prvom mestu" (America First), "najočitije transformiše u politiku 'Amerika sama' (America Alone). (Time).

Sedam godina čekanja na HIV tretman

Slična situacija se desila 1996. kada su na Zapadu patentirani antiviralni lekovi za tretiranje zaraženih virusom HIV. Međutim, bilo je potrebno još sedam godina da bi ta terapija postala dostupna Africi, koja je najteže pogođena SIDA-om, podseća časopis "Sajens" (Science).

Međutim, nisu jedine SAD stavile svoje potrebe na prvo mesto. U poslednjih šest meseci, 46 država je uvelo ograničenja na izvoz medicinske opreme, uključujući maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju i mehaničke ventilatore, ističe se u analizi Sajmona Iveneta (Simon Evenett), profesora međunarodne trgovine na Univerzitetu Sent Galen.

"Forin afers" navodi da je više od 70 zemalja plus EU, uvelo neku vrstu ograničenja. Tako su nemačke vlasti optužile SAD za "modernu pirateriju" jer su maske namenjene Berlinu preusmerile za svoje potrebe.

Bilo je nesuglasica i unutar EU, poput poteza Francuske da prisvoji četiri miliona maski koje je švedska kompanija Molnlycke – sa sedištem u Lionu – planirala da pošalje Italiji i Španiji. Tek na intervenciju Vlade Švedske francuske vlasti su oslobodile kontingent, prenosi France 24.

'Nemačka nije na prodaju'

Nemački mediji su javili da su američke vlasti ponudile sredinom marta da kupe nemačku biofarmaceutsku kompaniju CureVac nakon Trampovog susreta sa njenim izvršnim direktorom Danijelom Meničelom (Daniel Menichella). Prema pisanju "Velt Zontanga" (Welt am Sonntag), predsednik SAD je, navodno, ponudio milijardu dolara za kupovinu nemačke kompanije.

To je izazvalo žestoku reakciju u Berlinu, uključujući i ministra ekonomije Petera Altmajera, koji je izjavio da "Nemačka nije na prodaju". (Financial Times). Šef kabineta kancelarke Angele Merkel je saopštio da vakcina razvijena u Nemačkoj mora da bude dostupna u "Nemačkoj i svetu".

Menadžement CueVaca je u početku negirao kontakte sa američkom administracijom, ali je većinski vlasnik kompanije Ditmar Hop (Dietmar Hopp) to priznao ističući da se "podrazumeva da nemačka kompanija ne bi trebalo da razvija vakcinu za isključivu upotrebu u SAD".

Sredinom juna, Vlada Nemačke je saopštila da će investirati 300 miliona evra u CureVac kupujući 23 odsto udela u ovoj kompaniji, prenosi PBS.

'Sanofijevo srce kuca u Francuskoj'

Slična situacija se desila i sa francuskom kompanijom Sanofi. Naime, u aprilu je njen izvršni direktor Pol Hadson (Paul Hudson), inače britanskog porekla, izjavio da SAD mogu prve da imaju pristup vakcini ove kompanije zbog velikih investicija u nju, prenosi "Politiko" (Politico).

Međutim, zvanični Pariz je burno reagovao ističući da je "neprihvatljivo" i "nezamislivo" da kompanija sa sedištem u Francukoj koja "pri tom koristi poreske olakšice po osnovu istraživanja, isporuči vakcine SAD-u pre nego Francuskoj".

Sanofi je povukao svoju izjavu, predsednik Emanuel Makron je pozvao Hadsona u Jelisejsku palatu, nakon čega je najavio proširenje poslova u ovoj zemlji, te da "Sanofijevo srce kuca u Francuskoj".

EU nastoji da drži korak

U međuvremenu su Francuska, Nemačka, Italija i Holandija formirale Inkluzivnu alijansu za vakcinu (IVA), koja je potpisala sporazum sa AstraZeneca o 400 miliona doza za potrebe Evropske unije.

Kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon toga objavila strategiju kako bi uverila javnost da evropski blok ne zaostaje za ostalima velikim takmacima, poput SAD, prema pisanju "Tajma" bilo je uočljivo da nije pominjala mogućnost pristupa za druge zemlje izvan EU.

