Novoimenovani specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je njegov zadatak da uspešno okonča dijalog Kosova i Srbije, kao i da osigura da Kosovo i Srbija jednom zauvek reše sva nerešena pitanja.
Prema njegovim rečima, postoji samo jedan dijalog kojim posreduje Evropska unija, ali je dodao da će nastaviti da usko sarađuje sa američkim kolegama, jer "SAD i EU dele zajedničku agendu za region".
"SAD su bile glavni partner EU na Zapadnom Balkanu i glavni partner EU u dijalogu Beograda i Prištine", kazao je Lajčak.
On dodaje da je dosadašnji dijalog, koji je počeo 2011, postigao značajne rezultate po pitanju kretanja robe i ljudi između Kosova i Srbije, međunarodnog pozivnog broja, integracije srpske policije i sudija i tužioca u kosovski sistem, te redovnog održavanje izbora na celom Kosovu, integracije Kosova u regionalnim inicijativama i dr.
Predsedništvo Kosova o američkoj ulozi
Iz Predsedništva Kosova međutim kažu da uloga američkog vođstva ostaje neophodna u ovom procesu.
Šef kabineta i savetnik kosovskog predsednika Bekim Čolaku (Çollaku) izjavio je za RSE da su spremni da rade sa svima na postizanju konačnog dogovora sa Srbijom, ali prvenstveno sa onima koji "zaista žele da postignu dogovor i imaju sposobnost i kredibilitet da to isporuče". Po njegovim rečima, ovaj "dugotrajan i mučan proces mora završiti, a da je interes Kosova da se postigne kvalitetan dogovor i priznanje od Srbije".
"Uloga američkog rukovodstva ostaje neophodna u tom procesu. Isto tako i uloga Evropske unije, sve dok bude u stanju da ispuni viznu liberalizaciju i ubrza članstvo Kosova u EU", kaže Čolaku.
Čolaku navodi da je Evropska unija bila predvodnik u ovom procesu u poslednjih deset godina, "ali to ne znači da je bila dobra u tome". Dodaje da bez obzira na ograničena dostignuća, još uvek nema konačnog dogovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
"S druge strane, dosadašnji napredak u velikoj meri je takođe zasluga američkog angažmana i podrške. Tako da, uspesi i neuspesi dele se između ključnih aktera uključenih u ovom procesu, uključujući i nesposobnost Kosova i Srbije da postignu dogovor", tvrdi Čolaku.
Lajčak o viznoj liberalizaciji za Kosovo
Lajčak navodi da deli frustraciju Kosova zbog nedostatka napretka po pitanju vizne liberalizacije. Dodaje da je njegova poruka zemljama članicama EU da "ukoliko mi zahtevamo od naših partnera da ispune obaveze, mi takođe moramo ispuniti naše obaveze".
Budući da je Evropska komisija rekla da je Kosovo ispunilo sve obaveze, on dodaje da pitanje nije 'da li' već 'kada' će se desili vizna liberalizacija.
"Desiće se, ne sumnjam u to", dodao je Lajčak.
Zvaničnik američke vlade kojeg je RSE kontaktirao nije imao šta da kaže u vezi Lajčakovih izjava, niti da li bi konačni dogovor trebao da bude postignut u SAD-u ili Briselu.
Šta je prethodilo Lajčakovom imenovanju?
Poslednji sastanak predsednika Kosova i Srbije u sklopu briselskog dijaloga održan je 8. novembra 2018.
Nakon što je Kosovo uvelo taksu od 100 odsto na robu iz Srbije krajem novembra te godine, Srbija više nije želela da se vrati za pregovarački sto u Briselu.
Vratila se, međutim, susretima kada je u odnosima Kosova i Srbije uključen ambasador Ričard Grenel (Richard Grenell), specijalni izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore Prisstine i Beograda, koji je početkom ove godine izdejstvovao postizanje tri pisama namere o uspostavljanju avio i železničke linije, kao i o autoputu.
Američki zvaničnici takođe veruju da će ovaj momentum dati novu energiju dijalogu koji treba da dovede do "recipročnog priznanja" Kosova i Srbije. O mogućnosti postizanja konačnog sporazuma predsednici Kosova i Srbije razgovarali su 2. marta i u Beloj kući, uz posredovanje Grenela.
Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) je u nekoliko navrata nakon toga rekao da vodeću ulogu u ovom procesu sada imaju SAD, te da se usled nedostatka jedinstva među državama EU o pitanju Kosova odrazio i na šansu za postizanje sporazuma između Prištine i Beograda.
Tači je bio kritičan i kada je Lajčak postavljen na toj poziciji, pre svega zato dolazi iz države koja nije priznala Kosovo, iz Slovačke, i koja je glasala protiv članstva kosova u UNESCO.
Gde u svemu ovome stoji Srbija?
Iz Predsedništva Srbije, Vlade i Ministarstva spoljnih poslova do objave ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje o ulozi Lajčaka u nastavku dijaloga, u poređenju sa Grenelovom ulogom, kao ni komentar o tome ko treba da posreduje u dijalogu.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, razgovarao je sa Lajčakom telefonom 12. aprila i tom prilikom rekao da je uveren da će Lajčak kao, kako je rekao, "dobar poznavalac situacije i odnosa u regionu, obavljati odgovorno i nepristrasno".
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je na onlajn konferenciji "Srpsko-američki odnosi pred izazovima korona virusa" 16. aprila rekao da je Srbija zahvalna na naporima koje specijalni izaslanici predsednika SAD i američkog državnog sekretara, Ričard Grenel i Metju Palmer, "ulažu na planu iznalaženja obostrano prihvatljivog, fer i kompromisnog rešenja” kada je u pitanju kosovski problem.
Kada će dijalog biti zvanično nastavljan za sada je nepoznato zbog pandemije korona virusa.
S druge strane, neizvesna je situacija i na Kosovu od kako je 25. marta izglasano nepoverenje vladi Aljbina Kurtija (Albin Kurti). On se inače oštro protivi da ovaj proces u budućnosti vodi predsednik Kosova.
Kurti je izjavio i da je pozadina rušenje njegove vlade "predsednička trgovina o razmeni teritorija" između predsednika Kosova i Srbije. I u pismu upućenom Lajčaku, Kurti je rekao da se "ni u kom slučaju i situaciji ne raspravlja o pitanjima međusobne suverenosti, teritorijalnog integriteta i unutrašnjih poslova".
Facebook Forum