"I Zagreb i Beograd su taoci ljudi na vlasti, a građani su isključeni iz svih odluka o njihovim životima", kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dobrica Veselinović iz Inicijative "Ne davimo Beograd" i Hana Jušić ispred platforme "Zagreb je naš". Navode da ih spaja zajednička prošlost, problemi koje stvaraju političke elite i "frapantna" sličnost poteza lokalnih vlasti, kao i želja za boljim odnosom među državama i vraćanje gradova i opština u ruke običnih građana.
Ovog vikenda u Beogradu učestvuju na međunarodnoj konferenciji "Pobunjeni gradovi", koja je u organizaciji Inicijative "Ne davimo Beograd", okupila aktiviste iz preko 20 zemalja koji svoje političko delovanje zasnivaju na lokalnim, životnim problemima građana.
RSE: Pobunjeni gradovi su zapravo globalna mreža različitih političkih pokreta, organizacija i inicijativa. Kako i zašto je nastala?
Veselinović: Postoji trend pokreta u svetu, prvenstveno u Evropi, koji počinju od lokalnog nivoa i bavljenja politikom na nivou komšiluka i gradova. To je sad već postao globalni trend koji teži umrežavanju, razmeni iskustava i podršci gde će se sve te razne inicijative i pokreti ohrabriti, i pokazati da u svojim naporima pokreću neku drugačiju politiku, da osete da nisu sami.
Građani da odlučuju o svom životu
RSE: Šta podrazumeva ta drugačija politika i kako ste se povezali?
Veselinović: Od 2016. godine kada je napravljen prvi samit u Barseloni na poziv tadašnje i sadašnje gradonačelnice Barselone, postoji trend da se ovakvi samiti održavaju na regionalnom nivou. U prethodnim godinama smo imali samite u istočnoj i centralnoj Evropi, u Severnoj i Južnoj Americi. Želeli smo da u ovom regionu okupimo ljude koji se bave sličnim stvarima, da razmenimo iskustva i da se međusobno ohrabrimo u poduhvatima koji slede.
Videli smo da su problemi, koji su evidentni u Beogradu, Zagrebu, Pragu, Barseloni, u bilo kom drugom gradu u Evropi, životni problemi, problemi u kojima građani žele da nose politiku. To su teme koje izlaze iz tradicionalnih tema kojima se bave današnji političari, kao što su nacionalna pitanja ili populizam. Građani žele da se bave svojim životom, svojom ulicom, blokom, krajem.
RSE: Moto je "Promena dolazi odozdo". Šta podrazumeva vraćanje gradova i opština u ruke običnih građana i na koji način to može da funkcioniše?
Veselinović: U našem slučaju je to polazak od nečega što su nekada bile mesne zajednice, odlučivanje o našim životima u najživotnijem smislu - kako će naša ulica i park izgledati, u kakvu ćemo školu ići, kakav će biti javni prevoz. Mislimo da je to promena paradigme, da moramo da uzmemo stvari u svoje ruke i da ne očekujemo promenu koja dolazi od političara na vrhu, od predsednika države.
RSE: Na koji način to u praksi funkcioniše?
Veselinović: Postoji nekoliko nivoa deliberalizacije odluka i različite strukture koje su drugačije i zavise od pokreta do pokreta, od inicijative do inicijative, od partije do partije. Ali se trudimo da uključenost i informisanost građana bude što veća, i da donošenje odluka bude što bliže nekoj vrsti konsenzusa, a ne prelamanju u različitim oblicima.
Beograd na vodi - Zagreb na Savi
RSE: "Jedan region, ista borba" je naziv jedne od tribina u okviru međunarodne konferencije u Beogradu. Šta je to što povezuje Beograd i Zagreb?
Jušić: Mislim da su i jedan i drugi grad na neki način taoci ljudi koji su na vlasti, da građani nemaju moć odlučivanja o tome kako će izgledati njihov život u gradu. Javna dobra, javne površine, gradski sadržaji im se jednostavno izmiču iz ruku na najsilovitiji mogući način bez ikakvog smisla, koji jedino koristi nekim privatnim interesima manje šačice ljudi oko vlasti.