Doduše, paralelno sa nastojanjima da snabde svoje članice, EU je izrazila spremnost da pomogne drugima. Tako je u maju organizovala virtuelni samit na kome su uz članice ovog bloka učestvovale i mnoge druge zemlje, poput Kanade, Japana, Izraela, Saudijske Arabije, zatim organizacije kao što su fondacija Bila i Melinde Gejts. Oni su tada obećali pomoć od osam milijardi dolara za globalni fond za razvoj vakcine, testiranje i druge tretmane.

Međutim, kako piše "En-Bi-Si" (NBC), uočljivo je bilo odsustvo Donalda Trampa, koji nije poslao čak ni predstavnika. Kina je prisustvovala, mada je premijer Li Kečijang u poslednji čas odustao poslavši ambasadora EU Žang Minga na ovaj skup.

Pojedini posmatrači su to doživeli kao omalovažavanje čitave inicijative. To potvrđuje i činjenica da je Kina, iako druga svetska ekonomija, obećala samo 49 miliona dolara za globalni fond, dok je, recimo, Norveška izrazila spremnost da izdvoji milijardu.

I u Indiji je privatni Institut za serum, najveći proizvođač vakcina na svetu, saopštio da će "u najmanju ruku na početku", svaka doza iz ove kompanija biti namenjena domaćem stanovništvu. Slične najave stigle su i od ostalih kompanija da će zemlje domaćini, ili one koje su prve naručile, najpre dobiti vakcine.

'Kina ne može da priušti poraz'

Nakon što se izborila sa prvim talasom pandemije, Kina nastoji da se pozicionira kao ključni faktor u svetu koji pomaže drugim zemljama u nevolji šaljući neophodnu opremu.

Predsednik Kine Si Đinping je izjavio u maju na sednici Skupštine Svetske zdravstvene organizacije da ako njegova zemlja uspe da pronađe vakcinu, podeliće je sa drugima.

Pošto su istorijski gledano veoma složenim procesom proizvodnje vakcina za nove viruse dominirale četiri multinacionalne kompanije sa sedištem u SAD, Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji – ukoliko Kina uspe da prva dođe do cepiva - to bi značilo mnogo ne samo za imunizaciju njenog stanovništva i mogućnost ekonomskog oporavka već i prestiž kao velike sile.

Tako je virusološkinja i general major Čen Vej (Chen Wei), koja se nalazi na čelu državnog istraživačkog tima u Pekingu, izjavila u martu da "ako Kina prva razvije ovo oružje sa pravima sopstvenog intelektualnog vlasništva, to će pokazati ne samo napredak kineske nauke i tehnologije, već i naš imidž kao velike sile", prenosi "Los Anđeles tajms" (Los Angeles Times).

Pokušaj Kine da se pozicionira i kao vodeća naučna i tehnološka sila podseća hroničare na istorijsku situaciju iz 19. veka kada Evropljani nisu mogli da veruju da je Tomas (Thomas) Edison izumeo sijalicu za kojom dugo tragalo, pogotovo što je smatran čovekom skoro bez formalnog obrazovanja.

"Amerika je krajem 19. veka apsolutno doživljavana kao tehnološki zapećak u odnosu na Evropu", ističe Grejem Mur (Graham Moore), autor knjige "Poslednji danji noći" (The Last Days of Night) o rivalstvu Edisona i Džorda Vestingausa (George Westinghouse). Tek nakon što je Edison predstavio svoju blistavu kreaciju u Parizu, francuski list "Figaro" (Le Figaro) je napisao: "Edison nije mit".

Stoga za Kinu utrka da prva dođe do vakcine ima mnogo šire značenje od epidemiološkog.

Kako je nedavno objavio kineski prodržavni list "Global tajms" (Global Times), "moramo biti svesni da je razvoj vakcine bitka koju Kina ne može da priušti da izgubi". Ovaj list navodi da se "ni na koji način Kina ne može osloniti na Evropu ili SAD u razvoju vakcine. Kina mora da deluje sama za sebe u ovom ključnom polju", nazivajući pomenutu utrku "bitkom na život i smrt".

S ozbirom na sve zategnutije odnose sa Zapadom, Kina fokusira svoje diplomatske napore ka zemljama u razvoju predstavljajući se kao alternativni saveznik u odnosu na SAD – sa obiljem novca i bez prigovora na stanje ljudskih prava kod potencijalnih partnera. Si Đinping je nedavno izjavio da će Kina nastojati da osigura pristup zemalja u razvoju kineskoj vakcini kada bude pronađena.

