Jelena Veljković, novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) koja je radila na bazi privremeno i trajno oduzete imovine stečene nezakonitim aktivnostima u Srbiji, istaknula je u razgovoru za Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE) činjenicu da je većina privremeno oduzete imovine vraćena vlasnicima, budući da su oni pravosnažno oslobođeni optužnica.
"Evo, recimo, jedan od najzvučnijih primera ovde, koji je bio jako aktuelan je slučaj Dragoslava Kosmajca kojeg je pre par godina predsednik (Srbije) Aleksandar Vučić označio kao 'narkodilera broj jedan u Srbiji'", navodi Veljković.
"Ubrzo posle toga je protiv njega poveden jedan sudski krivični postupak koji, doduše, nije imao veze sa drogom već s nekim drugim krivičnim delima. I tada, tom prilikom, kad je taj proces počeo, oduzeto mu je čak 18 jedinica razne nepokretne imovine. I nakon što je u jesen prošle godine pravosnažno oslobođen optužbi, sva pokretna i nepokretna imovina mu je vraćena", podsjetila je Veljković.
Politički diktat
Dodala je da je, prema podacima koje je BIRN-u dostavila Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja se u Srbiji stara o toj imovini prema tamošnjem zakonu, toj instituciji u periodu od marta 2009. kad je zakon stupio na snagu do kraja 2016., dodijeljeno je na upravljanje 565 jedinica raznih vrsta nepokretnosti.
"Međutim, svega osam odsto te imovine je trajno oduzeto. Dakle, 47 nepokretnosti, dok je čak 370 vraćeno. To pokazuje da je mnogo veći broj privremeno oduzete imovine vraćen vlasnicima, nego što je trajno oduzeto", naglasila je Veljković.
Veljković je pojasnila da se, prema važećem zakonu u Srbiji, ta imovina može prodati ili irenditirati, nakon čega se novac uplaćuje na račun budžeta te zemlje.
"Problem je, međutim, što u Srbiji taj zakon nije dao očekivane rezultate, a zakon je najavljen kao mehanizam koji će odvratiti pojedince i grupe da se bave organizovanim kriminalom tako što će viđenijim kriminalcima oduzeti ono što su nezakonito stekli. Pokazalo se da je ovde zakon korišćen preširoko, dakle, bez dovoljno dokaza je privremeno oduzimana imovina i da je čak u nekim slučajevima to diktirala politika", kazala je Veljković za "Zašto" Radija Slobodna Evropa.
Ona smatra da su "verovatno pod istim tim uticajem politike mnogi okrivljeni i oslobađani odgovornosti" nakon čega bi im imovina po okončanju krivičnog postupka bivala vraćena.
Pokazalo se da je ovde zakon korišćen preširoko, dakle, bez dovoljno dokaza je privremeno oduzimana imovina i da je čak u nekim slučajevima to diktirala politika.
"I otuda je mnogo više imovine koja je bila privremeno oduzeta kasnije i vraćena vlasnicima", dodala je Veljković.
Imovina zvaničnika
Istraživačica BIRN-a kaže da je jedna od stalnih tema u Srbiji i donošenje zakona o porijeklu imovine, prije svih političkih zvaničnika u toj zemlji.
"Povremeno se o tom dosta razgovara, ali taj zakon još uvek nije donet", kazala je Veljković.
Povlači i paralelu s Hrvatskom, koja je članica EU-a, gdje je posljednjih godina otkriveno nekoliko afera u koje su bili umiješani i ministri u vladi koji su nakon toga podnijeli ostavke, a pokrenute su i istrage.
Slične afere su otkrivene i u Bosni i Hercegovini i Srbiji, no ostavki i sudskih procesa nema. Jedan od primjera je, kaže Veljković, i bivši gradonačelnik Beograda i trenutni ministar financija Srbije Siniša Mali.
"Bio je i pod nekom vrstom postupka istražnih organa. Nije bilo ni sudskog postupka, koji bi okončao tu dilemu šta on sve ima od imovine, niti je bilo ostavke. Pretpostavljam to jeste stvar viših standarda koje, na kraju krajeva, diktira i sama Evropska unija. Ovde toga jednostavno nema. Ovde su svi kriterijumi, i zakonski i oni etički, u potpunosti degradirani", zaključila je novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Jelena Veljković u razgovoru za Zašto RSE.