Veselinović: Mi smo videli da je situacija u regionu bukvalno svuda ista. U Zagrebu je Milan Bandić (gradonačelnik) 16 godina na vlasti. Ovde je to ono što se dešava već 20 godina. Građani su apsolutno isključeni iz svake odluke koja se donosi o njihovim životima. A kako se menja grad, tako se menjaju i naši životi. Mi smo isključeni iz bavljenja tom budućnosti, a uticaj na našu budućnost je na svakom koraku sve evidentniji. Mi u Beogradu imamo gondolu, seču drveća, projekte o kojima niko ne zna o čemu se rade. Imamo taj trend koji treba da se preokrene.
RSE: Postoji li paralela u Zagrebu?
Jušić: Stvari su identične, a paralele su prejake. Naš gradonačelnik sada najavljuje 'Zagreb na Savi'. Otvoreno govori da je to po uzoru na vrlo uspješan beogradski projekt. Vrlo je aktuelna tema izmještanja hipodroma sa mjesta gdje bi se to trebalo graditi. Uspinjača na Sljeme je njegov gigantski projekt koji najavljuje prije svakih izbora. Sada je Sljeme jedno ogromno blato i klizište jer se počeo graditi šoping centar od kojeg će se graditi stanica žičare. Znači, stvari su baš onako frapantno slične.
Crkve umesto parkova
RSE: Inicijativa "Ne davimo Beograd" je široj javnosti postala poznata kada ste posle rušenja u beogradskoj Savamali organizovali masovne proteste. U Hrvatskoj je to bila Varšavska ulica, odnosno izgradnja podzemne garaže i tržnog centra u pešačkoj zoni, a sada i novi projekti gradonačelnka Zagreba Milana Bandića. Ima li razlike u stepenu ostvarivanja ciljeva?
Jušić: Što se tiče konkretnih rezultata kojima se možemo pohvaliti, nema ih puno. Više je stvar u nekom procesu i u neprestanom bivanju na liniji. Gradonačelnik i ljudi na nižim razinama to rade sa lakoćom, a mi se trudimo da im to otežamo.
Možda jedina stvar koju smo uspjeli odgoditi je recimo projekt izgradnje crkve u parku na Savici. To je park u jednom kvartu u Zagrebu koji je jako živ, a trebala je doslovno od zgrade do zgrade biti izgrađena crkva. Ta inicijativa se dešavala prije izbora i na temelju toga smo mi dobili neku vidljivost. Dobili smo ljude koji možda nisu bili bliski aktivističkim krugovima i pridružili su nam se neki građani koji su se borili za svoj kvart. Tako smo diferencirali naše tijelo i možda se otvorili prema takvom tipu građanske borbe.
Poslije smo imali još takvih situacija. Na Trešnjevci (deo Zagreba) se napravio zbor građana koji je zakonski omogućen, ali se rijetko kada pravi. Trebala se izgraditi cesta i neki privatni neboder na istom mjestu gdje građani šetaju pse.
Mislim da smo uspjeli malo stvari, ali nemam osjećaj da smo gubitnici. Ne govorim ovo kao neke prazne floskule jer zaista jesmo prisutni i imam osjećaj da se borimo.
RSE: Nedavno je Inicijativa "Ne davimo Beograd" obeležila tri godine od rušenja u beogradskom kvartu Savamala, a odgovornosti još nema. Tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je danas ministar finansija. Zašto protesti nisu dali rezultate?
Veselinović: Odgovor je kompleksan i deo odgovornosti je na nama. Mnogi su nam tada zamerili da je tada bio trenutak da se stvari radikalizuju, da se nekom vrstom nasilja odgovori na nasilje koje se dogodilo i da je tu izgubljena neka šansa građanskog bunta.
Te stvari posmatram u malo dužem vremenskom periodu. Mislim da ono što smo mi radili pre nekoliko godina i u raznim drugim inicijativama sada daje rezultate kroz cvetanje progresivne aktivističke političke scene. Mislim da postoji mnoštvo stvari koje su direktno povezane sa nekim delovanjem i inspiracijom koja se crpi iz našeg delovanja.
U tom smislu možemo biti zadovoljni jer je to sada mnogo veći sistem pokreta, organizacija, prostora i nekih resursa koji će u narednom periodu dati rezultate. Treba na to gledati kao na društveni proces. Dok se svi mnogo više ne angažujemo u bavljenju našim gradom i krajevima, nismo ništa uradili.