"Međutim, takve ponude mogu da imaju negativan efekat po Kinu ako se pokaže da je njena vakcina nebezbedna i neispravna, kao u slučaju donacije maski", piše "Vošington post".

Istovremeno, "Politiko" podseća da je međunarodno poverenje u kineske vakcine znatno poljuljano nakon što je 2018. godine utvrđeno da ih je jedna tamošnja kompanija pravila od sastojaka kojima je istekao rok.

Vakcina kao pitanje nacionalne bezbednosti

Pandemija korona virusa se ne doživljava samo kao zdravstvena kriza, već "pitanje nacionalne bezbednosti", kako je izjavio nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (Seehofer). On smatra, kako prenosi vebsajt IMD, da je na vladi da osigura ne samo bezbednost svojih granica i snabdevanje hranom, već i "naših medicinskih proizvoda i zdravstva".

To iziskuje angažovanje gotovo svih resursa jednog društva, maltene kao u ratu, što ilustruje i izjava Emanuela Makrona da "smo u ratu (protiv virusa)".

Stoga, po rečima Stjuarta Bluma (Stuart Blume), profesora Univerziteta u Amsterdamu, jedan od najviše zabrinjavajućih trendova poslednjih decenija jeste "sekuritizacija globalnog zdravlja", odnosno da je zdravstvo istovremeno u istoj meri postalo i pitanje nacionalne bezbednosti i međunarodne diplomatije. Tako, po njegovom mišljenju, Kina može da koristi bilo koju vakcinu kao način da "pokaže svoj međunarodni prestiž", tako što će je davati afričkim i latinoameričkim zemljama.

Nadmetanje staro 200 godina

Nadmetanje zemalja u naučnom i tehnološkom smislu traje najmanje 200 godina, kaže za "Politiko" (Politico) Naomi Rodžers (Rogers), profesor istorije medicine na Univerzitetu Jejl (Yale).

Značajna naučna dostignuća se "odražavaju na politički, ekonomski i obrazovni sistem jedne zemlje", dodaje Džejson Švarc (Jason Schwartz), profesor sa istog univerziteta, postajući "svetionik kako zemlja sebe doživljava i…kako želi da je drugi doživljavaju u svetu".

Tako je poznato rivalstvo dva čuvena biologa – francuskog Luja Pastera (Louis Pasteur) i nemačkog Roberta Koha (Koch) – u drugoj polovini 19. veka. Osim u nauci, ono je bilo i refleksija neprijateljskog odnosa dve zemlje koje su nerado prihvatale najnovija dostignuća druge strane.

Nakon Prvog svetskog rata, po rečima Rodžersa, "rasla je nelagoda u većem delu sveta zbog prevelikog oslanjanja na nemačku nauku". SAD su iskoristile taj vakum i izgradivši poznate centre za zdravstvena istraživanja, kao što su "Džon Hopkins" (John) i Harvard, koji su postali mesto gde su ljudi iz celog sveta želeli da dođu i studiraju.

Nakon Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je osim u nauci nastojao da po svaku cenu i u drugim oblastima pokaže svoj značaj, poput sporta. Nadmetanje u broju medalja je dovelo, po rečima Džejmsa Karafana (James Carafano), eksperta Fondacije Heritidž (Heritage), do "potpuno korumpirane sportske infrastrukture". On dodaje da je to vidljivo i u današnjoj Rusiji sa nastavkom varanja i upotrebe steroida.

Kada je reč o vakcini, ruske vlasti su najavile da će u oktobru započeti masovnu vakcinaciju. Međutim, kako javlja "Bi-Bi-Si" (BBC), pojedini eksperti izražavaju bojazan da neće biti ispoštovane sve procedure koje bi garantovale bezbednost i efikasnost vakcine.

Mnogi smatraju da Putin želi da na taj način podseti na slavne dane Sovjetskog Saveza, kada je predvodio masovne kampanje vakcinisanja.

'Zatvorenikova dilema'

Trenutno dominantan pristup "najpre moja zemlja" imaće duboke i dugoročne posledice. U odsustvu globalne saradnje (prisoner's dilemma), zemlje će se međusobno nadmetati, što će voditi povećanju cene vakcina i materijala neophodnog za njenu proizvodnju.

