Srbija je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorila pregovaračko poglavlje devet u pristupnim pregovorima, koje se odnosi na finansijske usluge i kojim se reguliše finansijski sistem jedne zemlje.
Na istoj konferenciji u Briselu je potpisan i Instrument pretpristupne pomoći (IPA) za 2018. godinu u iznosu od 179,1 milion evra, a koja predstavljaju bespovratna sredstva EU namenjena za podršku Srbiji na putu evrointegracija.
Evropski komesar nadležan za pitanja proširenja Johannes Hahn, ocenio je da je otvaranje poglavlja 9 veoma važno jer je, kako je rekao, ključno da država ima dobre propise u finansijskim uslugama i da obezbedi makro finansijsku stabilnost.
“Srbija danas već uveliko koristi od stabilnog i otpornog finansijskog Sistema”, naglasio je Hahn.
George Ciamba, ministar za evropska pitanja Rumunije, država koja do kraja juna predsedava EU, naglasio je da je otvaranje ovog poglavlja veoma važno za njegovu državu budući da je Rumunija među prioritete stavila pitanje proširenja.
Predstavnici EU, rumunski ministar Ciamba kao i evropski komesar Hahn, naglasili su neophodnost da Srbija pokaže opipljive rezultate u ključnim prioritetima, koja se tiču vladavine prava, osnovnih prava i demokratskog upravljanja. Sve će ovo, prema njima, odrediti ritam pristupnih pregovora.
Srbiju je na međuvladinoj konferenciji predstavljala ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović koja je ocenila da je Srbija zaslužila da otvori više poglavlja.
“Poglavlje 9 reflektuje dve stvari - prepoznate su uspešne ekonomske reforme vlade Srbije, ali otvaranje ovog poglavlja doprineće daljem obezbeđivanju stabilnijeg sigurnijeg I efikasnijeg finansijskog sistema Republike Srbije”, rekla je Joksimović.
I Joksimović i komesar Hahn, izrazili su uverenje da će do kraja godine, Srbija otvoriti još poglavlja u pristupnom procesu.
"Verovatno je da će otvaranje poglavlja 9 popraviti neke od uslova koji će omogućiti bolju konkurenciju i normalnije funkcionisanje za klijente finansijskih usluga", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.
Poglavlje 9 odnosi se na finansijske usluge, u koje spadaju bankarstvo, osiguranje, reosiguranje, dobrovoljni penzijski fondovi, tržište kapitala i infrastruktura finansijskog tržišta, pravila za dobijanje dozvole, rad i nadzor finansijskih institucija i regulisanih tržišta. Takođe, ovim poglavljem uređena su i pitanja zaštite potrošača finansijskih usluga, kao i način saradnje tela zaduženih za nadzor finansijskog tržišta.
Milan Kovačević kaže da bi najpre trebalo sačekati da se registruju razlike između sistema u Srbiji i onog u zemljama EU.
"Ono što bi moglo biti od koristi kod tih promena je da naš bankarski sektor ne ostane skoro jedini u toj oblasti, to jest da se malo razviju neke druge institucije u većoj meri i da se ostvari nešto razuđenije finansijsko tržište”, smatra Kovačević.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će za tu instituciju, koja je vodila posao oko Poglavlja 9, njegovo otvaranje biti pokazatelj usklađenosti sa svim kriterijumima i merilima koja predviđa oblast finansijskih usluga.
"To u dobroj meri govori da je Srbija na putu ka EU i da je već veliki deo posla uradila u ekonomskoj oblasti", rekla je Tabaković ranije tokom dana za agenciju Tanjug.
Ona je podsetila da je u decembru otvoreno poglavlje 17 koje se tiče ekonomske i monetarne politike koje takođe vodi NBS.
Tabaković je navela da je posebno važno da se zatvaranje poglavlja 9 može očekivati odmah po otvaranju, zato što postoje administrativni kapaciteti i usklađenost domaće reglative sa regulativom EU.
"Do ulaska u EU mi ćemo morati da donesemo neke zakone, ali ne zato što oni danas ne postoje, nego zato što je to oblast u kojoj se svakodnevno rade unapređenja koja znače, na primer, zaštitu korisnika finansijskih usluga i sve veći i dublji obuhvat tih usluga i način kako se prati njihova primena, unapređuje upravljanje rizicima u poslovanju i to će značiti kontinuitet našeg usklađivanja do ulaska u EU", istakla je ona.
Milan Kovačević, međutim, kaže da regulativa Srbije nije u značajanoj meri usklađena sa zemljama Unije na polju finansijskih usluga.
"Mi imamo vrlo plitku berzu koja praktično slabo funkcioniše u pogledu akcija, dok nešto više radi sa obveznicama. Drugo, nemamo slobodne emisije obveznica od strane privrede. Praktično, sav finansijski sektor funkcioniše preko bankarskog sistema. Bilo bi korisno da se razviju druge, manje institucije koje mogu biti od koristi za ukupno finansijsko tržište”, kaže Kovačević.
Srbija je, uključujući poglavlje devet, do sada otvorila 17 od 35 poglavlja sa EU, a ovo će biti prvi put da se ne otvaraju dva poglavlja istovremeno. Dva poglavlja su odmah po otvaranju i privremeno zatvorena - Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura).
Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu.
Facebook Forum