Kosovo je obeležilo Evropski dan jezika i višejezičnosti. U zemlji gde su zvanični jezici albanski i srpski, govori se još i bosanski, romski te i turski jezik, koji je u Prizrenu takođe jedan od zvaničnih. Pripadnici zajednica takođe mogu da pohađaju škole na svom jeziku, osim Roma, koji se školuju uglavnom na srpskom ili albanskom. I pored toga što zakonodavstvo nalaže poštovanje službenih jezika, problemi na tom polju su brojni.
U organizaciji Kancelarije poverenika za jezike pri uredu premijera i OSCE misije na Kosovu, u centru Prištine je održan sajam jezika na kojem su promovisani različiti evropski jezici, uključujući i pet jezika koji se govore na Kosovu.
Slaviša Mladenović, poverenik za jezike, je ipak skrenuo pažnju da samo obeležavanje ovog dana na sajmu nije dovoljno, i Kosovo mora učiniti više kako bi omladina govorila više jezika, kako se ona ne bi međusobno sporazumevala samo na engleskom, već i na jeziku jedni drugih.
„Osvrnuo na još jednu poentu, a to je višejezičnost u obrazovanju, i apelovao bih na sve aktere da se i u naše obrazovanje mora uvesti višejezičnost, i kad to kažem ne mislim na engleski jezik, već na službene jezike na Kosovu. Jedino će tako naša omladina biti spremna da odgovori zahtevima tržišta, da bude konkurentna svojim vršnjacima iz Evrope i da ide u korak sa Evropom“, kazao je on.
Mladenović dodaje da ova kancelarija često skreće pažnju i institucijama na Kosovu da poštuju zvanične jezike prilikom rada i komunikacije sa medijima, a kako zajednice ne bi bile isključenje iz društvenog i političkog života.
„Napredak postoji, ali nije dovoljan. Slučajevi kao što su uništeni saobraćajni znaci su očigledni širom Kosova. Ja bih posetio da nije slučaj samo sa srpskim jezikom, već i sa albanskim jezikom na severu. Ono što je bilo jeste da smo u tome svi isti. Kako bi se to sprečilo i izbeglo, potrebno je puno raditi na jačanju svesti, na razvoju kulture višejezičnosti i na jačanju istinskog, multietničkog društva Kosova. Nažalost, upravo ti znaci koji su uništeni su na neki način i odras stanja poštovanja jezika i u institucijama i u društvu“, istakao je Mladenović.
Sandra Cvetković, novinarka iz Gračanice, svakodnevno putuje u Prištinu gde i radi. Albanski razume ali slabo govori, ali, kako kaže, nije imala neprijatnosti.
„Uglavnom putujem autobusom iz Gračanice do Prištine, i u autobusu uglavnom ne pričam ništa, nego samo dam pare za kartu. S druge strane, kada odem u neku prodavnicu, uvek uglavnom pitam da li pričate srpski. Neki ljudi kažu 'da', i ok, nastavi se komunikacija na srpskom, a nekada kažu 'ne' i onda pričam na engleskom jeziku. Nisam nikada imala nikakvu neprijatnost, mada se nekada možda osetim nelagno jer se desi da pomislim da nekad neko ne želi da priča srpski. Ali nikada nisam imala neprijatnosti“, objašnjava Cvetković.
Ona dodaje da je za nju jedini problem to što institucije šalju saopštenja samo na albanskom jeziku, dok ona na srpskom uglavnom kasne satima, ili se čak objave sutradan.
„Izgubi se dosta vremena na prevođenju sa albanskog na srpski jezik. Svakako je dobro da čovek zna i taj drugi jezik, da ljudi znaju i albanski, ali eto, možda dok smo u toj situaciji dok učimo, možda bi trebalo više da se ispoštuje ta dvojezičnost“, kaže ona za RSE.
Za Agnesu Globoder, turkinju iz Prištine, turska zajednica bez problema komunicira na turskom jeziku. Njena deca pohađaju nastavu na turskom jeziku. Problema, međutim, takođe ima u institucijama, i to prilikom vađenja dokumenata na primer, zbog toga što zvaničnici uglavnom ne govore turski.
„Iako zakonom imamo pravo da svoja dokumenta imamo na svom jeziku, službenici koji rade u opštinama uglavnom ne govore turski i nisu u mogućnosti da nam izađu u susret. Često greše prilikom pisanja naših imena i prezimena. Taj problem bi mogao da se reši zaposlenjem ljudi koji znaju tursku abecedu i koji govore turski jezik“, kaže ona.
S druge strane Avdi Misini, Rom iz Prizrena, kaže da zbog nedostatka nastave na romskom jeziku na Kosovu ova zajednica nailazi na poteškoće kada je u pitanju očuvanje romskog jezika.
"Romski jezik je star više od 10 vekova, koreni ovog jezika dolaze iz Indije. Iako se desila velika migracija Roma iz Indije ka Evropi, Romi su uspeli da sačuvaju svoj maternji jezik. Romi su poznati po tome da se veoma lako adaptiraju u sredini gde žive i veoma lako lokalizuju svoj maternji jezik. Iako u proteklih 20 godina ima dosta inicijativa za odvijanje nastave na romskome jeziku, nažalost zbog nedostatka kadra ove nastave imaju veoma malo uspeha, što dovodi do velikih poteškoća u očuvanju i kultivisanju romskog jezika kako na Kosovu tako i šire”, kaže Misini.