RSE: Gde ste u bavljenju lokalnim problemima uspeli da ostvarite rezultate?
Veselinović: Pre nekoliko godina smo imali situaciju da je sprečeno nekoliko planova detaljne regulacije, uglavnom po Novom Beogradu. Sprečena je, isto kao u Zagrebu, izgradnja crkve u jednom kraju, zgrade u drugom, uništavanje parka u trećem. Još jedan rezultat je bio povezivanje na internacionalnom i regionalnom nivou, kao i na nivou Srbije. Sada imamo oko 15-ak gradova u Srbiji sa vrlo sličnim inicijativama. Mi pre toga nismo znali te ljude. Do pre dve godine su oni sami vodili svoje bitke. Sada je sve mnogo lakše i stalno je tu neka razmena i prepiska. Gde će to otići u budućnosti, možemo samo da zamišljamo. Ali mislim da idemo u dobrom pravcu.
Učešće u izbornim utakmicama
RSE: I Inicijativa "Ne davimo Beograd" i "Zagreb je naš" su učestvovali na lokalnim izborima u glavnim gradovima Srbije, odnosno Hrvatske. "Zagreb je naš" je 2017. sa osvojenih osam odsto posto podrške ušao u lokalni parlament, dok je Inicijativa 2018. ostala ispod cenzusa za gradsku skupštinu sa 3,4 odsto. Da li ovi rezultati govore da su građani Zagreba naklonjeniji ovoj vrsti političkog delovanja ili su razlozi složeniji?
Jušić: Mislim da su razlozi složeniji. Ne bih se upuštala u dijagnoze zašto smo mi ušli u Parlament, a u Beogradu nisu. Imali smo kratku kampanju i nitko nije mogao vjerovati toj sreći.
Veselinović: Mislim da je razlika u odnosu na Zagreb u tome što je drugačiji izborni sistem. Meni se čini da je cela politička i medijska sfera u Hrvatskoj mnogo uređenja i pristojnija. Ovde sve više postaje opasno. Mi smo imali gomilu slučajeva praćenja, prisluškivanja, pretnji i fizičkih napada. Medijska sfera je daleko od toga da je poštena i fer. Dokazano je mnogo nepravilnosti i neregularnosti samog izbornog procesa. Hrvatska je po svakom od tih kriterijuma značajno ispred Srbije. Ne kažem da je to glavni razlog, ali možemo reći da je to mnogo uticalo na izborne rezultate.
RSE: Kakav je danas medijski prostor za afirmaciju onoga što radite?
Veselinović: Situacija je jako slična. Privatni mediji sa nacionalnom pokrivenošću su usled serije privatizacija ostali pod jasnom kontrolom političko-ekonomskih elita. Državni mediji su ostali pod jasnom kontrolom vladajuće partije. Mislim da je taj medijski mulj teško raspetljati i izvući se iz njega. Imamo izveštaj Freedom House-a da opadaju medijske slobode u Srbiji, ali mislim da ono što mi radimo sa ljudima na terenu mora da da rezultate. Neposredni odnos zamenjuje sve.
RSE: Kakav je odnos političara i mejnstrim medija u Hrvatskoj prema platformi "Zagreb je naš"?
Jušić: Mislim da je bolji nego u Srbiji. Naš problem je taj što imamo samo jedno lice naše stranke, a to je Tomislav Tomašević. Nije problem u Tomislavu koji je zbilja izvrstan u tome šta radi, nego nam je teško odmaknuti od toga. On je u medijima profiliran kao Bandićev veliki protivnik. Tomislav je u Skupštini najaktivniji i jedina prava oporba Bandiću. Ali kada god pokušavamo nešto drugo izvesti, neku drugu akciju staviti u prvi plan, ne zato da istisnemo Tomislava, nego da proširimo cijelu priču i učinimo je sustavnijom, onda tabloidni mediji pišu da je Tomašević napravio to i to. Sve se svodi na taj 'celebrity' pristup jednom čovjeku.
RSE: Svi se udružujete. U Srbiji su se lokalni pokreti i inicijative ujedinili u "Građanski front". Kakvi su vam planovi i da li je učešće na nekim narednim izborima opcija?
