Zašto se trese Vojvodina

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se porastu tenzija u Vojvodini nakon zahteva Srpske napredne stranke, praćenog mitingom u Novom Sadu, da pokrajinska vlada, koju predvodi Demokratska stranka, podnese ostavku i da budu raspisani vanredni izbori.

Sagovornici su bili Aleksandra Jerkov, članica Predsedništva i portparolka Demokratske stranke, i Igor Mirović, potpredsednik Srpske napredne stranke.

Polemisalo se o tome da li u Deklaraciji o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, koju je predložila pokrajinska vlada, ima separatističkih elemanata, zašto Srpskoj naprednoj stranci smeta formulacija iz deklaracije da je Vojvodina ušla u sastav Srbije voljom njenih građana, zašto je vojvođanski premijer Bojan Pajtić nazivan ustašom, zašto je na mitingu u Novom Sadu učestvovala zabranjena organizacija “Obraz”, da li peticija, za koju naprednjaci kažu da će je potpisati 100.000 građana, može prinuditi Pajtića na ostavku, može li Srpska napredna stranka sprečiti usvajanje Deklaracije o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, da li će u Vojvodini biti vanrednih izbora, kao i o tome da li će Srpska napredna stranka nastaviti sa protestima ako ne budu usvojeni njeni zahtevi.

Omer Karabeg: Gospodine Miroviću, vi optužujete sadašnju vlast u Vojvodini za separatizam i kažete da je Deklaracija o zaštiti ustavnih prava Vojvodine, koju je predložila vojvođanska vlada, separatistička. U čemu vidite njihov separatizam?

Igor Mirović: Preciznije, ja sam deklaraciju ocenio kao dokument koja ima separatističku notu. Naznaka separatističke note je u tome što je ona došla u jednom veoma teškom političkom trenutku za Srbiju kada su pregovori o zaštiti naših građana na Kosovu i Metohiji bili na samom kraju. S druge strane, po formi i po sadržini deklaracija predstavlja neku vrstu političkog pamfleta. Tragajući za motivom njenog uvođenja u skupštinsku proceduru videli smo da iza toga stoji želja da se napravi politički pritisak na centralnu vlast. Ne mislim da je to dobro, čak ne mislim ni da je to legitimno, jer postoje trenutci kada se neke opštedržavne vrednosti, da ne budem patetičan i kažem opštenacionalne, moraju staviti u prvi plan. U drugim zemljama bi utihnule sve rasprave u trenutku kao što je ovaj naš, kada se rešava pitanje koje je veoma važno za ovu državu i status našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Zato smo veoma oštro kritikovali deklaraciju, a kritikovali smo je i zbog što su njime narušeni odnosi u skupštini Vojvodine. Mi smo do sada uspevali da gradimo prilično korektne odnose sa velikim brojem poslaničkih grupa i sve to je sada narušeno jednom iznenadnom, da kažem olujnom, deklaracijom.

Omer Karbeg: U čemu najviše vidite separatističku notu?

Igor Mirović: Pre svega u tezi da je Vojvodina voljom svojih građana i građanki postala sastavni deo Srbije. Oni se pri tome pozivaju na na Veliku narodnu skupštinu koja je održana 25. novembra 1918. godine i na odluke prve posleratne skupštine Autonomne oblasti Vojvodine. Oni to tumače kao neku vrstu plebiscita, što nije tačno. Zanimljivo je da je predsednik vlade gospodin Pajtić javno rekao da će ta rečenica biti izbačena, a onda ju je na zahtev Lige socijaldemokrata ponovo vratio u tekst deklaracije. Ima i drugih stvari, ali ono što je za nas najneprihvatljije je iznenadna pojava deklaracije što je ličilo na politički udar.U njoj se bombastično najavljuju neke stvari kao vrlo bitne, a u stvari su nebitne. Ima tu i netačnosti kao ona koja se tiče finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine. Odgovornost se prebacuje na centralnu vlast, iako dobro znamo da ni prethodna vlada Mirka Cvetkovića, dakle vlada Demokratske stranke, po tom pitanju nije ništa uradila. Ova sadašnja je makar formirala Komisiju za izradu zakona o finansiranju.