Dok budu čekale da bogatije zemlje zadovolje svoje potrebe za vakcinom, siromašnije zemlje će trpeti, jer će, kako navode Tomas Boliki i Čak Baun, "zdravstveni radnici, milijarde starijeg i visokorizičnog stanovništva biti nezaštićeni, što će produžiti pandemiju, povećati broj smrtnih slučajeva i ugroziti već krhke zdravstvene sisteme i ekonomije".

To povratno može imati pogubno dejstvo i na bogatije zemlje. U ekonomskom smislu, pošto su uglavnom izvozno orijentisane, biće im sužena tržišta ako pandemija bude harala u ostatku sveta.

"Sve dok pojedini delovi sveta pate od korona virusa, globalna ekonomija se ne može oporaviti", kazao je za "Si-En-Bi-Si" (CNBC) Ijen Goldin (Ian), profesor Univerziteta Oksford i nekadašnji potpredsednik Svetske banke.

"Sve dok je negde prisutan, virus može da mutira, kreće i delovi svetske ekonomije uništeni", dodaje Goldin.

U epidemiološkom smislu, virus se može vratiti i u zemlje koje sprovedu kolektivnu vakcinaciju, ukoliko se ispostavi da stvorena antitela protiv Covida-19 nisu trajnog karaktera, već se cepljenje mora obavljati svake godine kao u slučaju sezonskog gripa.

"Opasnost od nacionalizma vakcine je u tome što to nije utrka ka vrhu, koja podrazumeva razmenu, već neka vrsta igre sa nultom sumom", upozorava Goldin.

Globalizovani lanci snabdevanja

U nastojanju da dođu do vakcine, pojedine zemlje koje neće imati ekskluzivni pristup na samom početku, mogu da posegnu za blokadom izvoza ključnih komponenti.

Naime, pošto je lanac snabdevanja globalizovan, malo je verovatno da bilo koji proizvođač vakcine ima sve neophodne komponente. "Forin afers" navodi kao primer da skoro svi koriste isti katalizator, odnosno supstancu koja se dobija od prirodnog jedinjenja izdvojenog iz takozvanog drveta sapunice (Quillaja Saponaria), koje raste u Čileu.

Ovaj sastojak se potom procesuira u Švedskoj. To znači da bi ove dve zemlje mogle da iskoriste činjenicu da pomenuti sastojak postoji u ograničenim količinama, te da obezbede sebi među prvima vakcinu.

Maraton a ne kratka trka

Stručnjaci upozoravaju da nema garancija da će i kompanije koje su odmakle u istraživanjima uspeti da u tako kratkom vremenu dođu do željene vakcine. Tako Kejt (Kate) Elder, savetnica organizacije "Doktori bez granica", kaže za "Ju-es-tudej" (USA Today), da vakcine koje su došle do faze kliničkog istraživanja na ljudima imaju samo 17 odsto šansi na uspeh.

To znači da, prema pisanju "Vošington posta", biti prvi u medicinskim istraživanjima ne znači uvek i "dobiti trku". Prve vakcine biće verovatno potisnute sa naknadnim inovacijama kako naučnici budi sticali nova saznanja koji je pristup najbolji.

"Prve vakcine, najverovatnije, neće biti najbolje", smatra Piter (Peter) Hotez, dekan Nacionalne škole za tropsku medicine na koledžu Bejlor (Baylor).

"One mogu da delimično zaštite, ali će vremenom biti zamenjene boljim vakcinama. Možda možete da to nazovete (kratkom) trkom, ali to je više maraton", ocenjuje Hotez.

Visoki geopolitički ulozi

Geopolitika je nesumnjivo duboko isprepletana sa utrkom za vakcinu. Osim zdravlja, ulog je i što brži ekonomski oporavak.

Lorens (Lawerence) Gostin, profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown) i savetnik Svetske zdravstvene organizacije, dodaje da je to nadmetanje i za nacionalni prestiž i koji je sistem bolji.

"Stoga je ulog izuzetno visok", navodi Gostin.

Stoga se ulažu svi resursi i energija za postizanje cilja, ponekad nelegalna. Tako su SAD nedavno optužile kineske hakere da ukradu podatke iz istraživanja o razvoju vakcina.

"Nacionalizam vakcine" bi bilo teško izbeći u bilo kojim geopolitičkim okolnostima. Međutim, magazin "Voks" (Vox) podseća da utrka za primat u svemiru nije izazvala tenzije tokom Hladnog rata, već je bila njihov simptom.

