Penzionerka iz Beograda Grozdana Jovičić lekove kupuje uvek i samo u apoteci i to po receptu ili preporuci lekara.
„Kako možete da kupite lek kada ne znate od čega je i šta je? Dok ti lekar ne da, ne možeš da piješ ničije lekove“, izričita je naša sagovornica sa kojom smo razgovarali ispred jedne od beogradskih pijaca, mestu na kome su, do pre nekoliko godina, lekovi mogli da se kupe i na krpari ili improvizovanoj kartonskoj tezgi.
Kod tih lekova međutim - mada im je cena bila znatno niža nego u apoteci - upitan je bio način na koji su čuvani, kao i rok trajanja koji je neretko i prepravljan. Sve to činilo je da lek, u blažem slučaju, ima slabije ili nikakvo dejstvo. U težem, da ozbiljno naruši zdravlje i praktično nanese veću štetu od koristi.
„Ljudi uvek gledaju kako će jeftinije proći, bez obzira što to može i skuplje da ih košta… Ali, šta ćeš“, rekao nam je Zlatan sa kojim smo razgovarali na istoj pijaci. Dodaje da lekove koristi slabije, više suplemente i dodatke ishrani za koje takođe tvrdi da ih nabavlja isključivo u apotekama.
Ipak, mnogi drugi ih pronalaze putem promotivnih flajera, u oglasima ili na internetu, čime se suočavaju sa rizikom da kupe falsifikovan proizvod.
Lažan svaki deseti lek na svetu
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije naime, svaki deseti lek na svetu je lažan, kao i svaki drugi koji se prodaje na internetu.
U Srbiji je situacija dosta bolja od te statistike, uveravaju u republičkoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), ali i napominju da je tačne procene o tome koliko je tržište Srbije zahvaćeno falsifikovanim lekovima teško dati.
„Kvanitifikaciju ilegalnog tržišta je teško uraditi. Ono što je bitno da se naglasi jeste da se kroz aktivnosti državnih organa i podizanje svesti kod pacijenata taj problem smanjuje i manje je evidentiranih slučajeva pacijenata koji su prijavili ili istražnih postupaka koji su otkrili falsifikovane lekove“, rekao nam je portparol ALIMS Pavle Zelić, koji je i predstavnik Srbije u regulatornim telima Saveta Evrope.
Ističe, međutim, da to što je manje evidentiranih slučajeva, ne znači i da ih nema i da ne treba biti obazriv.
„Naprotiv. Falsifikatori i međunarodne kriminalne mreže izuzetno aktivno rade na tome da pronađu nove načine da prevare pacijente i da im praktično ugroze zdravlje neefikasnim ili toksičnim lekovima i zato i dalje govorimo o ovoj temi“, kaže Zelić.
Oštrije kazne za falsifikatore lekova
Srbija je nedavno potpisala Konvenciju Saveta Evrope o suzbijanju falsifikovanja medicinskih proizvoda i sličnih krivičnih dela koja predstavljaju pretnju javnom zdravlju, a cilj takozvane „Medikrajm konvencije“ (MEDICRIME Convention) jeste smanjenje rizika po zdravlje. Suština je, kako ističe Zelić, da je Srbija time dobila podršku u izmeni zakonskih propisa kako bi se sprovele oštrije kazne za falsifikatore i pospešila regionalna saradnja u ovoj oblasti.
Srbija je inače sedamnaesta država koja je potpisala tu konvenciju.
Profesor dr Momir Mikov sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu smatra da je potpisivanje ove Konvencije „odličan pristup za rešavanje problema falsifikovanih lekova“, čime Srbija postaje deo svetske mreže u borbi „protiv zla koje se zove falsifikovan lek“.
Tako oštru kvalifikaciju, ovaj stručnjak daje na osnovu posledica koje upotreba falsifikovanog leka može imati po život i zdravlje pacijenta.
„Falsifikovan lek pravi višestruko zlo. Može da nema aktivnu materiju pa zbog toga da izostane terapijski efekat i da tako pacijenti imaju štetne posledice. Drugi način kako falsifikovani lek može da napravi štetu jeste da ima manje te aktivne materije nego što treba ili da ima materiju koja nije ta materija koja je navedena ili je toksična materija koja direktno oštećuje zdravlje pacijenta“, upozorava Mikov.
Najčešće se falsifikuju antibiotici, preparati za potenciju, mršavljenje
Prema rečima doktora Mikova, najčešće se falsifikuju antibakterijski lekovi, odnosno različiti antibiotici, a uz to, kada su u pitanu preparati, primetan je veliki broj falsifikata kod proizvoda za regulaciju potencije. „Zatim dolaze različiti hormoni koji se zloupotrebljavaju u sportu za pojačanje snage, steroidi i tako dalje. Znači ima veliki broj lekova, ali su „blokbasteri“ antibiotici i ovo za regulaciju potencije“.
Kako navodi Mikov, među falsifikovanim preparatima su i sredstva za mršavljenje.
„Za njih čujemo uglavnom kada pacijenti koji ih kupuju na slobodnom tržištu nastradaju od tih lekova, pa se onda vrlo često ispostavi da aktivna materija koja je pisala na tom sredstvu za mršavljenje uopšte nije ta ili nije u toj količini. Znači, uglavnom o njima saznamo kada se desi tragičan događaj“, kaže Mikov.
Savet građanima je zato da isključivo koriste apoteke kao kontrolisan izvor, u kome su, kako navodi predstavnik Agencije za lekove Pavle Zelić ispunjeni „visoki standardi kvaliteta i bezbednosti“.
Beograđanka Dragana sa kojom smo razgovarali poštuje ove savete stručnjaka. „Ja samo u apoteci kupujem i šta mi prepiše doktor“, kaže nam.
Ono što treba napomenuti je da nije svaka prodaja lekova preko interneta i oglasa nelegalna i da mnogi priznati distributeri nude i takav vid kupovine.
Problem je, međutim, što mnogi korisnici ne umeju da prepoznaju da li se radi o zvaničnoj ili lažnoj internet-stranici.
* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.
Facebook Forum