Aleksandra Jerkov: Svako ko je pročitao predlog Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine vidi da u njoj nema ni s od separatizma. Ne traže se nikakve nove nadležnosti za Vojvodinu, niti se traži više sredstava. Jedino se zahteva da se poštuje važeći ustav i zakoni Republike Srbije, kada je u pitanju Vojvodina, i poziva se vlada Srbije da zajedno sa nama radi na rešavanju problema koje Vojvodina ima u svakodnevnom funkcionisanju upravo zbog toga što ta vlada ne ispunjava svoje obaveze prema pokrajini, niti je voljna da o razgovara o rešavanju tog problema. U deklaraciji se navode mnogobrojni primeri kršenja tih prava, od finansijskih do imovinskih. U tom dokumentu nema reči ni o čemu drugom sem o onome što ustav i zakoni garantuju Vojvodini, a što se ne poštuje.

Igor Mirović: Podsetiću vas da se naša stranka u potpunosti zalaže za autonomiju Vojvodine i da prihvata sve elemente njene ustavne autonomije, a sve što je sporno treba da bude predmet dijaloga i razgovora. Za ono što ne može da se reši u dijalogu postoje upravni sudovi i Ustavni sud Srbije, gde se vode sporovi. Umesto da se stvari rešavaju na takav način, dakle u parlamentu i kroz instititucije sistema, vlada se odlučila za grubu političku formu, kao što je ova deklaracija. Mi već devet meseci insistiramo da se sastane Odbor za ustavnopravni položaj Vojvodine kako bi došlo do približavanja stavova, a umesto toga dobili smo ovu deklaraciju.

Omer Karabeg: Gospođo Jerkov, gospodin Mirović je rekao da Srpskoj napredenoj stranci posebno smeta ona rečenica u kojoj se kaže da se narod Vojvodine svojom voljom priključio Srbiji.

Aleksandra Jerkov: Njima uvek smeta nešto. Prvo im je smetao datum 10. april, koji je skupština izabrala za početak rasprave o deklaraciji. To je dovedeno u vezu sa datumom formiranja Nezavisne Države Hrvatske, nakon čega je usledela hajka na vladu Vojvodine i njenog predsednika. Gospodin Pajtić je danima na naslovnim stranama novina nazivan ustašom, a vlada, koju on vodi, poredila se sa vladom NDH. Kada je vlada promenila datum, jer je želela da se smanje tenzije, onda smo kritikovani što se deklaracija predlaže u vreme teške bitke za Kosovo, a zaboravlja se da su nas do pre izvesnog vremena kosovski pregovarači ubeđivali da sve ide baš onako kako to Srbija želi, da bi na kraju postala sporna ta jedna rečenica. Ako ona ne bude sporna, biće neka druga, pa treća i tako dalje. Vlada Vojvodine je u nekoliko navrata rekla da je više nego spremna da razgovora o sadržaju deklaracije i da će razmotriti sve primedbe na tekst sa koje god strane one došle. Mi ne bežimo od toga, ali plašimo se da to nije stvarna namera onih koji kritikuju deklaraciju. Za njih je sporna cela deklaracija, a ne samo jedna rečenica. Gospodin Mirović je spomenuo dijalog i institucije sistema. Vlada Vojvodine je iskoristila sve pravne mogućnosti da bi ostvarila prava koja joj garantuje ustav. Predlagala je amandmane, podnela je žalbu Ustavnom sudu Srbije i tako dalje, ali, umesto da se reše naši opravdani zahtevi, dobijali smo uvrede, posebno od predstavnika Ministarstva finansija. U takvoj situaciji bilo je neophodno i na ovakav način, to jeste deklaracijom, pozvati vladu Srbije da zajedno sa nama radi na rešavanju problema.

Omer Karabeg: Hoće li na kraju ostati rečenica u kojoj se kaže da se je narod Vojvodine svojom voljom priključio Srbiji?

Aleksandra Jerkov: To zavisi od skupštinske većine, od vlade Vojvodine kao predlagača, od sugestija koje bude imao Odbor za ustavnopravni položaj Vojvodine, tako da u ovom momentu ne mogu da kažem kako će izgledati finalani tekst, ali ono što je sigurno to je da će deklaracija biti usvojena u skupštini Vojvodine jer je za nju većina poslanika.

Omer Karabeg: Gospodine Miroviću, kako je došlo do toga da gospodin Pajtić bude nazivan ustašom?

