Srbija će do 2050. godine ostati bez jedne petine zaposlenih, a ceo region srednje, istočne i jugoistočne Evrope – bez jedne četvrtine radnika. Ovo dramatično upozorenje poslao je Međunarodni monetarni fond u svom, prošle sedmice, objavljenom istraživanju.
Zvaničnici Srbije, na čelu sa predsednikom zemlje Aleksandrom Vučićem, u poslednje vreme apeluju na mlade da rađaju decu i da ostaju ovde, ali, Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije „Grupa 484“ ne veruje da takvi apeli mogu da uspore ili preokrenu trend pada stope rađanja, odlaska ljudi iz Srbije i samim tim smanjivanja radne snage:
"Smatram da se ključna promena ne može desiti podsticanjem rađanja. To ne može biti jedina i ključna mera jer to nigde nije uspelo tako."
MMF predlaže neke mere koje bi mogle bar usporiti ovaj nepovoljni trend demografske devastacije i smanjivanja broja zaposlenih, što će usporiti rast ovog regiona i njegovo približavanje standardu života na zapadu evropskog kontinenta.
Jedna od njih je podizanje starosne granice za penzionisanje.
Srbija je, međutim, već pomerila starosnu granicu za odlazak u penziju.
Otuda Fiskalni savet Srbije smatra da je penzioni sistem u Srbiji održiv i da nema potrebe za dodatnim izmenama u tom smeru.
Petronijević je, takođe, na tom stanovištu:
"Kad je reč o odlasku u penziju, mi moramo shvatiti činjenicu da ljudi koji rade ne mogu biti preko neke mere izloženi konstantnoj potrebi da ostanu u radnom odnosu. To je, po meni, poslednja mera kojoj bi trebalo pribeći."
Tržište i potrebe
Petronijević, međutim, podržava druge mere koje regionu koji se demografski i ekonomski prazni savetuje MMF, kao što su tehnološki razvoj i automatizacija privrede, ohrabrivanje žena za ulazak na tržište rada, ali i uvoz radne snage iz inostranstva.
"Ono što zemlje Zapadnog Balkana nikada nisu radile, to je da, u odnosu na procene tržišta rada i mogućnosti domaćeg tržišta radne snage, projektuju koje bi to profile trebalo da potraže u inostranstvu. Imate jedan primer o kojem se govori: u Rumuniju je došlo 4.000 vozača iz Pakistana. Dakle, postoje zemlje kojima je i Srbija zapad, ali se tim pitanjem moramo sistemski baviti", kaže Petronijević i dodaje da bi istovremeno trebalo raditi na kreiranju i regionalnog tržišta, koje bi dovelo do cirkulacije radne snage unutar Zapadnog Balkana, od čega bi profitirale sve zemlje regiona.
Nije, dakle, precizira sagovornik RSE, problem što ljudi odlaze, na mobilnosti počiva i Evropska unija, kojoj Srbija teži, već to što se ne vraćaju ili nemaju kontakte sa zemljom porekla kada jednom odu. Oni neka znanja mogu steći samo na Zapadu, ali je pitanje zašto mi ta njihova znanja ne koristimo u Srbiji.
Uz sve ovo, ističe Petronijević, sa Evropskom unijom bi države ovog regiona trebalo da sagledaju kako bi mogle razviti programe takozvanih cirkularnih migracija, "koje podrazumevaju da ljudi koji odlaze u zemlje Evropske unije ne budu bespovratno izgubljeni za države iz kojih odlaze."
Ne beži se u uređene zapadne države samo trbuhom za više kruha, odlazi se iz zemlje i zbog urušenog sistema vrednosti, pravlasti politike i partije nad strukom i znanjem. Takvo stanje traje već predugo, a država bi, i u sopstvenom interesu, trebalo da promoviše meritokratski sistem – da u javnoj sferi prednost daje onima sa najboljim znanjem:
"Ako se to ne bude promenilo, onda će ta negativna selekcija do kraja urušiti i institucije i čitav sistem vrednosti", upozorava Petronijević.