Veselinović: Neki lokalni pokreti su već u lokalnim parlamentima u Kraljevu, Bečeju, Vrbasu, Kuli... Mislim da je to jedna od opcija. Ne bežimo od toga da se na nacionalnom nivou učestvuje u izbornoj utakmici, ali za nas je u ovom trenutku važniji konkretni kontekst u Srbiji i kako izgleda izborna utakmica. U ovom trenutku je dosta neizvesno reći da su to izbori na koje treba izlaziti u situaciji medijske kontrole i nesređenog izbornog procesa. Mislim da bi to bila ozbiljna klanica svega onoga što nije pod kapom (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića i vladajuće partije.
Ali, to jeste jedna od formi delovanja i nije da se od toga beži. Samo nije glavni fokus jedino na tome i više je na nekom radu sa ljudima i na njihovim životnim problemima.
RSE: Na protestima protiv vlasti predsednika Aleksandra Vučića koji se održavaju širom Srbije mogu se videti i transparenti "Pobunjeni gradovi". Da li bez rezerve podržavate proteste i kako posle pet meseci vidite njihovu perspektivu?
Veselinović: Idemo na proteste i dalje, svako u različitom kapacitetu, koliko je moguće. Organizovali smo razne vrste podrške i akcije koje su doprinosile duhu pobune. Ima različitih ideoloških strujanja i ljudi koji dolaze na te proteste. Oni su u jednom trenutku najviše oslikavali narodni sentiment, u smislu da je bilo svega, i levice i desnice i svakakvih političkih boja. Oni su, po mom mišljenju, krenuli da opadaju kada su jasno počeli da bivaju preuzimani od strane opozicionog bloka, takozvanog "Saveza za Srbiju". Mislim da je to doprinelo padu i gušenju tog bunta, koji je možda u nekom trenutku i morao da splasne. Ali, mislim da je ovo uticalo na to da se pad ubrza.
Mislim da u narednom periodu ne možemo da očekujemo da se nešto ozbiljnije desi i da će protesti prestati na leto, a da će se onda čekati neka ekscesna situacija da se ponovo upali taj duh pobune, koji je svakako tu.
RSE: Kako Zagreb gleda na proteste u Beogradu?
Jušić: Dosta sam čula komentara običnih ljudi koji možda nisu toliko u politici, a koji su na neki način zadivljeni time. U smislu, oni su bolji jer se mi uvijek pognemo i pustimo sve, ne možemo se ujediniti ni oko čega. Tako da na to gledaju sa dosta pozitivnim predznakom.
Želja za boljim odnosom među državama
RSE: Jedno od pitanja na tribinama u Beogradu je i da li ste vi vesnici drugačijih odnosa u regionu. Šta je to što zamerate trenutnim političkim strukturama, i šta biste radili drugačije?
Veselinović: Čini mi se da je isto kao i na lokalnom nivou i da svi moramo više da se viđamo i da razgovaramo. U krajnjoj liniji, odnosi koji nastaju kroz razmenu iskustava nas čine boljim sa obe strane. Ono što vidimo je da opet malo, malo u regionu izbije negde neki rat i neko je neprijatelj na nacionalnoj osnovi. U Srbiji, kada to nije odnos sa Kosovom, onda su glavni krivci Hrvati. Ako nisu Hrvati, onda su Bosanci. Mislim da to služi elitama na vrhu i velikim političkim partijama koje su kod nas zaposele javnu sferu, da zamagljuju oči građanima od pravih problema.
Mnogo više stvari nas povezuje, nego što nas razdvaja, pogotovo na lokalnom nivou. Zato smo se trudili da dovedemo ljude iz svih zemalja bivše Jugoslavije i malo šire od toga, da pokažemo da je to sve isto, da se razumemo, iako možda ne pričamo istim jezikom. Problemi su nam isti. Iste su nam želje za drugačijim regionom i boljim odnosom među državama, samim tim i među ljudima. To je prioritet.
Naše povezivanje je bilo sasvim prirodno pošto su i borbe iste. Ljudi u regionu gledaju ko šta radi i pokušavaju da nađu utočište i saradnju. Spaja nas zajednička prošlost i problemi u koje nas političke elite ubacuju. Sve to je bukvalno identično i logično je da se mi povežemo.