Igor Mirović: Moram da vam kažem da mi nismo nazivali gospodina Pajtića ustašom, možda je to činio neko u tabloidnom novinarstvu. Nijedan naš poslanik u skupštini Vojvodine, nijedan govornik na protestnom skupu u Novom Sadu nije rekao nijednu ružnu reč o gospodinu Pajtiću. Naravno bilo je veoma oštrih kritika, pre svega zbog veoma loše ekonomske i socijalne situacije, a najoštrije reči sam ja izgovorio kada sam mu direktno poručio: “Pajtiću odlazi”. Naravno da se stvorila veoma užarena atmosfera, ali mi za to ne možemo da snosimo odgovornost. Sve što je u poslednjih petnaestak dana bilo organizovano sa naše strane ili u čemu smo mi učestvovali bilo je skladu sa zakonom. Nije bilo nikakvog nasilja, vodili smo računa da se niko ne oseti ugrožen. Mislimo je da glavni uzrok stvaranja napete atmosfere pojava deklaracije. Mi osuđujemo sve one koji su ovaj politički sukob iskoristili za nasilje, za odvratne plakate kojima se poziva na nasilje prema pojedincima i u više navrata smo tražili da se počinioci otkriju i spreče. Ako smo u bilo čemu preterali, ja mogu da se izvinim, ali, ponavljam, u našim nastupima na protestu i ponašanjem u skupštini nismo nikog uvredili.

Aleksandra Jerkov: Od gospodina Mirovića i gospodina Vučevića koji su bili govornici na protestu nisu dolazile teže reči. Međutim. na tom skupu je bilo dosta teških reči. Pajtića su u više navrata nazivali separatistom. Skupu su prisustvovali i pripadnici zabranjene organizacije Obraz, poznate po tome da je u više navrata nasiljem pokušavala da ostvari svoje političke ciljeve. Ali ja shvatam potrebu naših političkih protivnika da od Bojana Pajtića prave državnog neprijatelja broj jedan da bi skrenuli pažnju sa mnogih važnih stvari koje se dešavaju u našem društvu. Ako je Bojan Pajtić separatista, a vi ste oni koji štite Srbiju od njegovog separatizma, onda se neće pričati o lošem rezultatu pregovora o Kosovu, o teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji, o investicijama kojih nema, o šeiku koji ne dolazi, o javnom dugu koji je sve veći, o nezaposlenosti, o cenama koje rastu, o platama koje se smanjuju. Mene su posebno zabrinuli dvostruki aršini policije koja u Nišu privodi ljude koji su lepili plakate na kojima piše da su Vučić i Nikolić izdajnici, a ne reaguje kada se u tom istom danu na naslovnoj strani jednih dnevnih novina pojavi Bojan Pajtić sa ustaškim znakom na čelu. Ti dvostruki aršini, na žalost, obeležavaju rad ove vlade i to je nešto što me najviše zabrinjava.

Omer Karabeg: Gospođa Jerkov je pomenula da je na protestu učestvovala i zabranjena organizacija Obraz. Kako se to desilo?

Igor Mirović: To se desilo sasvim neočekivano. Nismo imali informacije da će desetak pristalica te organizacije raširiti transparent u jednom uglu tog skupa. Dolazak zabranjene organizacije Obraz za nas je bio iznenađenje i mi se od toga apsolutno ograđujemo. Niko nije imao kontakta sa njima, a veliko je pitanje da li je to bio nekakav organizovan dolazak ili je njihov cilj bio da se napravi provokacija. Moram da istaknem da je skup protekao u mirnoj atmosferi i završen je kratkom protestnom šetnjom. Naša redarska služba u saradnji sa policijom učinila je sve da to bude miran, demokratski skup.

Omer Karabeg: Gospodine Miroviću, vi ste izjavili da očekujete da ćete prikupiti oko sto hiljada potpisa za obaranje predsednika vojvođanske vlade Bojana Pajtića kako bi se raspisali vanredni izbori. Mislite li da to može naterati gospodina Pajtića da da ostavku?

