Dokument kojim nekoliko partija i organizacija traži uspostavljanje autonomije Vojvodine u punom kapacitetu, predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ocenjuju kao zahtev za "državom u državi".
"Ovde bi moglo da se postavi pitanje zašto kažeš decentralizacija, a misliš Republika", kaže šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Vojvodine i potpredsednik Glavnog odbora te partije Milenko Jovanov.
Dokument pod nazivom Memorandum o budućnosti Vojvodine u Beogradu su potpisali predstavnici opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Vojvođanske partije (VP), Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Alijanse vojvođanskih Rumuna, Crnogorske partije, Saveza Slovaka Vojvodine, Zajedno za Vojvodinu, Liberalno-demokratskog pokreta Vojvodine i Foruma V-21.
Memorandumom se obrazlaže potreba za decentralizacijom Srbije i uspostavljanjem istinske autonomije Vojvodine. Tri partije – LSV, VP i DSHV koje su ga usvojile krajem novembra u Subotici, gradu na krajnjem severu Srbije, poručile su tada da „Vojvodina nije problem, već rešenje problema“.
Saradnja vojvođanskih stranaka
Početkom novembra, ove tri stranke potpisale su i Sporazum o saradnji kroz Vojvođanski front, čija je suštinska ideja, kako je objasnio čelnik vojvođanskih socijaldemokrata Nenad Čanak, ideja Vojvodine kao evropske regije u modernoj, decentralizovanoj, Srbiji.
On je ukazao na to da su „ideolozi centralizma Vojvodinu napadali za separatizam koji nikada nije postojao“. Rekao je da Vojvodina nikada nije bila problem Srbije, ona je uvek bila ponuđeno rešenje.
"I upravo zbog toga je stalno bila izlagana satanizaciji od strane onih koji su Vojvodinu doživljavali kao opasnost centralističkom devetnaestovekovnom konceptu nacionalistički zasnovanog beogradskog pašaluka", rekao je Čanak.
Za Vojvodinu kao modernu regiju većih ovlašćenja u decentralizovanoj Srbiji, založio se i Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.
Takvu platformu podržao je i predsednik Vojvođanske partije Aleksandar Odžić.
"Srbija treba da bude demokratska, građanska, decentralizovana republika, sa Autonomnom pokrajinom Vojvodinom, kao regijom prepoznatom od strane Evropske unije, kojoj će biti vraćena sva stečena prava koja je nekada imala zakonodavna, izvršna i sudska vlast, pravo raspolaganja sopstvenom imovinom i resursima", rekao je Odžić.
Vladajuća stranka protiv Memoranduma
Na drugoj strani, Milenko Jovanov iz vladajuće SNS kaže da su se slične ideje koje ne prepoznaje kao decentralizaciju zemlje, već kao paralelni sistem u odnosu na državni sistem Srbije, već pojavljivale na političkoj sceni u Vojvodini i da nisu ništa novo.
"Ono što je novo i što na neki način može da odgovori na ove teze postavljene u Memorandumu jesu rezultati koje je Srpska napredna stranka postigla upravo u Vojvodini. Mi smo vrlo radi da uporedimo rezultate rada Srpske napredne stranke i koalicije koju predvodimo u poslednje četiri godine sa rezultatima koje su postigle između ostalih i stranke koje su potpisale ovaj Memorandum, u periodu od 16 godina i da onda egzaktno pokažemo ko je zaista brinuo o Vojvodini, radio na tome da se u Vojvodini bolje živi, a ko je o Vojvodini pričao, lansirao teze koje su možda izazivale uznemirenje u javnosti i od toga, osim eventualno možda samih političkih stranaka i političara koji su to radili, niko drugi nije imao nikakvu korist", kaže Jovanov.
Suštinska ili 'fasadna' autonomija
Atributi autonomije Vojvodini su oduzeti još u vreme vlasti bivšeg predsednika Srbije Slobodna Miloševića, 1988. godine, u takozvanoj antibirokratskoj, odnosno, jogurt-revoluciji, kada je dirigovana masa jogurtom gađala i pod opsadom držala sedište najviših funkcionera Saveza komunista Vojvodine, optužujući ih da su „autonomaši“. Oni su na kraju smenjeni i zamenjeni Miloševićevim pristalicama.
