Ukoliko govorite albanski i srpski, a na Kosovu ste, onda ste slučajnost, a ne rezultat rada obrazovanog sistema ili institucija.
To je rečeno u četvrtak na lansiranju prvog digitalnog albansko-srpskog i srpsko-albanskog rečnika u Narodnoj biblioteci u Prištini.
Albanski i srpski jezik su dva zvanična jezika na Kosovu. Na osnovu istraživanja Centra za socijalne inicijative na Kosovu u jesen 2018, zaključeno je da srpska zajednica na Kosovu jedva ima neko poznavanje albanskog jezika. Prema istraživanju, pet odsto priča albanski, dok Albanci pričaju srpski jezik u većem procentu - 18 odsto. Istraživanje takođe ukazuje da ovaj procenat drastično pada među mlađom populacijom.
Problemi koji nastaju u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika na Kosovu tiču se uglavnom neobučavanja kadra koji radi na tome, kazao je poverenik za jezike pri Vladi Kosova Slaviša Mladenović, čija je kancelarija takođe bila uključena u projekat izrade online rečnika.
"Rešenje za taj problem je uvođenje jezika u okruženju u obrazovani sistem, ali nažalost nisu to mnogi prepoznali. Već tri decenije nemamo škole u kojima mladi uče jezik naših komšija", naglasio je on.
Sa problemom nepoznavanja albanskog suočava se Milena Todorović iz Gračanice, novinarka srpske redakcije kosovskog javnog servisa u Prištini. U svakodnevnoj komunikaciji u gradu ili sa kolegama nema problema, ali se javljaju tokom rada.
"Budući da izveštavamo na srpskom jeziku, a svi događaji u Prištini uglavnom su na albanskom, onda se tu javlja problem kašnjenja, proces prevođenja bude dug. Imamo sreću da u kolektivu imamo kolege koje znaju oba jezika pa priskoče u pomoć. Ali, smatram da je stvarno neophodno ukoliko radite i živite na Kosovu, da poznajte albanski jezik", ističe ona.
Cilj online rečnika, na kome su od decembra 2018. radili jezički stručnjaci iz Prištine i Beograda, je upravo da se pomogne zaposlenima u različitim granama državne uprave, prevodiocima i drugima.
"Stoga, iako je u pitanju klasičan standardni dvojezični rečnik, on sadrži i terminologiju iz različitih stručnih oblasti, kao što su administrativna, pravna, računarska, pogotovo medicinska itd", izjavila je na događaju jedna od autorica rečnika, Ana Sivački.
"Sam rečnik je organizovan da najpre sadrži odrednice na albanskom jeziku, uz odgovarajuće nastavke, zatim prevode na srpski jezik, a posebno su važni primeri u vidu različitih fraza i izraza kojima smo nastojali da ilustrujemo upotrebu tih odrednica koje smo uvrstili u rečnik", dodala je ona.
Rečnik za sada sadrži 20.000 reči, a plan je da do juna 2021. ima između 50.000 - 60.000 reči na oba jezika.
Drugi autor, Ćemalj Murati, podsetio je da je potreba za izradom ovog rečnika bila velika zato što raniji rečnici u bibliotekama od pre više od 30 godina nisu ispunjavali zahteve korisnika, a s druge strane je bilo potrebno i da se leksički fond tih rečnika "pročešlja".
"Rečnik srpsko-albanskog i albansko-srpskog ne samo da je nedostajao u srpskim i albanskim govornim područjima, već su u više tačaka i prevaziđeni, kako po fondu reči, tako i po opisu glasova i frazeologije. Imali su brojne pravopisne i terminološke nedostatke, i nisu pružali potpun pregled srpskog i albanskog jezika", naveo je.
Zana Haruni, studentica iz Preševa sa adresom u Prištini, smatra da je dobro da se znaju strani jezici, bez obzira o kom se jeziku radi, ali:
"Ovde na Kosovu nije da je poznavanje srpskog jezika i neophodno, koliko je na primer potrebno srpskoj zajednici da poznaje albanski jezik, u slučaju da rade u Prištini i slično", kaže ona.
Online rečnik nastao je uz podršku misije UN-a na Kosovu (UNMIK), Međunarodne organizacije za migraciju (IOM) i Ambasade Velike Britanije u Prištini.
Facebook Forum