U Beogradu se obeležava 16. godišnjica ubistva Zorana Đinđića, premijera Srbije i lidera Demokratske stranke (DS), koji je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije na današnji dan 2003. godine.
Članovi Vlade Srbije, predvođeni premijerkom Anom Brnabić, položili su jutros venac ispod spomen-ploče u dvorištu zgrade Vlade u centru Beograda, na mestu gde je Đinđić ubijen snajperskim hicima.
Venac sa natpisom "Dr Zoran Đinđić - Vlada Republike Srbije" postavili su ministri Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Mladen Šarčević, Aleksandar Antić, Nela Kuburović, Zorana Mihajlović, Nenad Popović, Zoran Đorđević, Slavica Đukić Dejanović i Vanja Udovičić.
Nešto posle podneva vence na mestu ubistva položili su i članovi Vlade koju je predvodio Đinđić. Zoran Živković, premijer Srbije nakon Đinđićevog ubistva, a sada predsednik opozicione Nove stranke rekao je da je licemerno to što nekadašnji Đinđićevi protivnici danas blagonaklono gledaju na njegovu političku zaostavštinu.
„Kada vam Vučić kaže da je za Evropsku uniju kao i Đinđić, znajte da je to laž decenije i to je licemerje najvišeg nivoa. Pre šesnaest godina Srbija je ostala bez čoveka koji naravno nije mogao da uradi sve sam, ali je bio glavni kreator, glavni izvođač, najmudriji, najelokventniji, najhrabriji među nama, koji je tada definisao kuda Srbija treba da ide. Izgubili smo ga i to je ogroman gubitak za celu Srbiju“, rekao je Živković.
Godišnjica ubistva Zorana Đinđića
Odavanje pošte u više kolona
Predstavnici opozicione Demokratske stranke (DS), u kojoj je Đinđić bio jedan od osnivača i predsednik od januara 1994. do ubistva, položili su vence na grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Takođe, pozvali su građane da se pridruže memorijalnoj šetnji u čast ubijenog premijera koja počinje u 18 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta u centru Beograda.
Akutelni predsednik DS-a Zoran Lutovac je nakon polaganja venaca rekao da obeležavanje godišnjice ubistva Zorana Đinđića ne treba shvatiti kao negovanje kulta ličnosti već kao želju da se politička zaostavština ubijenog premijera poštuje.
„Nadam se da se nećemo samo 12. marta sećati Zorana Đinđića, nego kada god govorimo o reformama, o modernizaciji, o svemu onome što je neophodno da bi Srbija postala normalna država. Đinđić je pisao knjigu o Jugoslaviji kao nedovršenoj državi i učinio sve da Srbija postane dovršena država. Nadam se da ćemo uspeti ono što nismo početkom 2000-ih, a to je da naizad udruženi pokušamo da ostvarimo vladavinu prava, uređenu državu u kojoj postoje slobodni mediji, sloboda za sve građane i normalni, fer i pošteni izori“, izjavio je Lutovac.
U istu šetnju građane poziva i opozicioni Savez za Srbiju i organizatori antivladajućih protesta "Jedan od pet miliona".
"Šetnja za Zorana Đinđića krenuće sa Platoa, a završiće se kod zgrade Vlade gde će građani imati prilike da odaju počast velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila. Molimo vas da ostavite pištaljke kod kuće, a ponesete cvet ili sveću", stoji u pozivu organizatora protesta "Jedan od pet miliona", koji se inače od novembra održavaju jednom nedeljno u velikom broju gradova Srbije.
Opoziciona Liberalno-demokratska partija (LDP) samostalno je organizovala tradicionalnu "Šetnju za Zorana" od sedišta te stranke u centru Beograda u Siminoj ulici do Novog groblja.
Predsednik LDP-a i nekadašnji Đinđićev bliski saradnik Čedomir Jovanović je nakon polaganja venaca na mestu gde je Đinđić ubijen rekao da šesnaest godina dolazi na to mesto sa porukom da se rasvetli politička pozadina ubistva:
“Mislim da nikada 12. mart nije bio tako dezorjentisan kao što je to sada slučaj. Nikada nismo bili slabiji, da podele među nama nisu bile dublje i da nikada kao danas nije bilo očigledno koliko je sve to zajedno besmisleno. Zoranova ideja nije moje ili pravo Demokratske stranke, ona pripada svakom čoveku, svakome ko je spreman da je prihvati i da je razume. Ali, pre sega, ona je orjentir”, podvukao je Jovanović.
"Čovek kakvog Srbija nije imala"
„Đinđić je bio jedinstvena pojava u srpskom narodu”, rekla je za RSE Beograđanka Vera Spasojević koja je ovog jutra položila vence na grob ubijenog premijera.
“Mi takvog političara i čoveka nikada nismo imali, a bojim se da ga skoro nećemo ni imati. Sve ovo ostalo su iluzije, prevara i razbojništvo. Mi koji ga pamtimo, sećamo ga se svakodnevno, a današnja garnitura vlasti koristi ga za svoje potrebe a nije mu ni do nogu“, kaže Spasojević.
Aleksa Vujčić je 2003. godine imao šest godina. Kaže da je došao na Novo groblje da oda počast ubjenom premijeru, jer je kao odrastao čovek shvatio veličinu njegovih ideja.
„Ja sam tog 12.marta preko televizije video da je neko ubijen. Bio sam još dete, nisam imao pojma šta se tada desilo. Shvatio sam na osnovu priče mog ujaka ko je zapravo bio Zoran Đinđić, za šta se on zalagao, koje su bile njegove političke ideje i zašto ga ljudi nisu voleli. Posle su ga tek shvatili, a naš je problem što sve naknadno shvatimo“, ističe Vujčić.
Beograđanin Zvonko Mokosavić odao je poštu Đinđiću priključivši se “Šetnja za Zorana”. Rekao nam je da je Đinđić bio osoba koja je mogla još mnogo da da ovom društvu.
„Sigurno je da bismo sa njegovim vođstvom danas bili u mnogo boljoj situaciji“, navodi on.
Pobednici prvog internet takmičenja "Zoran Đinđić Hakaton", proglašeni su danas u Beogradu. Pobednički tim činili su Aleksandar Pašalić i Vojin Milivojević iz Beograda.
Pašalić kaže da je njihova glavna motivacija to da je "Zoran Đinđić previše zadužio zemlju da bi se pominjao par puta godišnje" i dodao da su "uspeli da naprave platformu, iako nemaju iskustva sa programiranjem".
Prvi "Zoran Đinđić Hakaton" je timsko takmičenje sa idejom da se na internetu uveća prisustvo i delo ubijenog premijera Srbije. "Hakaton" je zamenio dosadašnje "Besede u Zoranovu čast", gde su mladi od 18 do 30 godina besedovali na teme koje su bili citati Zorana Đinđića.
Nikada rasvetljena politička pozadina ubistva
Zoran Đinđić bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast koalicije DOS (Demokratska opozicija Srbije). Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine. Izlažući ekspoze u Skupštini Srbije Đinđić je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala i za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine. Tokom mandata te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Za učešće u ubistvu premijera osuđeno je 12 osoba koji su označeni kao pripadnici "zemunskog klana", kriminalne organizacije koju je predvodio bivši komandant Jedinice za specijalne operacije "Crvene beretke" Milorad Ulemek - Legija. Pripadnici "zemunskog klana" dobili su kazne na ukupno 348 godina zatvora
Ulemek je zbog organizovanja Đinđićevog ubistva osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac atentata i bivši Ulemekov zamenik. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića do sada nije otkrivena.