Ni nakon pada Miloševića s vlasti, Ustavom iz 2006. godine, mnogi politički subjekti u Vojvodini nisu bili zadovoljni stepenom autonomije. Ustav je donet bez javne rasprave. Ni zakonodavna, ni sudska vlast, koje su joj ukinute Miloševićevim ustavom iz 1990. godine, Vojvodini nisu vraćene tim novim aktom koji je i danas na snazi.
Politikolog Jovan Komšić ocenjuje da bi Vojvodina u kojoj bi na delu bila suštinska, a ne, kako kaže, fasadna autonomija, bila u interesu moderne i na evropskim vrednostima zasnovane Srbije, ali podvlači da vladajućoj stranci trenutno nije u interesu otvaranje pitanja Vojvodine i njene autonomije. Navodi, međutim, da bi SNS mogla pokazati izvesnu dozu tolerancije prema opcijama koje otvaraju to pitanje, „s obzirom da im na predstojećim izborima ne bi bile rivali u osvajanju vlasti“.
Otvaranje pitanja Vojvodine
"Srpska napredna stranka, kao stožer vladajuće koalicije, neće ići ispod svoje načelne političke pozicije, definisane još 2012. godine, da je za Ustavom iz 2006. definisanu poziciju autonomije Vojvodine, a to su minimalni okviri fasadne autonomije", kaže Komšić, ali i dodaje:
"Interes vladajuće koalicije da se legitimiše maksimizacijom broja stranaka koje će učestvovati na predstojećim izborima tolerisaće i ovu ideju autonomije Vojvodine ukoliko je saopštavaju oni subjekti koji će izaći na izbore – od Čankove Lige socijaldemokrata do ostalih manjinskih i manjih partija u ovom vojvođanskom spektru. Tolerisaće tu ideju jer neće ni ideološki, ni konkretno-politički imati razloga da se žestoko suprotstavlja tim platformama, kao što bi to činila u nekom drugom političkom kontekstu koji bi realno nagoveštavao mogućnosti ugrožavanja njihove vladavine", kaže Komšić.
Iako je rekao da će odluku o izborima doneti Glavni odbor stranke, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak poručio je da će se on "svesrdno zalagati za izlazak na izbore".
Odnos Saveza za Srbiju prema Vojvodini
Šanse da ozbiljnije bude reanimirana platforma vojvođanske autonomije, veruje Jovan Komšić, male su i kad je reč o onom delu srpske opozicije koja se izjasnila za bojkot izbora – o Savezu za Srbiju.
"Taj deo opozicije nije za rešavanje ni kosovskog problema i za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. Tako da ako nisu za konkretniji sistemsko-politički odgovor na pitanje Kosova, još manje će biti za konkretniji odnos prema sistemskom rešavanju pozicija autonomije Vojvodine i u ovom ustavno-sistemskom okviru, a da ne govorimo o nekim eventualnim promenama Ustava", ocenjuje Komšić.
On ne smatra da LSV koja je čelnik Vojvođanskog fronta, ovog trenutka ima dovoljno mobilizatorske snage da i u samoj Vojvodini među građanima reanimira problem autonomije, s obzirom i na činjenicu da sa vladajućom koalicijom deli vlast na pojedinim nivoima (Grad Novi Sad).
Demokratska stranka, sada u opoziciji kao članica Saveza za Srbiju, vladala je u Vojvodini 16 godina. Na pokrajinskim izborima 2016. godine osvojila je tek nešto više od sedam odsto glasova. Zajedno sa njom, poraz su tada doživele i LSV, koja je osvojila nešto više od šest odsto i Vojvođanska partija sa 0,51 odsto glasova. Kao ubedljivi pobednik je izašla Srpska napredna stranka, sa osvojenih 44,5 odsto glasova, koja i danas vlada u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije i Savezom vojvođanskih Mađara.
Facebook Forum