Igor Mirović: Samo za prvih osam dana, otkako je akcija počela, peticiju je potpisalo 80.000 građana Vojvodine. Gospodin Pajtić je rekao da bi podneo ostavku jedino u slučaju da peticiju potpiše više od polovine ukupnog broja birača na teritoriji Vojvodine. Njemu brojka od sto hiljada potpisa ne znači mnogo, ali ja mislim da je to značajan broj. Postoje i druge stvari koje upućuju na to da su potrebni vanredni izbori. Nedavno je opozicija, predvođena Srpskom naprednom strankom, ubedljivo pobedila je na lokalnim izborima u Kovinu, na jesen slede izbori u još dve opštine - Odžacima i Vrbasu, a ne treba zaboraviti da značajan broj gradskih i opštinskih skupština u Vojvodini odbacuje deklaraciju pokrajinske vlade. Mi ne želimo vanredne izbore ni za mesec dana, ni za tri meseca, ni za šest. Ali tražimo da oni budu pre 2016. godine, a to je termim o kome govori gospodin Pajtić.

Aleksandra Jerkov: Svi ti potpisi na peticiji su u stvari samo podrška Srpskoj napredenoj stranci, koja je na majskim izborima prošle godine osvojila i više od sto hiljada glasova. Prikupljanje potpisa je nešto što je legitimno u političkoj borbi, kao i kritika u parlamentu. Mi, međutim, smatramo da je zloupotreba ovo što se radi sa gradskim i opštinskim skupštinama, s obzirom da nema nikakave potrebe da se lokalne skupštine izjašnjavaju o deklaraciji koja govori isključivo o poštovanju ustava i zakona. To nije njihova nadležnost. Mi bismo više voleli da se te skupštine bave problemima građana koji tamo žive, a ne da se stavljaju u službu stranačkih interesa. A što se tiče vanrednih izbora, oni se raspisuju kada vlada izgubi podršku u skupštini, a to u Vojvodini nije slučaj. Ne raspisuju se izbori samo zbog toga što neko na osnovu istraživanja javnog mnjenja ili pobede na lokalnim izborima u jednoj opštini smatra da bi ovaj put prošao bolje. Građani Vojvodine već trinaest godina šalju veoma jasnu poruku kako treba da izgleda vlast u Vojvodini. U maju prošle godine Demokratska stranka je ogromnom većinom pobedila na izborima za pokrajinsku skupštinu. Pobedila je u više od 35 od 45 vojvođanskih opština. Demokratska stranka je u Vojvodini dobila najviše glasova i na predsedničkim i na izborima za skupštinu Srbije. Zaista ne vidimo zašto bismo nakon osam meseci raspisivali nove izbore. To što što stranke, koje danas čine vladu Srbije, smatraju da bi na tim izborima bolje prošle svakako nije valjan razlog za raspisivanje novih izbora.

Omer Karabeg: Da li to znači da vi uopšte ne nameravate da raspisujete izbore pre 2016. godine kada će biti redovni izbori?

Aleksandara Jerkov: Ne vidimo potrebu za tim. Demokratska stanka ima u skupštini Vojvodine 59 poslanika, a zajedno sa svojim koalicionim partnerima gotovo dvotrećinsku većinu. Takvu podršku su stranke, koje čine vlast u Vojvodini, dobile četvrti put za redom. Vlada Vojvodine ostvaruje rezultate uprkos tome što ni Ministarstvo finanasija, ni Ministarstvo privrede Srbije nisu upućivali investitore u Vojvodinu, niti su davali stimulacije onima koji su želeli da ulažu u pokrajinu. I pored toga više od 45 posto svih investicija koje su došle u Srbiju - došle su upravo u Vojvodinu. Vojvodina je proglašena za četvrti region u Evropi po poželjnosti za strane investitore. Za razliku od Srbije broj nezaposlenih u Vojvodini ne raste, ulaže se u obrazovanje, nauku, kulturu, infrastrukturu. Mi zaista ne vidimo razlog za vanredne izbore.

Omer Karabeg Gospodine Miroviću, čuli smo da Demokratska stranka odbija da raspiše vanredne izbore u Vojvodini. Šta ćete vi u toj situaciji da činite? Da li ćete nastaviti sa protestima?