'Od vrata do vrata' građana
RSE: Međunarodnoj konferenciji u Beogradu prethodila je, pored ostalog, i ona u Njujorku. Šta je to što povezuje gradove balkanskih zemalja i Ameriku, a i šire?
Jušić: Neki ljudi iz "Zagreb je naš" koji su bili u Americi na edukaciji kažu da se dosta govorilo o takozvanom "canvassingu" - o tome da se treba ići od vrata do vrata i pričati sa ljudima, na neki način ih ispipavati, educirati, osluškivati koje su njihove potrebe. Da se ne bi trebalo zatvarati, nego izlaziti među ljude. I to je nešto što je trend među lijevim opcijama i nešto što je zajedničko.
RSE: Ko sve čini mrežu "Pobunjenih gradova", i kakve rezultate ostvaruju ovi pokreti u svetu?
Veselinović: Dosta je šarenoliko. Od onih koji imaju vlast u nekim gradovima poput Barselone, do toga da su to mreže lokalnih odbornika ili pokreta koji su dosta brzo uspeli da uđu u skupštine opština ili gradova. Mislim da tu ima jako velikog potencijala za budući rad i dalje povezivanje.
Treba još mnogo rada da se ideološki, i vrednosno, i po nazivu uobliči šta je to konkretno. To je nova stvar, koju smo mi preveli kao "opštinarstvo". Ona je na tragu samoupravljanja koje je bilo dosta zastupljeno u bivšoj Jugoslaviji. Sada se ono otkriva u zapadnoj Evropi kao neki novi trend upravljanja između tržišta i države. To je taj novi trend upravljanja zajedničkim i javnim dobrima, gradovima i odnosa među ljudima, koji ima potencijala da da odgovore na neka od većih pitanja koja imamo sa krizom demokratije.
Uspon krajnje desnice
RSE: Kandidat na izborima za Evropski parlament bio je i jedan od osnivača platforme "Zagreb je naš" Tomislav Tomašević. Lista "Možemo!" nove levice dobila je 1,79 odsto glasova. Kako se tumači ovaj rezultat?
Jušić: Njima je bilo jako teško proširiti se na područje cijele Hrvatske zbog manjka resursa, medijske pažnje i zbog toga što europarlamentarni izbori nisu pretjerano bitni u nekoj vizuri ljudi jer im se čini da ne utiču na njihove živote. Medijski nisu pretjerano bitni, a velikim strankama je bilo u interesu da izađu samo njihovi vjerni birači, da nema razlomljavanja. A isto tako je bilo užasno puno stranaka.
Novisno o rezultatima liste "Možemo!" zabrinjavajuće je što je krajnja desnica pokazala svoj trijumf na ovim izborima. HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) se okrenuo više tom nekom centralnom popisu ljudi, po uzoru na Angelu Merkel, koji bi išli u Parlament. Tu se krajnja desnica rasplamsala jer su se HDZ-ovi birači okrenuli njoj. Tako da je rezultat liste "Možemo!" OK, obzirom da je kampanja trajala kratko i da u većini drugih gradova nitko nije čuo za "Zagreb je naš". Istovremeno, rezultat je zabrinjavajući zbog porasta desnice.
RSE: Na koji način je moguće suprotstaviti se tendencijama rasta populizma i desnice u Evropi? I "Ne davimo Beograd" i "Zagreb je naš" pripadaju levim zelenim opcijama. Zeleni su na izborima za Evropski parlament dobili preko deset mesta više nego u prethodnom sazivu.
Veselinović: Čini mi se da je ceo problem sa klimatskim promenama i desetinama godina ukazivanja na to da će se dosta loših stvari desiti i sve više se dešava, morao u nekom trenutku i politički da se artikuliše. Pogotovo posle đačkih protesta širom sveta, videli smo da to ima i političku artikulaciju kroz partije zelenih, pogotovo na evropskom nivou. Da li je to dovoljno da se neki od tih procesa promena klime spreči, ne znam. Ali evidentno je da su i obični ljudi počeli to da shvataju kao jedan od gorućih problema - ako se ne reši situacija sa klimom, nećemo imati gde da živimo.
Facebook Forum