Tekst: Nevena Bogdanović
U Srbiji je na delu simulacija demokratskih procesa – jedan je od zaključaka panela o stanju demokratije u Srbiji „Civilno društvo za odgovornu vlast“ održanog u Beogradu.
Radni izveštaji o stanju demokratije koji su predstavljeni na panelu, analizirali su rad nezavisnih regulatornih organa – Poverernika za informacije od javnog značaja, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana, zatim proces promene Ustava u oblasti pravosuđa, stanje u medijima i rad Narodne skupštine. U svakom od ovih segmenata upalio se „crveni alarm“ i demokratski procesi u Srbiji su uzdrmani, ocenjuju analitičari.
Tara Tepavac, istraživačica nevladinog Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), ističe da je od Narodne skupštine Srbije, koja bi trebalo da bude „hram demokratije“, ostala „samo fasada“.
„Parlament je sve više u rukama izvršne vlasti i sve više simulira sopstveni rad. Suštinske parlamentarne kontrole nad radom izvršne vlasti nema. Institut poslaničkih pitanja se koristi sve ređe i imamo situaciju da vladajuća većina obasipa Vladu svojim pitanjima čime se obesmišljava suština ovog mehanizma“, kaže Tepavac.
Tepavac podseća i na to da se poslanička pitanja na aktuelnu temu nisu postavljala u proteklih pet godina, kao i da se javna slušanja organizuju sve ređe. U protekle dve godine bilo je samo po jedno, a primera radi, 2013. godine bilo ih je 28.
„Ono što provejava i kroz izveštaj o radu parlamenta i kroz ostala četiri izveštaja je da imamo puno procesa koji se svode na puku formalnost i mehanizama koji se uopšte ne koriste. Nedostaje nam diskusije na svim nivoima, što jeste jedan od temelja demokratskog društva“, ističe Tepavac.
Analitičar Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo u Belgiji Srđan Cvijić trenutno stanje demokratije u Srbiji vidi kao „loše“.
„Mislim da se dobar broj građana razočarao u demokratiju, a da nije tačno razumeo šta ona znači. Možda smo se previše opustili posle 5. oktobra, previše prepustili stvari u ruke političarima i zaboravili da je demokratija krhka i da moramo stalno da se borimo za nju, kako bi ona opstala“, kaže Cvijić.
Analitičari su saglasni u tome da je na delu zatvaranje institucija i kontrola moći od strane izvršne vlasti, što se, prema njihovim rečima, vidi i u izveštajima koji su predstavljeni na panelu.
Izveštaj o proceduri predlaganja ustavnih amandmana pokazao je da je taj proces vođen netransparetno, ukazuje Vida Petrović Škero, zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS.
„Prvi put u našoj zemlji prilikom izrade amandmana za Ustav nisu pozvani ustavni eksperti – nijedan nije učestvovao. Nacrt amandmana sačinili su službenici Ministarstva pravde. Koliko smo upoznati, oni nemaju zaposlenog nijednog eksperta za ustavno pravo“, kaže Petrović Škero i ističe da u takvoj atmosferi javne diskusije ni građani nisu mogli da budu informisani zašto se menja Ustav.
„Većina građana i dalje ne zna da se amandmanske promene odnose samo na pravosuđe, a ne na Kosovo ili neka druga pitanja koja bismo možda morali da menjamo“, objašnjava Petrović Škero.
Petrović Škero ističe da je Venecijanska komisija dala preko 40 primedbi na 29 ustavnih amandmana, Gotovo iste primedbe, prema rečima Petrović Škero, dala je i stručna javnost u Srbiji, ali to Ministarstvo pravde nije usvojilo.
„Jedina institucija čije je mišljenje prezentovano, čije se mišljenje cenilo bila je Venecijanska komisija, ali samo da bi se dobio pozitivan izveštaj na kraju. Cilj je bio da Srbija izmenama Ustava zadovolji minimum uslova koji se traže za Poglavlje 23, a sasvim sigurno je da zbog stanja naše demokratije nije dovoljno da ispunimo samo minimum, nego mnogo šire“, kaže Petrović Škero.
„Došli smo do rezultata da politizacija pravosuđa, što je bio osnovni cilj, u ovom Nacrtu nije otklonjena. Ona je povećana zbog načina izbora na funkcije u pravosuđu“, upozorava Petrović Škero.
Izveštaji o radu nezavisnih tela – Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja pokazali su da vlast pokušava da vrši pritisak na njihov rad, kao i da se izveštaji o radu nezavisnih organa u skupštinskoj proceduri nisu razmatrali u poslednje četiri godine.
Takođe, prema oceni radnih izveštaja, mišljenja nezavisnih organa na predloge zakona se gotovo po pravilu ne usvajaju od stane predlagača. Predlagač zakona koji su usvojeni u sadašnjem sazivu parlamenta bila je Vlada Srbije u čak 97 odsto slučajeva.
Trenutna situacija u parlamentarnom životu Srbije je za Dušana Reljića, direktora briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost, između ostalog posledica i sistema zastupanja u političkom sistemu.
„U Srbiji je tako da političke partije određuju ko će biti poslanik u parlamentu. To preseca vezu između birača i poslanika. Mislim da nemački model gde se pola parlamenta bira neposredno u izbornim okruzima, što znači da građanin zna ko je njegov zastupnik u parlamentu i da može da ga pozove na odgovornost, ono što može i u Srbiji da prelomi pitanje i demokratije i političke participacije“, objašnjava Reljić.
Za Srđana Cvijića, jedan od vidova građanske participacije su i protesti. Kao primer je naveo proteste u Srbiji protiv izgradnje mini hidroelektrana, koji su mobilisali lokalne zajednice i „dali nadu da demokratija u Srbiji nije umrla“.
„Ja mislim da će takvih protesta biti sve više, jer većina građana ne vidi opciju u sadašnjim političkim partijama i traže rešenje praktično sami za sebe. Ja mislim da je bitno da ljudi ustanu da se bore za svoja Ustavom zagarantovana prava. Demokratiji su potrebni aktivni građani, i tu ne govorim samo o organizovanom civilnom društvu, već o ’ad hoc’ organizovanju zarad odbrane prava“, kaže Cvijić.
Na panelu je postavljeno i pitanje ’Kakvu Srbiju želimo 2025. godine?’, budući da se ta godina pominje kao jedan od mogućih rokova za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU). Predstavnici organizacija civilnog društva saglasni su u jednom - Srbija će biti u EU 2025. godine samo političari na vlasti budu iskreni u svojoj nameri da žele da uspostave vladavinu prava.
Prema oceni stručnjaka, trenutna politička situacija ukazuje na to da su vladavina prava i demokratija građanima u drugom planu, zbog loše ekonomske situacije. Jedan od zaključaka je i da će, dok se ne ostvari privredni rast i ekonomski pravednije društvo, građani doživljavati da ostvarivanje njihovih prava ne garantuje njihov pristup ustanovama, nego to koliko su bliski sa pojedincima na vlasti.
Facebook Forum