Mnogi u Srbiji i u ovom pogledu očekuju preokret na bolje kada zemlja postane članica Evropske unije.
Bugarska na prvom mestu
Najbliže susedstvo Srbije – Bugarska i Rumunija, recimo - pokazuje, međutim, da članstvo u najnaprednijem evropskom klubu nije garancija da će se zaustaviti odlazak ljudi iz zemlje. Te dve države su članice EU čitavu deceniju, a istraživanje koje je uradila Fondacija Fridirih Ebert pokazuje da 43 odsto Bugara i 40 odsto Rumuna planira da napusti zemlju.
Tao Džang (Tao Zhang), zamenik generalne direktorke MMF, potvrdio je tu projekciju 15. jula na konferenciji MMF-a i Hrvatske centralne banke u Dubrovniku. Kazao je na tom skupu, naime, da će najveći pad radne snage, veći od 30 odsto, u narednih 30 godina, imati Bugarska, Letonija, Poljska i Ukrajina, dok bi u Srbiji radna snaga mogla da se smanji za 20 procenata. Do ovoga će dovesti pad stope nataliteta, starenje stanovništva i migracije ljudi iz ovog dela Evrope ka razvijenim zapadnim zemljama.
Prvo mesto po odlivu stanovništva, kako pokazuje statistika Svetske organizacije, drži Bugarska, druga je Letonija, treća Hrvatska, slede je, ruku pod ruku, Litvanija i Rumunija i na šestom mestu je Srbija.
Kako za RSE kaže hrvatski analitičar Davor Đenero, bivše komunističke države koje su na vreme shvatile značenje demografske politike kao oruđa ekonomske i razvojne politke nisu u toj vrsti problema u kojem je Hrvatska, sve više i Srbija, a svakako Bugarska i Rumunija. Primer tih dalekovidih država su, kako navodi, Češka i Slovačka:
"Slovačka i Češka Republika nemaju taj tip problema. One imaju problema sa manjkom radne snage zbog toga što im se industrija razvijala brže nego što su imali prirast radne snage i zato danas investiraju puno u uvoz radne snage", podseća Đenero.
Internet u službi demografije
Kad je reč o preporučenim merama MMF-a, on kaže da je Hrvatska već produžila radni vek do punih 67 godina starosti, ali da ostaje da se vidi da li će taj zakon proći na referendumu, odnosno, da li će takvog izjašnjavanja uopšte i biti.
Navodi i da Evropska unija omogućava projekt uvođenja brzog interneta i u poslednji kutak Hrvatske, što sve indirektno može da utiče na razvoj projekta demografske, pa tako i obnove radne snage:
"Pitanje je samo pokretanja ekonomskih projekata koji bi vratili stanovništvo u napuštene dijelove Hrvatske. Da se može raditi takve projekte, pokazuju vam vlasti na sjeverozapadu Hrvatske. Za sada su izrazito uspješne samo dvije županije – Međimurska i Varaždinska, obje vođene od liberalno-demokratskih vlasti u već dosta dugom kontinuitetu. Sada se ta matrica upravljaljanja proširila na još nekoliko županija i pojavljuju se prvi rezultati zaustavljanja demografske devastacije cijelog ovog hrvatskog sjeverozapada. U kombinaciji sa evropskim fondovima za ruralni razvoj može se napraviti jako puno", kaže Đenero.
Podsetimo na kraju na nevesele statističke podatke o odlivu ljudi iz Srbije za poslednjih dvadeset godina.
U Nemačku je od 2000. godine otišlo 200.000 građana Srbije.
Nedavno predstavljeni podaci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) govore da je Srbiju od početka ovog veka napustilo oko 654.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godine. Destinacije su najčešće bile najrazvijenije zapadnoevropske zemlje - Nemačka i Austrija, Švedska i Norveška.
Facebook Forum