Igor Mirović: Rano je govoriti da li ćemo nastaviti sa nekom vrstom vanparlamentarne borbe. Ona nije nije isključena, ali u ovom trenutku fokus je na parlamentu Vojvodine. Zadovoljni smo što se, makar delimično, ispunjavaju naši zahtevi. Deklaracija je povučena sa sednice skupštine. Skupština više nije puki servis vlade Vojvodine. Rasprava o deklarciji će se voditi u Odboru za ustavnopravni položaj Vojvodine. Demokratska stranka zaista ima veliki broj poslanika u pokrajinskoj skupštini, to je tako sa formalne strane, ali mi govorimo o suštini. A suština je da oni nemaju narodnu podršku u Vojvodini i zbog toga je prikupljen tako veliki broj potpisa za ostavku gospodina Pajtića i vlade, a to je uslov za raspisivanje vanrednih izbora. Ako me pitate da li sam optimista, mogu vam reći da stvari neće ići lako. Jako dobro poznajem svog političkog protivnika i svestan sam da će oni do krajnjih granica nastojati da zadrže vlast u Vojvodini. Mi ćemo, sa druge strane, na miran i civilizovan način nastojati da pokažemo da zaslužujemo mnogo veću pažnju naših političkih konkurenata nego što oni to u ovom trenutku misle.

Omer Karabeg: Ako se kriza u Vojvodini bude produbila, može li doći do njene internacionalizacije, pa da se u rešavanje krize uključi i Evropska unija?

Aleksandra Jerkov: Pre svega mi ne smatramo da je ovo nekakva kriza. Radi se o veštački stvorenom problemu. Nekome je bilo potrebno napraviti od Bojana Pajtića državnog neprijatelja broj jedan da bi se skrenula pažnja sa drugih stvari. Ne vidim zašto bi došlo do internacionalizacije.

Igor Mirović: Da li tvorci deklaracije imaju nameru da internacionalizaciju pitanja Vojvodine, pa da nam Brisel bude posrednik u razgovorima - to je više pitanje za njih. Mi na takvo nešto ne želimo da pristanemo. Zaista mi zvuči neverovatno da sa komšijama i sugrađanima moram da pronalazim zajednički jezik preko posrednika iz nekih drugih zemalja. To je bi bio poraz za sve nas.

Omer Karabeg: Kako smiriti tenzije u Vojvodini?

Aleksandra Jerkov: Tako što će se prestati sa njihovim veštačkim podizanjem. Onako kako su veštački stvorene isto tako mogu i da se smire. One nisu došle iz Vojvodine, podizanje tenzija nije naš cilj. Sve što smo do sada radili bilo je smirivanje strasti i tenzija. Demokratska stranka i vlada Vojvodine prihvataju svaki dijalog i svaku kritiku. Otvoreni smo za razgovor, ali za razgovor o tekstu deklaracije, a ne o onome čega nema u tekstu, a to je nekakav separatizam. Nikada nije bilo separatizma u Vojvodini i nikada ga neće ni biti. Za smirivanje tenzija najbolje bi bilo da svi pročitaju deklaraciju i vide šta se u njoj predlaže, a ne da pričaju o nekakvom separatizmu.

Igor Mirović: Prve naznake smirivanja tenzija vidim u odlaganju skupštinske rasprave o deklaraciji i vraćanju rasprave u skupštinske odbore. Mi ne odustajemo od naše namere i nastojaćemo da političkim sredstvima sprečimo donošenje deklaracije u pokrajinskoj skupštini. Ubeđeni smo da za to imamo snage. O tome govori broj prikupljenih potpisa, činjenica da deklaraciju odbacuje veliki broj opštinskih i gradskih skupština, političkih stranaka i pojedinaca. Dugo se nije desilo da se sve opozicione stranke - i leve, i desne i ove koje su bliže centru - ujedine i nastupe zajedno na jednom skupu, kao što je to bio slučaj sa nedavnim protestnim skupom u Novom Sadu. Ako biste me pitali šta bih ja uradio da sam na mestu Bojana Pajtića, ja ne bih insistirao na donošenju deklaracije, a sve ono što mi smeta u funkcionisanju pokrajinskih organa nastojao bih da rešim kroz postojeće institucionalne mehanizme. Negde je to Ustavni sud Srbije, negde upravni sud, negde skupština Vojvodine, negde sama vlada Srbije. Međutim, gospodin Pajtić ima svoj put, a mi ćemo do kraja biti žestoki kritičari njegove politke i njegovih namera.