"Nadmetanje za otkriće vakcine nije uzrok rastućih tenzija između Kine i SAD, već ventil za njih, što ima ozbiljne posledice po ostatak sveta kada je reč o isporuci bezbedne i održive vakcine", navodi "Voks".

U tom smislu, pronalazak vakcine ne može da nadomesti neadekvatan američki odgovor na pandemiju, ali po rečima Džošue (Joshua) Rovnera, profesora američkog Univerziteta za međunarodna pitanja (American University's School of International Service), može sprečiti dalje pogoršanje katastrofalne situacije.

I ulog Kine je veliki. Osim demonstriranja nadmoći u nauci, time želi da neutrališe kritike da je pokušala da prikrije lošu reakciju u vreme izbijanja pandemije.

U svakom slučaju, kako navode Boliki i Baun, nastojanja država da po svaku cenu postignu kratkoročne dogovore o vakcinama može imati negativne efekte po njihove dugoročne interese.

S jedne strane, postoji rizik od stvaranja odijuma prema zemljama koje skladište vakcine. Istovremeno, način na koji manje zemlje pokušavaju da obezbede vakcinu, može uticati na njihovu dugoročnu geopolitičku poziciju.

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da se pregovara sa dve zemlje i dve kompanije. On očekuje da Srbija obezbedi cepivo do početka decembra i da će biti "među prvih 20 zemalja koji će da je plate".

Rizik od sukoba

Velike krize imaju i velike posledice, podseća Frensis Fukujama (Francis Fukuyama), profesor Univerziteta Stendford, u tekstu u "Forin afersu".

Tako je Velika Depresija izazvala izolacionizam, nacionalizam, fašizam i Drugi svetski rat – ali i dovela do "Nju dila" (New Deal), uspona SAD kao supersile i na kraju dekolonizacije.

Teroristički napad 11. septembra 2001. je imao za posledicu dve neuspele američke intervencije, uspon Irana i stvaranje novih formi islamskog radikalizma. Globalna finansijska kriza 2008. je podstakla uspon antiestablišment populizma.

Političke posledice pandemije mogu biti još veće, smatra Fukujama. Počev od preraspodele globalne moći koja će se od Zapada pomerati ka Aziji, do jačanja nacionalizma koji će povećati mogućnost međunarodnih sukoba.

"Ipak, imajući u vidu i dalje stabilizirajuću ulogu nuklearnog oružja i zajedničke izazove sa kojima se suočavaju svi glavni akteri, međunarodne turbulencije su manje verovatne nego na domaćem planu", smatra Fukujama.

SAD i SSSR zajedno protiv malih boginja

Čak i u vreme najnapetijih odnosa tokom Hladnog rata, SAD i Sovjetski Savez su prihvatili da se krajem 1950-ih zajednički angažuju u iskorenjivanju malih boginja. Međutim, kako ocenjuju Boliki i Baun, današnje geopolitičke tenzije čine takav dogovor teško ostvarivim.

"No, bez toga su male šanse za adekvatnu pripremu za sledeću pandemiju. Sadašnja globalna zdravstvena arhitektura je daleko od dovoljne. Male su nade da može da obuzda još opasniju pandemiju.

Umesto toga, biće potrebno nešto po ugledu na NATO – ugovorna organizacija usmerena na javno zdravstvo sa pripremljenim zalihama", smatraju ova dva autora.

Igranje vatrom

Kako ističe Stiven Morison, (Stephen Morrison), analitičar Centra za strateške i međunarodne studije (the Center for Strategic and International Studies), "ovo je planetarni problem i zahteva planetarno rešenje".

U svakom slučaju, ko će dobiti pristup vakcini, koliko je spreman da je plati ili napravi geopolitičke ustupke, po mišljenju Ijena Bremera, u velikoj meri će određivati međunarodne odnose i osnažiće naučne i proizvodne centre poput SAD i Kine u narednih 3 do 5 godina.

"Ako ste mislili da će otkriće vakcine označiti kraj naših nevolja sa pandemijom, razmislite još jednom – ovi problemi će samo promeniti oblik", zaključuje Bremer.

Stoga je, po rečima Lorensa Gostina, "ovo opasno nazvati utrkom". To je, po njemu, "igranje vatrom".